ĐORĐA BALAŠEVIĆA OPLAKUJE CEO REGION, OSIM OVOG ČOVEKA: Petrit Selimi izvređao mrtvog pevača

Ceo Balkan, ili onaj normalni deo Balkana, danas se oprašta od velikog pesnika i muzičara, Đorđa Balaševića.

Ovo je učinio i Florijan Biber, porukom na Tviteru, uz pesmu "Ne lomite mi bagrenje":

Na ovo je, na zaprepašćenje svih, odgovorio Petrit Selimi, bivši ministar spoljnih poslova Kosova, koji je napisao tvit sledeće sadržine:

"Ova pesma je deo opake antialbanske nacionalističke propagande koju su lansirali moćnici iz Beograda, a glupavo ju je prihvatio Balašević krajem 80-tih, što je doprinelo poništavanju autonomije Kosova. Ostatak je istorija, uključujući i njegovo kasnije suprotstavljanje Miloševiću."

Evo reči pesme "Ne lomite mi bagrenje":

Verujem, cenjeni sude Da dobro poznaješ ljude Vi barem imate posla Jer ćud je ćud a sud je sud Verujem, cenjena glavo Da si i učio pravo Da svakom sudiš pošteno Jer čast je čast a vlast je vlast

I sve po zakonu, za to sam prvi Ne bi bilo ove krvi Da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlasti ja to poštujem Tu su paragrafi pa zagrabi Nek isto je i đavolu i đakonu Pa nek se zna!

Nek' su mi gazili njivom Mojom se sladili šljivom Uvek je lopova bilo Jer ćuk je ćuk i vuk je vuk Nikada zlotvora dosta Suša mi uništi bostan I led se prospe pred žetvu Al' led je led a red je red!

I prekardašilo Im'o sam bagremovu šumu Tamo dole prema drumu Pa sam čekao

Red je red! Polako komšije! Ne može samo da se uđe Da se ruši tuđe Lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje Bez njih će me vetrovi oduvati Pustite ih, moraju mi čuvati Jednu tajnu zlatnu kao dukati Ne lomite mi bagrenje Pod njima sam je ljubio Bosonogu i odbeglu od sna

Ljudi smo, cenjeni sude Pa neka bude šta bude Žao mi marama crnih Al' plač je plač a mač je mač

Ne pitaj šta bi sad bilo Kad bi se ponovo zbilo Ne pitaj da li se kajem Jer jed je jed a red je red

I sve po zakonu Tu su paragrafi pa zagrabi Pošteno i za veru i za neveru

Red je red! Sve ja to poštujem Jer više bilo bi ubica Nego ptica koje odleću ka severu

Ne lomite mi bagrenje Bez njih će me vetrovi oduvati Pustite ih, moraju mi čuvati Jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje Pod njima sam je ljubio O, zar moram da vam ponovim? Okanite se njih Jer sve ću da vas polomim!

A evo šta je Balašević svojevremeno rekao upravo o ovoj pesmi:

- Pre mnogo godina u Ljubljani je otkazan jedan koncert jer je omladina Slovenije tu pesmu tumacila kao velikosrpsku, okrenutu protiv Šiptara i bojkotovali su koncert. U momentu kada se Vojvodina osećala ugrožena po pitanju neke svoje slobode, negde u vreme jogurt-revolucije, bilo je dovoljno da kažem: "Deco, nikad nisam bio u Prištini, ili u Peći i ne znam da li tamo ima bagrenja ali sam dolazeći danas iz Novog Sada u Suboticu video usput mnoga bagrenja", i odmah je ta pesma postala autonomaška. Kao umetnik sa ponosom što bi mogla da se otpeva i na šiptarskom i da opet ima određenu težinu. Nisam tom pesmom prizivao na rat. U njoj se ne pominju ni Srbi, ni Šiptari. Vrlo sam pazio na te stvari. U trenutku kada je napisana 1986. godine, Srbi su se selili sa Kosova i ona je funkcionisala u tom smislu, kao srpska pesma. Pokazalo se da i u mom narodu ima kojekakvih šiptara. To je pesma za sve one koji pokusavaju da imaju neki svoj život: svoje male praznike, nedelje, porodične fotografije, rituale, klince, izlete, a onda ih neko otera, sruši im kuće, zapali mostove u ime nekih viših, devijantnih ciljeva. Koliko je bagrenja polomljeno od trenutka nastanka te pesme? Prvo na Kosovu, pa u Hrvatskoj oko Knina, Slavoniji oko Vukovara, oko Dubrovnika, pa u Bosni čitavo čudo šuma, da bi se opet lomilo bagrenje sada na Kosovu. Univerzalna pesma.

Kurir.rs/Espreso