SELAKOVIĆ PRED PUT U BERLIN OBJASNIO NEMCIMA: Kompromis nije da jedna strana daje sve, a druga ništa

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković najavio je uoči posete Nemačkoj, da će iskoristiti priliku da svom nemačkom kolegi Hajku Masu prenese šta je postigla Srbija, i da bi to bilo nezamislivo bez nemačke podrške, te da je naša spremna da nastavi ovu saradnju, kao i politički dijalog sa Berlinom.

"Podržavamo ulogu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka. Iskreno, verujemo da jedino rešenje takvog pitanja može biti samo kompromis. A, održivi kompromis se ne može sastojati u tome da jedna strana daje sve, a druga ništa", podsetio je Selaković.

Na pitanje da li takav kompromis uključuje priznavanje Kosova kao suverene države, Selaković je uzvratio pitanjem:

"Šta je onda kompromis?"

"Ja ne vidim kompromis u jednom takvom okviru. Znam da Berlin smatra Kosovo suverenom državom. Ali, Beograd nema takvo stanovište. Kao ni Madrid, Atina, Bratislava, Nikozija i Bukurešt. Moramo naći rešenje koje je održivo i prihvatljivo", naglasio je šef srpske diplomatije.

Upitan kako će izgledati politička karta regiona za 10 godina i da li će granice biti iste kao i danas, Selaković je ukazao da nemaju ni danas svi iste karte Jugoistočne Evrope, već da postoje razlike u pogledima.

"Želim da vidim Jugoistočnu Evropu kao deo ujedinjene Evrope. Mirni region iz kojeg ljudi ne emigriraju u druge zemlje. Predsednik Srbije pokrenuo je regionalnu inicijativu 'Mini-Šengen', sa šefovima vlada Albanije i Severne Makedonije. Ekonomska integracija takođe dovodi do popustanja tenzija. Ako bi Brisel pokazao znatno više političke volje i interesovanja za dobrobit građana i integraciju regiona u Evropsku uniju, tada bi se mnoge trenutno teške kontroverze rešile mnogo lakše", rekao je on.

"Zidojče Cajtung" posebno je interesovao i proces vakcinacije, te je na pitanje da li se vakcinisao, Selaković odgovorio da je drugu vakcinu primio pre 18 dana, te da je jedan od 1,45 miliona srpskih građana koji su se vakcinisali protiv korona virusa.

Selaković je kazao da je njegovo iskustvo sa vakcinacijom apsolutno pozitivno, i da nije imao nuspojave.

On je istakao da je ponosan na svoju zemlju koja je građanima omogućila da biraju između četiri vakcine - dve sa zapada, Fajzer-Biontek i Astra Zeneka, i dve sa istoka, Sputnjik V i Sinofarm.

Kazao je da je on odabrao kinesku, Sinofarm vakcinu, mada bi, dodaje, uzeo bilo koju od ostale tri.

"Odabrao sam Sinofarm, jer znam da su mnogi drugi građani odabrali ovu vakcinu i zato što su mi lekari rekli da je to na klasičan način proizvedena vakcina koja pruža dugoročnu zaštitu", objasnio je on.

Upitan da li je predsednik Vučić, prilikom dočeka isporuke vakcina iz Pekinga, rečima da Srbija "duboko veruje u kinesku vakcinu, a time i u kinesku državu" uputio signal Briselu, Selaković je odgovorio da to nije slučaj, već da je to bio samo gest prema prijateljima koji su nam pomogli kada nam je bilo najpotrebnije.

"Baš kao na početku pandemije, kada smo od naših kineskih prijatelja dobili respiratore. Mi smo mala zemlja, siromašna. Kada se nađete u nevolji, morate naći najbolje načine da spasite ljudske živote. Mi ostajemo na evropskom putu, i to je naš osnovni spoljnopolitički prioritet, koji se nije menjao više od 20 godina", ukazao je on.

Selaković je podvukao da Srbija teži ka članstvu u EU, i da su sve reforme koje su započete poslednjih godina usmerene ka tome.

"Pripadamo evropskom kulturnom prostoru. Prva smo država Zapadnog Balkana koja je prihvatila novu metodologiju EK za proces proširenja", podsetio je on.

Upitan za izveštaj o Srbiji, u kojem Evropska komisija navodi napredak, ali i nedostatke, kao, na primer, da u zemlji trenutno nema efikasne opozicije, jer su mnoge stranke bojkotovale poslednje izbore, Selaković je kazao da se u velikoj meri slaže sa izveštajem, ali i da se ne bi složio u nekoliko tačaka.

Podsetio je da Srbija nije bila jedina zemlja koja je morala da organizuje izbore tokom pandemije, već da je tako bilo i u nekim državama članicama EU.

Kada je reč o transparentnosti vlasništva u medijima, izrazio je uverenje da je Srbija jedina na Zapadnom Balkanu završila tranziciju u ovoj oblasti.

Na izjavu predsednice EK Ursule fon der Lajen da je Zapadni Balkan deo Evrope, a ne samo usputna stanica na "Putu svile", Selaković je kazao da kritike kineskih investicija u Srbiji ponekad dolaze iz zemalja čiji je obim trgovine sa Kinom nekoliko hiljada puta veći.

"Tražimo najbolje načine da ljudima ovde pružimo uslove da ostanu u Srbiji i izdržavaju svoje porodice. To nije ništa što bi bilo u suprotnosti sa našom evropskom orijentacijom. Težimo ka punopravnom članstvu u EU. To znaju i naše kolege u Moskvi i Pekingu", naglasio je on.

Govoreći o ekonomskim uspesima Srbije, Selaković je podsetio da je od 2014. godine prosečna plata porasla sa 329 na 562 evra, javni dug je pao sa 78 na manje od 58 odsto BDP-a, a nezaposlenost sa 26,9 na 7,3 odsto.

Strane direktne investicije su se, prema njegovim rečima, znatno povećale, i samo u prošloj godini Srbija je privukla oko tri milijarde evra investicija.

"To su dobri pokazatelji uspeha naših reformi u vladavini prava i sigurnosti investicija. Nemački investitori danas zapošljavaju skoro 70.000 ljudi u Srbiji, a mi težimo simboličnoj brojki od 100.000", ukazao je Selaković.

Na pitanje da li će sa ministrom spoljnih poslova Nemačke razgovarati i o tome kako migracija visokokvalifikovanih lekara i bolničara u Nemačku utiče na Srbiju, Selaković je kazao da nije srećan što se toliko lekara i bolničara odselilo, ali je dodao da je to sudbina koju dele i države članice EU u regionu.

"Vlada Srbije je u poslednje četiri godine učinila mnogo na poboljšanju našeg zdravstvenog sistema. Povećali smo plate lekarima i zdravstvenim radnicima, a u decembru smo čak uspeli da otvorimo dve velike nove klinike sa kvalifikovanim osobljem", istakao je Selaković.

Na konstataciju da je centralni slogan predizborne kampanje vladajuće SNS bio "Za našu decu" i pitanje sta je do sada postignuto za njih, šef srpske diplomatije je kazao da jedan intervju nije dovoljan da se sve nabroji.

"Mnogo ulažemo u infrastrukturu, u poslednjih sedam godina napravili smo više kilometara autoputeva nego u prethodnih 40 godina, u roku od godinu dana imaćemo u izgradnji najmanje sedam novih autoputeva. Ja sam u poslednje četiri godine dobio troje dece. Naša motivacija je da učinimo nešto za generacije koje dolaze, a bavimo se i najtežim pitanjima, poput procesa normalizacije između Beograda i Prištine. Spremni smo da ostavimo svojoj deci zemlju bez takvih problema", objasnio je on.

(Kurir.rs/Tanjug)