MILIĆ: Bombardovanje ne smemo da zaboravimo, ne treba da ga zaboravi ni NATO, a ni Kina ga sigurno neće zaboraviti
Osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić izjavila je danas povodom 22. godišnjice početka NATO agresije na SRJ da je potpuno saglasna sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji kaže da treba oprostiti, ali ne i zaboraviti bombardovanje.
- Ni NATO ne treba da zaboravi zato što i jedna i druga strana imaju mnogo da uče iz toga - rekla je Milić.
Dodaje da se nikada za 12 godina, koliko je bila na čelu CEAS, nije slagala sa politikom zapadne međunarodne zajadnice i NATO koji su tvrdili i sugerisali da treba da zaboravimo na prošlost i okrenemo se budućnosti.
- Dok se prošlost ne sagleda adekvatno, čitava surova matematika i sve okolnosti, ne možemo doći do pravičnog rešenja o novom statusu KiM i to je jedan od razloga zašto sve činjenice o bombardovanju treba da se znaju - rekla je Milić.
Zbog geopolitičkih prilika ne treba zaboraviti, kako kaže, ni da je tokom NATO bombardovanja pogođena kineska ambasada, naglašava, Kina nikada neće zaboraviti.
Milić pri tom ističe da cilj bombardovanja nije bio da se ruši Miloševićev režim već da se srpeči humantirana kanastrofa na Kosovu.
- Odluci je doprinela i griža savesti što nije zaustavljen genocidi u Ruandi kad je ubijeno 800.000 ljudi, a pitanje je kako bi bila suđena i opisana Srebrenica da Miloševićev odmetnuti režim nije krenuo u avanturu sa tolikim ubistvom kosovskih civila - rekla je osnivač CEAS-a.
Milić navodi da je važno znati sve okolnosti i pored toga što niko ne zaustavlja lažne tvrdnje Prištine da Srbija ništa nije platila i zato što Albanci tvrde i da se na KiM desio genocid.
- Kao da tih 79 dana bombardovanja nije ništa, ni 750 žrtava, ni ogromna materijalna i ekološka katastrofa, ni trauma svih nas. Uz sve tvrdnje da se na Kosovu desio genocid. Svaki dan moramo da ih ispravljamo i da kažemo "nije tako". Ne postoji čak nijedna optužnica međunarodnog suda u Hagu za genocid, a ne presuda - rekla je Milić uz konstataciju da Srbija mora da zaustavi ofanzivu Prištine jer prostor za tu vrstu kampanje isterivanja istine mora postojati.
Kad je reč o broju žrtava tokom agresije NATO, kaže da podatke Fonda za humanitrano pravo, prema kojima je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi, malo ko dovodi u pitanje.
- Neka je broj žrtava i veći, ne vidim zašto bi se broj preuveličavao, to je nefer prema tih u najmanju ruku 750 žrtava. To je jezivo veliki broj - navela je Milić.
Dodala je i da je ponosna što je CEAS doveo najvišeg zapadnog zvaničnika da na Tašmajdanu položi vence na grob nastradale dece što je prema njenim rečima "posebno tužna i jeziva priča". Vreme kad se sve to dešavalo, kako kaže, bilo je i period kad je NATO imao i novu tehnologiju navođenih raketa.
- Namestilo se da bude testirana u intervenciji na KiM - rekla je Milić.
(Kurir.rs/Tanjug)
"DO 31. MARTA GRAĐANI ĆE VIDETI NAJŽEŠĆU BORBU PROTIV KORUPCIJE U POSLEDNJIH 24 GODINE" Vučić: Biće posebni mehanizmi, velike promene u narednih 100 dana