Uz pohvale za odabir evropskog puta, Beograd u izveštaju EP dobio packe zbog zaostatka u reformama i neusklađenosti s međunarodnom politikom Brisela

Srbija je od Evropskog parlamenta dobila pohvale što je za svoj strateški cilj postavila članstvo u EU, ali su joj upućene i kritike zbog nedostatka napretka u mnogim reformama i nazadovanja po pitanju ključnih tema za pristupanje Uniji.

Evroparlamentarci juče su debatovali o izveštaju o Srbiji, koji će, prema oceni međunarodnih stručnjaka, poslužiti za nastavak pritisaka na Srbiju da u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine odustane od borbe za Kosovo i Metohiju.

Dijalog pre svega

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poručio je da je važno da se dijalog nastavi.

0410-bilcik-beta.jpg
Foto: Beta/Miloš Miškov

- Važno je i da donese rezultate, jer nam treba sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum koji će nam pomoći da se pomirimo sa prošlošću, što je važno za evropsku perspektivu Srbije, ali i evropsku perspektivu regiona - izjavio je Bilčik i naglasio da EU želi da podrži reforme koje se moraju sprovesti na terenu, kao što su pitanja vladavine prava i međustranačkog dijaloga.

Srbija je od EU dobila packe i zbog svoje spoljne politike.

- Srbija ima najnižu stopu usklađenosti u spoljnoj politici sa EU. Ovo se mora promeniti - upozorio je Bilčik, koji je i autor izveštaja.

Brzina članstva Srbije u EU, kako kaže izvestilac, zavisiće od Srbije, tj. od njene brzine sprovođenja reformi. U izveštaju se naglašavaju dobri ekonomski pokazatelji u Srbiji, pohvaljuje angažman Beograda na saradnji u regionu i konstruktivno učešće u dijalogu sa Prištinom. Istovremeno, od Srbije se traže rezultati u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, sa fokusom na pravosuđe, borbu protiv korupcije i slobodu medija. I ovoga puta pod lupom je bio rad Skupštine Srbije, koja se u izveštaju poziva na poboljšanje zakonodavnih procesa, osiguranje međupartijskog dijaloga, jačanje uloge civilnog društva, a poslanici se pozivaju na uzdržavanje od rečnika i kampanja usmerenih protiv političkih suparnika i predstavnika medija.

Packe

Bivši diplomata Milisav Paić ocenjuje za Kurir da je i ovogodišnji izveštaj EK deo koordiniranog i pojačanog pritiska na Srbiju.

- Packe koje dobijamo u izveštaju ponavljaju se godinama. U iščekivanju međustranačkog dijaloga treba insistirati na tome da unapređenje nekih oblasti ne bude predmet sukoba vlasti i opozicije, već obostrana želja. Bilo bi loše da nam tu platformu za dijalog vlasti i opozicije diktiraju iz EU, jer Brisel želi Srbiju po svom modelu, da više bude objekat, a manje subjekat. Ovaj izveštaj je svakako deo kontinuiranog pritiska da što pre potpišemo sporazum s Prištinom i pristanemo na međusobno priznanje. Rezolucija EK je komplementarna s politikom Vašingtona i misijom Lajčaka i zbog toga taj dokument, koji je obavezujući samo za države članice, nikoga ne iznenađuje - objašnjava Paić.

SASTANAK VUČIĆA I FABRICIJA

O infrastrukturnim projektima u Srbiji

foto: Instagram/Budućnost Srbije

Infrastrukturni projekti u Srbiji bili su u fokusu jučerašnjeg sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i šefom regionalne kancelarije Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan Alesandrom Bragoncijem. Vučić i Fabrici razgovarali su o projektima iz oblasti putne, železničke i gasne infrastrukture koje će finansirati EU uz podršku EIB. Na sastanku su posebno razmatrali raspisivanje tendera za izvođenje radova na prvoj deonici Auto-puta mira (Niš-Pločnik), čija izgradnja se očekuje početkom leta. Fabrici je podsetio da je EU Ekonomsko-investicionim planom za zapadni Balkan obezbedila devet milijardi evra bespovratnih sredstava za prioritetne investicione projekte u ovom regionu.

Kurir.rs/ Ivana Kljajić Foto: Dragana Udovičić