GENERAL LAZAREVIĆ OTKRIO IME IZDAJNIKA: Vojnici su životima branili KiM, a pojedini političari sve vreme tajno pomagali NATO ubice

Crnogorski režim na čijem je čelu bio Milo Đukanović napravio je veleizdaju tokom NATO bombardovanja 1999. godine, izjavio je penzionisani general-pukovnik Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević.

- Zašto su to uradili? Taj odgovor, ako ga imaju, treba da daju oni koji su to organizovali. A najbolji odgovor na to pitanje dala je pre nekoliko meseci nova američka administracija koja je rekla da im je crnogorsko rukovodstvo 1999. godine veoma pomoglo za vreme NATO agresije. Amerikanci se 20-ak godina nakon agresije zahvaljuje rukovodstvu Crne Gore u okviru tadašnje SRJ za veliku podršku koju su pružili NATO-u. To ne samo da nije izdaja, već veleizdaja. Tako da me ne iznenađuje odluka rukovodstva Crne Gore da pošalje svoje vojnike na Kosmet jer je samo nastavak njihovog delovanja od 1999. godine. Svi ljudi koji su u tome učestvovali trebalo bi da se zamisle zbog čega su to napravili. Iskreno se nadam da će se stvari po tom pitanju promeniti dolaskom nove vlasti i da ćemo opet funcionisati kao dva naroda i jedno biće - kazao je Lazarević.

Podsetio je da su u ratu na KiM tadašnju državu branili svi narodi koji su živeli u njoj.

- Mi smo zatekli rat sa mirnodopskom formacijom. Pored Srba, tamo je bilo Crnogoraca, Mađara, Muslimana i svih drugih nacionalnosti. Jedna brigada iz Druge armije, čije je sedište bilo u Podgorici, čak je bila potčinjena Prištinskom korpusu kojim sam rukovodio. Mi se nismo tada prebrojavali vojnike prema nacionalnoj pripadnosti. Pored redovnih vojnika, imali smo više od 1.500 dobrovoljaca iz svih krajeva naše zemlje, imali smo dobrovoljce iz Rusije, Ukrajine, Norveške, Finske, Bugarske, Republike Srpske... - istakao je Lazarević.

Prošlo je tačno 22 godine od zločinačke agresije NATO na tadašnju SRJ koja je prema Lazarevićevom mišljenju najmonstruoznija u modernoj istoriji ratovanja.

- Ciljevi te agresije su monstruozni. Planirali su, kako su i sami kazali, da vrate Srbiju i SRJ u kameno doba i da je poravnaju kao sto. Najkraća zločinačka komanda glavnokomandujućeg NATO alijanse Veslija Klarka bila je uništi, razori i degradiraj. Takve komandu nisu izdavali ni nacisti poput Adolfa Hitlera. Hteli su sve da pretvore u prah i pepeo. Na taj način su nakon nekoliko dana hteli da primoraju Jugoslaviju na kapitulaciju i priznavanje okupacije - jasan je Lazarević.

Kako je istakao, NATO je planirao da u prva četiri dana agresije ubije više od 20.000 pripadnika Prištinskog korpusa.

- Najjača svetska vojna alijansa je planirala da za 96 časova razbije glavne snage Vojske Jugoslavije, pre svega Treću armiju i snage Prištinskog korpusa na KiM. NATO je planirao da ubije više od 20.000 pripadnika Prištinskog korpusa od ukupno 80.000 vojnika. A za sve vreme rata 555 pripadnika Prištinskog korpusa je dalo svoje živote za odbranu KiM i to predstavlja više od 90 odsto svih ljudskih gubitaka u vojsci. Iako su planirali da likvidiraju 25 odsto, uspeli su da ubiju manje od 0,7 odsto pripadnika korpusa. Naravno, treba istaći da je svaki gubitak života katastrofalan, ali sam ponosan na činjenicu da smo uspeli da sačuvamo korpus gotovo netaknut, iako smo danonoćno bili pod vazdušnom, artiljerijskom i raketnom paljbom - poručio je penzionisani general.

Način na koji je Vojska Jugoslavija izbjgla veće stradanje na teritoriji Kosova i Metohije impresionirao je i NATO agresora, kaže Lazarević.

- Kako smo sačuvali živote vojnika na KiM je pitanje koje je NATO sam sebi stalno postavljao. Sami su i dali odgovor u jednoj ekspertskoj studiji. Kako su tvrdili, srpsku vojsku je sačuvala taktika 4M - maskiranje, mobilnost, manevar i moral. Sve smo to imali i više od toga. Posedovali smo besprimerni patriotizam i vrhunsko i efikasno komandovanje. To nas je sačuvalo. Nismo vodili računa od kakve sile se branimo već koje svetinje branimo. A branili smo svetu srpsku kosmetsku zemlju, Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju - tvrdi Lazarević.

Koliko je NATO omašio u prognozama najbolje potvrđuje činjenica da su 17. dana rata bili primorani da krene u kopnenu invaziju na prostor KiM kako bi za nekoliko dana kopnenim snagama zauzeli najpre Pokrajinu, a zatim Srbiju i celu SRJ. Kopnena ofanziva, kreirana direktno u Pentagonu, doživela je fijasko baš kao i prvobitni plan da vazdušnim napadima potuče glavninu srpskih snaga na Kosmetu.

- Tada je počeo drugi kosovski boj preko Juničkih planina i Prokletija ka Đakovici, Peći i Dečanima. Tako je došlo do bitke na Košarama. Umesto da se proboj završi za nekoliko dana, ostali su zakovani za padine Juničkih planina i Prokletija. Zaustavili su ih naši borci prsa u prsa i ručnim bombama. Zaista su bile rovovske bitke pri čemu je odnos snaga u tim borbama bio 30:1 u korist agresora. Pored boraca OVK-a sa područja Jablanice, koji su nas sve vreme napadali sa leđa, istovremeno smo se borili i sa teroristima sa teritorije Albanije i regularnim oružanim snagama Albanije. Takođe, treba istaći i da smo ratovali i sa više od 1.200 mudžahedina, pripadnika Al kaide, koji su se na Kosmetu koncentrisali još 1997. i 1998. godine. Svima njima su komandovali NATO oficiri. Imali su raketnu, artiljerijsku i vazdušnu podršku sve vreme -istakao je Lazarević.

Uporedo sa bitkom na Košarama, snage Prištinskog korpusa odbijale su napade albanskih terorista i NATO vojnika na planini Paštrik.

NATO je morao da upotrebi i takozvanu Atlantsku brigadu sa dobrovljcima sa svih strana sveta.

- Od 26. maja počinje druga etapa te operacije preko planine Paštrik ka Prizrenu. Tada je NATO upotrebio sve što je imao - čak i tzv. Atlantsku brigadu iz Vašingtona sa dobrovoljcima iz zapadnih zemalja. U toj akciji su im se pridružili zelene beretke, marinci i pripadnici Legije stranca. Imali su "apače", oklopni bataljon, artiljerijsku raketnu diviziju, bacače raketa... Upotrebili su i strategijsku avijaciju, koja se angažuje u odsudnim trenucima, kad ratuju svetske velesile, a ne kad napadaju u tom trenutku 450 pripadnika Prištinskog korpusa i 549. motorizovane brigade. Rekordnih 24 puta su strategijskom avijacijom napadali naše snage i smatrali su da su nas sve pobili na tom pravcu. Oni su zaista u prah i pepeo pretvorili niz albanskih sela u pravcu ka Prizrenu koja su nakon napada ličila na mesečevu površinu. Međutim, opstali smo na tom pravcu. Nisu uspeli da nas probiju, a polovina pripadnika Atlantske brigade je poginula u tom neuspešnom proboj. Otpor pripadnika Vojske Jugoslavije i sastava Treće armije, konkretno Prištinskog korpusa, primorao je NATO da zatraži od UN primirje, a ne kapitulaciju i okupaciju SRJ. Tako je i došlo 10. juna do potpisivanja Kumanovskog sporazuma i prekida rata - priseća se Lazarević.

(Kurir.rs/Borba)