Bivši predsednik Jugoslavije i Srbije Slobodan Milošević je svojevremeno, pre hapšenja i izručenja u Hag, imao ponude da se sakrije u Rusiju ili ode u neku drugu zemlju i promeni identitet, ali je sve to odbio posle kratkog razgovora sa suprugom Mirom Marković, otkrili su svojevremeno za Kurir neposredni učesnici ovih burnih martovskih dana 2001. godine.

Potpredsednica Socijalističke partije Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je da je bilo raznih ponuda koje su dolazile izvan Srbije, a koje su Miloševiću omogućavale da sasvim drugačije nastavi život.

- Mogao je da se sakrije u inostranstvo, promeni identitet, ali on te ponude nije ni razmatrao. Bio je potpuno svestan da su njegova predaja i odlazak u zatvor u Bačvanskoj samo korak ka odlasku u Hag. Za njega je profesorka Marković bila jedini autoritet.

Sa njom je kratko razgovarao i nikakve ponude nisu dolazile u obzir. Milošević se sasvim mirno spremio za odlazak u zatvor. Pošto u vili u Užičkoj nije bilo ni struje ni vode, obrijao se kiselom vodom pod svetlima sa agregata - prisetila se tada naša sagovornica događaja uoči čuvene noći između 31. marta i 1. aprila 2001.

Nekadašnji potpredsednik savezne vlade Nikola Šainović rekao je da je najozbiljnija ponuda Miloševiću bila vezana za Rusiju.

- Trebalo je da ruski avion da dođe po njega i da on nastavi život kao što je njegova porodica kasnije uradila. Međutim, ni on, niti je iko od nas takve opcije razmatrao. Govorio je da se ne može biti vrhovni komadant vojske u ratu, koja je toliko stradala, i da se pobegne kada se sve završi. Operativno i tehnički je bilo izvodljivo i da promenimo identitete, a da niko ne zna.

Burni istorijski ispraćaj

Milošević je zvanično uhapšen 1. aprila u zoru - u 4.49 časova, kako su tada izvestili mediji. Dva dana uoči toga vladala je velika napetost u vili na Dedinju, ali i oko nje, gde su se okupile Miloševićeve pristalice. Njegovu predaju pratili su teški pregovori, kordoni policije, incidenti, mahanje oružjem, čak i pucnjava. Bivši predsednik odvezen je u Okružni zatvor, a 28. juna, na Vidovdan, izručen je Haškom tribunalu. Tamo je 2006. umro, ne dočekavši presudu.

Na granici bi s pasošem prošao neki Petar Petrović, a čak nije morala da zna ni zemlja u koju bismo došli. I kasnije, kad su nove vlasti došle, rečeno je da neće da prave problem za sklanjanje Miloševića. Ne mogu da vam kažem ime, ali to je bilo u ponudi. Ponavljam, niko od nas to nije pomišljao da iskoristi - ispričao nam je Šainović, koji je posle Miloševića i sam završio u Hagu i dobio osuđujuću presudu za zločine na KiM.

Kurir.rs/I.K.