NEBOJŠA ČOVIĆ O IZRUČENJU MILOŠEVIĆA: Razgovori o hapšenju vodili su se isključivo između Đinđića i Koštunice

Odluka o hapšenju Slobodana Miloševića je doneta pod velikim pritiskom ambasadora Kvinte, koji su intenzivnim lobiranjem kod svih članova Vlade pokušavali da obezbede saglasnost za hapšenje Miloševića. Miloševićevo hapšenje je njima bilo važno za legitimizaciju svoje politike prema regionu i nezakonite agresije NATO na našu zemlju.

"Svi mi koji smo živeli ovde i na svojoj koži osećali posledice grešaka našeg rukovodstva sa Slobodanom Miloševićem na čelu i agresivne neprincipijelne kampanje protiv naše zemlje i našeg naroda od strane jednog dela zapadnih zemalja imamo sopstvenu percepciju tih događaja i nije nam potrebno da nam neko sa strane "otvara oči" i da nam, suptilno ili manje suptilno, kaže u koju vrziju "istorije" treba da verujemo. Meni lično serija se ne dopada, kao ni način na koji su obrađeni ovi događaji, iako moram da istaknem izvanredno glumačko dostignuće Mirjane Karanović i Borisa Isakovića, kao i ostalih glumaca", rekao je Nebojša Čović.

Da li ste kao tadašnji potpredsednik Vlade imali ulogu u hapšenju Miloševića?

"U tadašnjoj Vladi čiji sam bio potpredsednik nismo imali nikakvu diskusiju u vezi sa hapšenjem Miloševića. Svi razgovori su vođeni isključivo na nivou dva kabineta, premijera Zorana Đinđića i predsednika Vojislava Koštunice, čiji su se stavovi po tom pitanju znatno razlikovali. Ta odluka je doneta pod velikim pritiskom ambasadora Kvinte, koji su, intenzivnim lobiranjem kod svih članova Vlade, pokušavali da obezbede saglasnost za hapšenje Slobodana Miloševića. Miloševićevo hapšenje je njima bilo važno za legitimizaciju svoje politike prema regionu i nezakonite agresije NATO na našu zemlju", odgovara bivši funkcioner.

Čedomir Jovanović kaže da se Đinđić zalagao da se po svaku cenu izbegnu žrtve prilikom hapšenja, dok je bilo onih, kako je istakao, usijanih glava koje su tražile da se hapšenje izvede i po cenu žrtava. Da li je to tačno?

"Ne bih komentarisao izjave Čedomira Jovanovića. Premijeru je bio potreban neko ko se percepira kao član njegovog osoblja, kao neko ko prenosi njegove poruke, kako bi se sprečilo da Zoran direktno trpi eventualne negativne političke posledice i negativnu reakciju javnosti, koja je bila duboko podeljena. Rizik s tim u vezi bi bio posebno veliki u slučaju da je došlo do žrtava u toku akcije hapšenja, tako da to nije bila opcija", naglašava Čović.

Koliko je vlast verovala Miloradu Ulemeku Legiji prilikom hapšenja Miloševića?

"Teško je odgovoriti na to pitanje. Legija je ulogom u petooktobarskom prevratu stekao određeni stepen poverenja novih vlasti. Sa druge strane, u službama bezbednosti, i civilnim i vojnim, u tom trenutku su i dalje postojale strukture odane bivšem predsedniku, ta podela o kojoj sam već govorio kada je u pitanju najšira javnost, bila je još opasnija kada su bile u pitanju ove službe. Oko sastava grupe koja je izvršila hapšenje bilo je dosta kontroverzi, ali one su, u tom trenutku, iz ovih ili onih razloga, jedine bile spremne da bez pogovora izvrše taj zadatak. To što je cela akcija izgledala haotično i neprofesionalno je najverovatnije posledica upravo tog kontroverznog sastava grupe koja je vršila hapšenje i neiskustva pregovaračkog tima", rekao je Nebojša Čović.

Kurir.rs/Blic