AFERA PAUK I DALJE TRESE SRBIJU! Ovo je istina o hapšenju špijunsko-terorističke grupe koja je PLANIRALA ATENTAT NA MILOŠEVIĆA!

U seriji zavera i atentata protiv predsednika tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića, medijski je definitivno najviše odjeknula afera "Pauk".

Priča o aferi "Pauk" i navodnom pokušaju ubistva Slobodana Miloševića predsednika SRJ počela je spektakularnom konferencijom za medije Gorana Matića, tadašnjeg saveznog ministra za informisanje.

- Naši organi bezbednosti uhapsili su članove špijunsko-terorističke grupe, pripadnike francuske obaveštajne službe, koji su posle niza počinjenih zločina na teritoriji prethodne Jugoslavije, za koje je okrivljen srpski narod, planirali i atentat na predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića - izjavio je tog 25. novembra 1999. tadašnji savezni sekretar za informisanje Goran Matić.

- Za sve to postoje jasne šeme i skice napada. Članovi ove grupacije, poznate pod imenom ‘Pauk’, obučavani su i trenirani u vojnim kampovima SFOR-a u BiH - dodao je Matić i rekao da su uhapšeni pripadnici francuske obaveštajne službe desetak godina izvodili terorističke akcije, likvidacije i atentate na prostoru prethodne Jugoslavije, u Srebrenici, na Kosmetu, u Alžiru, Belgiji, Španiji, Zairu ( sadašnja Demokratska republika Kongo".

Takođe saopštena su imena uhapšenih: Jugoslav Petrušić, Milorad Pelemiš, Branko Vlačo, Rade Petrović i Slobodan Orašanin. Inače skoro svi imenovani bili su navedeni kao pripadnici 10. diverzantskog odreda VRS.

Scenario napada na Miloševića

Matić je prema ondašnjem pisanju medija naveo četiri scenarija likvidacije Slobodana Miloševića:

Prvi je predviđao snajperski napad unutar rezidencije predsednika Miloševića, sa mogućnošću upotrebe ručnog bacača,

Drugi, postavljanje eksploziva u šaht, ali se zbog nemogućnosti kamuflaže od tog scenarija odustalo,

Treći, postavljanje eksploziva u ukradenom vozilu na liniji očekivanog kretanja Slobodana Miloševića,

Četvrti, pokušaj upada u rezidenciju deset dobro uvežbanih i naoružanih ljudi.

Posle ove konferencije javnost se ustalasala. Advokati okrivljenih su saopštili da, koliko je njima bilo poznato, istraga nije obuhvatala pripremu atentata na Slobodana Miloševića, nego su se osumnjičeni teretili za špijunažu po članu 128 tadašnjeg KZ Jugoslavije i dvostruko ubistvo po članu 47 stav 2 tadašnjeg KZ Srbije.

Sve ovo ukazivalo je da ova priča nije sasvim jasna, a u narednim godinama u javnosti su se pojavile priče o ovoj aferi slične akcionim filmovima B i C produkcije.

Dominikova priča

Jugoslav Petrušić alias "Dominik", "Jugo", "Žan Pjer Pironi" je svakako markantna figura. Od kad se pojavio, srpsku javnost, bezbednjake, nacionalne radenike i patriote raznih fela fascinirao je svojim pričama i avanturama od Zaira, preko Alžira do Bosne i Kosova. Ondašnji mediji od kojih neki više ne postoje, prenosili su opsežno njegove priče, a posebno o aferi "Pauk" zbog koje je u Centralnom zatvoru proveo 367 dana pre nego što je bio pušten na slobodu. Svi optuženi bili su 2002. oslobođeni, a cela saga završena je 2018. godine.

Ono što upada u oči kad se pomene afera "Pauk" bili su navodi da su u hapšenju učestvovali vojni bezbednjaci i da ih je lično hapsio general Aleksandar Vasiljević, a okrivio Goran Matić. Naravno da je to bila izmišljotina koja je osvanula i u nekim publicističkim knjigama na temu špijunaže, jer pravu istinu o aferi "Pauk" otkrio je lično u svojoj knjizi Živaljević koji je tog novembra 1999. i uhapsio Petrušića.

Petrušić je naime optuživao već tad neke penzionisane DB-ovce da su kreirali ovu aferu i da su oni zapravo bili žrtve JUL-a. Petrušić je govorio da nikad nije bio član grupe "Pauk" i da je ona bila rasformirana 1996. godine.

- Uhapšen sam 9. novembra 1999. u 5.15 u hotelu "Turist" soba 317... U moju hotelsku sobu došao je čovek, koji me dobro poznaje. On me je pozvao da izađem, a onda su skočili na mene. Bilo ih je dvadesetak, sa "heklerima". Stavili su mi džak na glavu. Ali mi me nisu dirali, nisu me tukli. Nisam bio maltretiran, kao svi ostali iz nepostojeće grupe "Pauk". Niko mi nikad nije rekao zašto sam uhapšen. Mesec i po dana pre mog hapšenja naši su tražili da ispitam da li Albanci spremaju ubistvo Slobodana Miloševića. Ja sam u Beograd došao sa namerom da u Pariz odvedem četvoricu iz Državne bezbednosti i da saopštim pouzdanu informaciju da se ne sprema nikakav atentat na Miloševića. Optužen sam za špijunažu u korist Francuske i za najstrašnije zločine, počinjene širom sveta, samo zato što nisam pristao da slažem da je Jovica Stanišić od mene u Parizu tražio da organizujem atentat na Slobodana Miloševića. Istragu protiv mene zasnivali su na falsifikatima….. - svedočio je Petrušić jednom od tadašnjih medija, čije izjave su osvanule i u jednoj knjizi o špijunsko obaveštajnim aktivnostima.

Više od 19 godina kasnije Goran Živaljević zamenik načelnika BIA u svojoj knjizi "Služba" opisao je u jednom poglavlju svoj pogled na aferu "Pauk".

- U ranu jesen 1999. u beogradski hotel Turist u Sarajevskoj ulici jednog jutra pred zoru ulaze dva operativca Beogradskog centra DB, odlazde do recepcije gde se predstavljaju i traže ključeve od sobe u kojoj godinama unazad, povremeno prespava francuski agent (kako se sam predstavljao“ Jugoslav Petrušić. Odsečno lupanje na vratima, glas koji pita ko je i odgovor policija, otvori! Jugoslav u gaćama i beloj majici sav nadut od spavanja otvara i pita: "Kojim dobrom": „ Hajde Jugoslave spremaj se, došlo vreme da se malo ispričamo“; „Naravno braćo, gde ste dosad?. Samo da se spremim, u fioci vam je pištolj…“. Mirno i bez galame Jugoslav se oblači, jedan od ove dvojice skuplja neke papire sa stola i stavlja ih u džak.. Posle par minuta već su u belom golfu dvojci, vozeći se prema prostorijama Službe - opisao je trenutak hapšenja Živaljević, koji se prema sopstvenom priznanju dugo godina bavio Petrušićem, njegovom biografijom i kontaktima po Srbiji.

Živaljević je detaljno opisao u knjizi kada je DB prvi put čula za Petrušića i priču o DST - francuskoj unutrašnjoj službi bezbednosti.. O priči o aferi "Pauk" Živaljević daje zanimljivo zapažanje:

"… Jugoslav Petrušić je bio idealna meta nekih naših loših ljudi koji su tih pasjih godina kreirali propagandni rat, gradili svoje julovske karijere i osvajali put do srca Mire Marković."

Živaljević opisuje i jedan zanimljiv detalj sa sastanka na Banjici kad se nagovestilo hapšenje Petrušića, kada se on usprotivio tome jer informacije o atentatu na Slobodana Miloševića nisu bile tačne i da ne postoji: „nijedan indikator za takav zaključak i da je hapšenje ove grupe ljudi, pod tom bombastičnom optužbom, apsolutni promašaj i autogol Službe.. Decenijama kasnije ispostavilo se da je ovo bila tačna procena. Živaljević je opisao i svoj stav i da je priča o grupi „Pauk“ izmišljotina. On navodi zašto ta priča nije stajala i za preostale iz ove grupe. Međutim, viši interes je bio neumoljiv.

On navodi da je razgovor sa Petrušićem trajao puna dva dana, a o svemu se kako navodi pričalo, ali ne i o atentatu na Miloševića. Tri dana kasnije snimak sa saslušanja pojavljuje se na državnoj televiziji i puštaju ekskluzivne informacije o sprečavanju atentata na predsednika Miloševića iz kojih stoji Francuska. Cela država i mediji su na nogama, ali ono što tad niko nije znao, a otkriveno je 21 godinu kasnije, da u izjavama uhapšenih nije bilo ni reči o atentatu na Slobodana Miloševića i da je u pitanju jedna sasvim obična špijunska priča.

Informacije o izjavama grupe "Pauk" stigle su i do vrha JUL-a gde je saopšteno da je priča veoma tanka i da je antijulovska struja u "službi" vršila opstrukcije celog slučaja i to baš u Beogradskom centru DB. Ispostavilo se da pojedini optuženi nisu imali ni saobraćajni prekršaj, a proveli su skoro godinu dana u samici jer su dovođeni u vezu sa atentatom.

Slučaj "Pauk" definitivno je pao i na sudu krajem marta 2018. godine, odnosno 19 godina od kad je ova afera lansirana. Te 2018. Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio petoricu okrivljenih od optužbi za špijunažu u korist francuske obaveštajne službe tokom 1999. godina za vreme ratnog stanja, a koji u su medijima prozvani "grupa Pauk". Tom presudom potvrđena je prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu kojom su juna 2007. sva petorica oslobođena optužbi za špijunažu, jer tužilaštvo nije dokazima potkrepilo svoje tvrdnje iz optužnice.

Sa ovom pričom definitivno je stavljena svaka tačka na priču o atentatima i zaverama protiv Slobodana Miloševića. Ono što je bilo najgore u celoj priči bila je zloupotreba službe i kontraobaveštajnog posla u političke svrhe i namerne medijske promocije zarad dnevno-političkog interesa pojedinaca u vrhu vlasti…

(Kurir.rs/A. Mlakar)