​Pretnja smrću, koju je predsedniku Aleksandru Vučiću, preko njegovog zvaničnog Instragram profila, uputio izvesni Petar Gvozdenović, kriminalac koji je u bekstvu, optužen za teška krivična dela, i za kojim je raspisana poternica – samo je još jedan dokaz, ali i svojevrsna kulminacija organizovane medijske i svake druge hajke, koju protiv predsednika Vučića i članova njegove porodice mesecima vode raznorazne interesne grupe (ma kako da se zvale i ma kako same sebe predstavljale) kojima ne ide u prilog to što Srbija, pod vođstvom Aleksandra Vučića, krupnim koracima ide napred na svim poljima.

​Vučićevi politički protivnici nemaju nikakvu politiku, ne nude nikakva politička, ekonomska, niti bilo koja druga rešenja za probleme i izazove sa kojima se Srbija suočava, naročito u vreme pandemije – ali im to ne smeta da pod sloganom – mrzimo Vučića – svakodnevno vređaju i lažu, prete i izmišljaju, ponižavaju svoju zemlju i njene građane, nude se inostranim centrima moći kao poslušnici, pokušavajući na sve javne i tajne načine da se dokopaju vlasti (ako je ikako moguće – bez izbora), sa željom da opet budu ono što su već bili dok su bili bivša vlast – upropastitelji i štetočine, sklone samo tome da svoje lično bogatstvo pljačkanjem Srbije uvećaju.

​Bilo je pretnji i uvreda predsedniku Vučiću i ranije. Biće ih, slutim, i ubuduće i biće sve ogavnije, sve podlije i sve „maštovitije“ u svojoj bestijalnosti – koncipirane tako da pokušaju da destabilizuju predsednika, da ga zabole, jer će biti upućene onima, njegovoj deci, do kojih mu je, kao i svakom roditelju, najviše stalo. Za očekivati je to od ljudi kojima su čast i čestitost apsolutno nepoznate kategorije, a poštenje, patriotizam i odanost domovini pojmovi sa kojima se sprdaju.

​Aleksandar Vučić je nebrojano puta do sada izrekao svoj stav i mišljenje o tim napadima, kakvi god oni bili i od koga god dolazili, kao što je svojom hrabrošću i odgovornošću dokazao građanima Srbije koliko je predan i posvećen Srbiji, njenom prosperitetu, uz iskazanu spremnost da ličnim primerom, pa i žrtvovanjem ako je to potrebno, neodustajno brani njene nacionalne i državne interese.

​Međutim, ono što bi posebno trebalo da zabrine sve građane kojima je, kao i predsedniku Vučiću, Srbija uvek na prvom mestu, jeste to što se sa terena politike i političkog sučeljavanja sve češće i otvorenije prelazi na teren kriminala, može se reći čak i terorizma, politikom inspirisanog terorizma – gde je sasvim „normalno“ da se preti ubistvom onom koga ne možemo pobediti u političkoj utakmici i gde se politička nemoć i frustriranost pokušava prevazići time što se stvara atmosfera da je ubistvo političkog konkurenta jedino ispravno rešenje, naravno – opravdano tobožnjim patriotskim i drugim, izmišljenim, razlozima.

​Svi Vučićevi protivnici, i oni politički i oni kojima smeta to što im ne dozvoljava da više pljačkaju Srbiju, i oni koji su nekakva, samozvana, nazovi „elita“, a koji zapravo, u svojoj umišljenosti i bolesnoj sujetnosti, preziru građane Srbije, kao i nesposobni mešetari i marifetlucima svake vrste sklone secikese, i maroderi i štetočine koje su alavi samo na novac i privilegije, neznalice i nesposobnjakovići koji su sve čega su se dohvatili upropastili (pod uslovom da pre toga veći deo toga nisu ukrali) – svi bi oni da Vučića nema, da nestane – jer samo tako mogu da pobede, odnosno – da uz pomoć svojih mentora koji će ih dovesti na vlast nastavljaju da ponižavaju, pljačkaju i rastaču Srbiju.

​Aleksandar Vučić se ne plaši vas, ni vaših pretnji, ni vaših bednih, nemoćnih, patalogijom vođenih mržnji. A ne plaši vas se ni Srbija.

Srbija je danas, upravo zahvaljujući Aleksandru Vučiću, u svakom smislu spremna da se obračuna sa svima onima koji joj prete i da zaštiti svoje državne i nacionalne interese. Uverićete se i sami u to. Vrlo brzo.