SIN PRENEO PRVU PORUKA RATKA MLADIĆA POSLE PRESUDE: Učinili su mi uslugu

Darko Mladić, generalov sin, koji je posle godinu i po video oca, kaže da je on prilično smiren dočekao presudu i ponavljao porodici da za njega ne brine

Susret iza stakla

- Video sam oca odmah posle svega. Bio je to naš prvi susret posle godinu i po. Bio je prilično smiren i na neki način spreman za to. Čak je govorio da bi mu veću štetu načinili da su ga oslobodili. On posle svega nije samo heroj svog naroda već i mučenik. I meni i majci je ponavljao da ne brinemo za njega i da je on spreman da iznese svoju sudbinu. On kaže da njegova sudbina nije važna koliko sudbina Republike Srpske. Jako mu je stalo da se RS čuva. Dobio sam hiljade poruka i poziva i svi su razočarani presudom. U stvari, niko nije očekivao od Haga pravdu, ali su se svi krajičkom srca nadali da može doći do preokreta - kaže Mladić.

On je za naš list opisao posetu ocu u zgradi haškog suda, a koja je prošla bez uobičajenih zagrljaja i poljubaca.

- Videli smo se preko stakla. Najviše smo pričali o deci, uvek ga sve interesuje što se njima događa u životu. Pita i za školu, planove, njihove sportske aktivnosti... Nije imao nikakvu želju, ali ni ja nisam mogao bilo šta da unesem zbog strogih epidemioloških mera. Dozvoljeno mi je bilo samo da mu uplatim novac. Očekujemo da se uskoro dozvole posete, pa da mu dođemo svi u posetu, i majka i unuci - ispričao nam je Darko Mladić.

Ratko Mladić će ostati u Hagu najverovatnije još nekoliko meseci, dok se ne odredi mesto služenja kazne. Sudski mehanizam, pravni naslednik Haškog tribunala, ima ugovor sa ukupno 17 evropskih zemalja, u koje se šalju svi oni koji su pravosnažno osuđeni pred ovim sudom. Iako je Srbija u više navrata pokušavala da u Savetu bezbednosti UN izdejstvuje da srpski osuđenici zatvorske kazne služe u svojoj zemlji, to i dalje nije omogućeno. Zbog toga će buduća adresa Ratka Mladića gotovo sigurno biti van Srbije, ali će se o tome odlučivati tek u narednim mesecima.

Buduća adresa

Poslednji koji je iz Haga upućen na služenje zatvorske kazne, takođe doživotne, jeste Radovan Karadžić. On je nedavno premešten u zatvor na ostrvu Vajt, na jugu Engleske, a koji važi za zloglasni kazamat u kojem su teški kriminalci, silovatelji i serijske ubice. Tri osuđenika iz Srbije su u nemačkim zatvorima i to: bivši načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije Vlastimir Ðorđević, general VRS Stanislav Galić i nekadašnji predsednik opštine Prijedor Milomir Stakić. Bivši načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković i ratni predsednik SAO Krajina Milan Martić svoje zatvorske kazne služe u Finskoj, dok je vođa paravojne formacije Beli orlovi Milan Lukić na robiji u Estoniji. Njegov rođak Sredoje Lukić, inače policajac tokom rata, kaznu služi u Norveškoj.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić 8. juna 2021. osuđen je pravosnažno na doživotni zatvor zbog genocida, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH 1992-1995. Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je Mladić proglašen krivim po deset tačaka optužnice – za učešće u genocidu u Srebrenici, progon, istrebljenje, ubistvo, deportaciju stanovništva, prisilno premeštanje stanovništva, terorisanje stanovništva, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca. Žalbeno veće nije usvojilo žalbu Tužilaštva da Mladić bude proglašen krivim za genocid u šest opština u BiH – Sanski Most, Vlasenica, Foča, Kotor Varoš, Ključ i Prijedor – za šta je prvostepenom presudom bio oslobođen.

VAZNESENJE GOSPODNJE

DANAS SLAVIMO SPASOVDAN: Obavezno započnite nove poslove, a ovo uradite da sačuvate kuću od nevolje i DECU OD BOLESTI

Srpska pravoslavna crkva i vernici u četvrtak obeležavaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaznesenje Gospodnje.

Spasovdan je veliki i značajan hrišćanski praznik, a nekada su ga takođe slavili muslimani i katolici.

Pada uvek u šesti četvrtak po Vaskrsu. Jedan je od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.

Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao jer je veliki praznik koji prema verovanju može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.

Prema narodnom predanju na spasovdan se spasio Bog od rđavih ljudi i vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.

Od davnina je Spasovdan prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.

Običaji na Spasovdan

Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.

Te litije se priređuju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da "čuva selo od crva".

Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije, a u leskovačkom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive.

Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.

U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede da im "sva svinja ubuduće bude slatkorana" odnosno da im prija sve ono što "po gori popasu i iz korita poloču".

Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku da bi pčele u rojevima napredovale.

Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da kad se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).

Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.

Bio je i običaj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.

U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.

Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.

Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja.

DRUGI POKLON U KURIRU: MAGAZIN ZDRAVLJE

Čitajte KURIR!

I. K./ Kurir.rs