ŠTA SE 28. JUNA 2001. DEŠAVALO U PORODICI MILOŠEVIĆ-MARKOVIĆ! Marko urlao: Tatu je izdao SPS, mogli su da ga spasu Haga!

On kaže da zna da je tata molio da se svake večeri skupljaju ispred kapije zatvora, onda neće moći da ga odvedu, navela je Mira Marković u knjizi

- Samo što sam ušla u kuću, javio mi se oficir Državne bezbednosti koji je bio i moj vozač. Rekao mi je ovako: "Ono čega se plašite sada se događa". Shvatila sam. Bilo je deset do šest. Jurnula sam u sobu kod Milice, kod Bore Drakulovića. Znam da sam im rekla: "Trčite u zatvor".

Onaj oficir je već dolazio po mene. Zvala sam Živadina Jovanovića. Držao je miting u centru grada. Rekla sam mu da odmah prekine i da ide pred zatvor. Nešto se nećkao, ali sam ga uzbuđena preklinjala. Našla sam i Dačića. Valjda je i on bio na tom mitingu. Molila sam ga da odmah idu svi pred zatvor. Kad sam sama tamo stigla, bilo je mnogo sveta. Uglavnom radikali i iz JUL. Kasnije su stigli i iz SPS, ali manji broj. Nisam znala šta se događa. Da li je sad još u zatvoru ili... više nije. Hiljade telefonskih razgovora. Svi zovu sve. Mole, prete, informišu se. Ja sedim u kolima kao oduzeta. Ne znam šta čekam. Tu su advokati. Oni su zbunjeni. Čude se, kako bi bilo šta loše bilo moguće, pa upravo je povelja, koja onemogućava ekstradiciju, danas donesena. Neko od njih govori nešto, većina ćuti - navela je Markovićeva u knjizi "Bilo je to ovako" i dodala:

- Bogoljub Bjelica pokušava da zove Pavkovića. On se naivno nada da Pavković može da zaustavi nesreću, čak ako je i u toku. Noć je, uveliko. Ja sam nepomična u kolima. Skamenila sam se i skupila sam se u grudvu leda. Milica ulazi i seda pored mene. Posle mi je rekla da sam sa Slobodanom pričala, da sam mu govorila kao da je tu. Nisam plakala, nisam drhtala, samo sam ga zvala, samo sam šapatom razgovarala sa njim. U neko vreme, kasno, i svet se već razilazio, neko je rekao da treba da idem kući. Da li su ga odveli kroz neki drugi izlaz pa nismo videli... ili je još, možda, tu. Do rezidencije se ne sećam puta. Milica je u kolima. Tamo, u vili "Mir", već je bilo nešto sveta. Ćutimo, ćutimo, a onda Žika Igić kaže: "Pa zašto joj ne kažete da je već u Hagu. Upravo je stigao". Ja sam i dalje skamenjena.

Dodaje da se onda telefonom javio njen sin Marko Milošević, koji je za sve optužio SPS.

- Neko je uključio spikerfon na svom mobilnom telefonu. Marko kaže da je SPS izdao Slobodana. Da su mogli da ga spasu. On kaže da zna da je tata molio da se svake večeri skupljaju ispred kapije zatvora, da ne trže mitinge po Kraljevu i Obrenovcu i po centru grada, već da budu u Bačvanskoj, ispred zatvora, onda neće moći da ga odvedu. Ali oni nisu hteli i Marko kaže da zna da nisu hteli. Marko kaže da neki nisu hteli namerno i da su to bili ljudi iz rukovodstva. Da su to učinili iz čiste zavisti i puste želje da neko od njih bude "kalif umesto kalifa". Marko je grub, ogorčen, ne bira reči. Živadin Jovanović crven, užasno crven u licu, gleda u sto, kao da se Marko obraća samo njemu, kao da se to samo na njega odnosi. Marko i ne zna ko je sve u sobi, koliko nas ima. Ali ja gledam u Živadina koji izgleda kao krivac.

Kurir.rs/ Foto/Source:Profimedia, Privatna Arhiva, EPA