PRESUDA STANIŠIĆU I SIMATOVIĆU: Nova osveta Haškog tribunala nad Srbima? TOMO KOVAČ I BRANKO LUKIĆ U USIJANJU DANA

Mehanizam za krivične sudove u Hagu osudio je na 12 godina zatvora nekadašnje čelnike Službe Državne bezbednosti Jovicu Stanišića i Franka Simatovića. Stanišić i Simatović osuđeni su zbog uloge u finansiranju i opremanju srpske milicije tokom raspada bivše Jugoislavije.

Zašto je ovo najduži haški proces? Zašto su hrvatski generali na osnovu istih optužbi "ličnih uticaja u zoni ratnih dejstava" oslobođeni? Da li je ovo nova osveta Haškog tribunala nad Srbima?

Gosti "Usijanja dana" bili su Tomo Kovač bivši ministar policije Republike Srpske i Branko Lukić advokat Ratka Mladića. Voditeljka i urednica emisije je Jelena Pejović.

- Jovicu doživljavam kao nekog ko je tokom rata imao ulogu diplomate Miloševićeve prema nama u RS, i kao medijatora koji je mogao da reši neke stvari koje nisu mogle UN. Zašto ovo ovoliko traje. Imamo svedoke koji su svedočili u njeogvu korist, da je on bio ličnost koji radi svoj posao, on je ličnost za tajnu diplomatiju. A naši neprijatelji ga optužuju da je bio podstrekač i pomagač. Ja sam akter i svedok događaja na tom prostoru, kaže Kovač.

- Kad je Stanišić morao da deluje?

- Tokom celog rata ondosi između Karadžića i MIloševića bili su turbulentni, bilo je čak i prekida telefonskih linija, a strani faktori, zemlje NATO pakta, koje su se pokrivale sa UN, on je sa njima imao kontakte, a onda je kontaktirao nas. Naravno da je on morao da prati šta se dešavalo, neminovno je da je njegova prisutnost bila obavezna, to su stranci znali i tražili da preko njega mogu da prate određenje situacije, jer su njihovi vojnici bili na tererenu. Ja sam s njim imao dobre odnose, ali i loše, u zavisnosti sa odnosima Karadžića i Miloševića, ali uvek smo bili na vezi, imali smo komunikaciju, kaže Kovač.

- Šta se desilo pošto su dobili oslobađajuću presudu?

- Praksa Tribunala je bila stalna u odnosu na Srbe, samo je između tih presuda bila presuda hrvatskim generalima, a za njih su izmenjena neka pravila da bi se oslobodili. Tribunal je menjao pravila tokom igre, da se ne bi otvarala vrata za pobede odbrane. Naš narod je svega svestan, činjenice govore. Ima tu mnogo uticaja politike, kad su videli da će situacija da bude takva da su Hrvatsku povezali sa ratom u Bosni, preko "udruženog zločinačkog poduhvata", trebalo je napraviti situaciju i da se to napravi Srbiji. Zato je ukinuta presuda. Oni u Hagu imaju problem, Srbija nije imala ništa sa ratom u Bosni i Hrvatskoj, a Hrvatska jeste imala, HVO je bilo direktno komandno vezano za Zagreb. Ovo je jedini predmet u Tribunalu koji je ukinut i ponovo pokrenut, kaže Lukić.

- Odakle u novom procesu 50 novih svedoka?

- Ne znam detalje predmeta, ja mislim da su ih imali ranije a nisu ih iskoristili, očigledno je da je sud dozvolio sve da bi se napravila veza sa Srbijom, ali ta veza nije napravljena, samo su njih dvojica tako prošli, a ako se gleda država Srbija odbrana je odradila odličan posao, kaže Lukić.

- U ratu kad se pravi država, ja sam sa Ilidže, povučen sa zadatkom da na prostoru RS, gde je bilo oko 100 srpskih vojnih paragrupa, se s tim obračunam, kaže Kovač.

- Svedok Stevan Todorović je teretio Stanišića?

- Posle probijanja koridora, kad sam došao u Šamac, nije bila uspostavljena kontrola policijske stanice od strane MUP-a, oni nisu bili u sistemu i ta grupa je bila za sebe, mi nismo mogli da ih pripojimo, to je avgust 1992, imali smo informaciju da je tamo bezvlašće, i to je ugrožavalo i jedinice vojske RS i granice, i dobili smo izveštaje o zlostavljima građana muslimanske, hrvatske ali i srpske nacionalnosti. Posle toga smo u dogovoru sa vojskom uhapsili Stevana Todorovića. Vojska je pohapslila svoje, ja sam pohapsio svoje, i sproveli smo ceo postupak istrage njihovih kriminalnih radnji, nije se išlo na suđenje zbog rata, kaže Kovač .

- On je imao svoje ljude, a samo 10-tak km. od Šamca bila je regularna hrvatska vojska. Mi smo tada raščistili sa njima, i sve smo našli gde su držali ljude, i pod kojim uslovima, to je jako važno da smo tad raščistili, i tad niko iz Beograda, a pogotovu Stanišić nije imao veze sa tim, mi smo to uradili. A posle rata, ja sam otišao sa mog mesta zbog mojih stavova, a taj Todorović beži u Srbiju, haško tužilaštvo preko obaveštajnih službi ga kidnapuju iz Srbije, on je bio kod Zlatibora, prebacuju ga u Bosnu, i pod tim uslovima ga uzimaju u obradu i rade sa njim, da bi on napravio sporazum sa Tužilaštvom o priznanju krivice. Mi znamo kakvi su to bili uslovi i kroz kakvu torturu prođu, i kad on govori o nečemu, on nije čist, nečastan je bio prema svima u ratu, a kad se pravi sporazum, piše ga Tužilaštvo, oni su napisali da se on kaje, da on nije mogao da vlada sa dobrovoljcima iz Srbije, da je njima neko drugi vladao,a to nije tačno, ali to njima nije odgovarao, nego su preko njega pravili priču.

A istina je da MUP njega nije kontrolisao, zato smo ga posle uhapsili. Dakle, čovek koji je na čelu u jednom trenutku tog paravojnog zločinačkog delovanja, daje priznanje da zvanični Beograd ima veze sa paravojnim jedinicama u Šamcu. Tužilac u toku redovnog postupka nije mnogo koristio njega. Ima i njegova druga izjava, gde on tereti sve nas, i mene čak, o organizovanom delovanju MUP-a Srbije i Srpske, koja se koristila u drugom postupku. Znam sigurno da je on korišćen, i ako su našli za svedoke te tzv. dobrovoljce, ali to su bili banda, zločinci, psi rata, ali nisu oni ni mene videli a kamoli Stanišića. Ali to u Hagu su radili kao fragmentirano izvlačenje dokaza, ali to je neistina, čista laž. Nama je Srbija pomagala, ali kad su u pitanju zločini, šta se god tamo u BiH desilo, ko god je došao kod nas u pomoć, naša je bila odogovrnost, naših jedinica i komandanata, za ponašanje ljudi i vojnika, ne može se to nikako vezivati, kaže Kovač.

- U Hagu može sve, i jedan dokaza može da bude dovoljan, a 100 da ne budu. Oni su u svoje ruke uzeli i zakonodavnu i sudsku funkciju, radili su šta su hteli, a Todorović je bio labilna ličnost, ko zna koliko je bio mučen, njega su oteli iz Srbije kriminalci, a on kad je završio robiju, vratio se u Šamac i ubio se. Sa njim su u Hagu mogli da rade što su hteli, i on je verovatno potpisao ono što su od njega tražili. U Hagu su sudili po principima da se svi Srbi osude, kaže Lukić.

(Kurir.rs)