POMEN SRBIMA UBIJENIM NA PETROVDAN: Zašto se ne govori o srpskim žrtvama? Ljiljana Bulatović -Medić i Milan Antonijević u Usijanju

Na današnji dan 1992. godine u srebreničkim i bratunačkim selima ubijeno je 69 vojnika i civila srpske nacionalnosti. Zašto se ne priča o srpskim žrtvama? Zašto oni koji obeležavaju Srebrenicu i nazivaju je genocidom ne odaju pomen i srpskim žrtvama?

Gosti večerašnjeg Usijanja dana su Ljiljana Bulatović Medić, publicistkinja i Milan Antonijević, advokat za ljudska prava, a urednica i voditeljka emisije je Silvija Slamnig.

- Ako pogledate organizacije koje su popisivale žrtve, svaka žrtva je evidentirana, a mi govorimo o pravosudnom istinom, bilo u regionu ili u Hagu. Ali ogroman je materijal iz Haga, i nije dobro obnoviti sukoba, sve mora biti okrenuto pomirenju. Svaki zločin mora biti dokumentovann i biti pokrenuti postupci, naša država treba da učini više. Neaktivnost našeg tuižilaštva je vidljiva, zbog čega se ne rasvetljuju sudbine u regionu, mnogo su glasniji oni koji ne posmatraju sve žrtve jednako, kaže Antonijević.

- Sa sudskom istinom ne treba polemistati, ako govorimo npr. o Mladiću, treba poslušati svedoke, da se ne prave heroji od onih koji nisu, a u Srebrenici ste imali za par dana ogroman broj streljanja, tehnički dobro organizovanih, dugujemo mladima da idemo ka pomirenju, kaže Antonijević.

- Kada govorimo o žrtvama i o Srebrenici u poslednjih dva veka, moramo gledati šta se vekovia dešavalo, i zašto se tu baš to tako desilo. Tamo je još 1232. postojala pravoslavna mitropolija, a tamo pravoslavci sve vrmee žive pod pritiskom, da odu, prvo Turci,onda ustaše. A ako bi smo krenuli s kraja da razgovaramo, nećemo nigde doći. Da li mislite da su ispod svakog spomenika žrtve, kaže Bulatović.

- Ne želim da polemišem čiji je neki spomenik ili nečja žrtva, kaže Antonijević.

- Srebrenica je bila postavljena kao mamac, za ostvarenje ciljeva vezanih za BiH. Mi nimso glasali za tar u SFRJ ni za ove događaje, jako me potresa kada se sve pretvori u broj. Zašto Naser Orić nije osuđen, kaže Medić.

- Treba razgovarati samo o individualnoj krivici, nema kolektivne krivice, nisu Srbi zločinci, nego oni koji su zločine organizovali i bogatili se, i sada proganju one koji im se suptodstavljaju. Srbija je donela deklaraciju 2010. godine, kao i u Crnoj Gori, tamo se ne pominje kolektinva krivica srpskog naroda, kaže Antonijević.

- Vi razgovarate o nekim stvarima koje su van života, vi mene pitate zašto pišem knjige, a ja pitam koji su muslimani kažnjeni za zlodelima da srpskim narodom. Kako da verujem onima koji su nanei toliko grešaka prema Srbija. Srbi nisu imali svog Nasera Orića, a on ni prema svom narod nije bio mnogo bolji, kaže Medić.

- Oni koji su organizovali ratu su se obogatili, a ostavili narodima da se glože, kaže Antonjević.

-Čovek u ratu postaje zver, ne možete da zamislite šta se u Kravici dešavalo na Božić je godine. Sudovi su potpuno omanuli, kaže Medić.

- MIslim da spektakularne mafinestacije ne priliče bolu roditelja onih koji su tamo sahranjeni, kaže Medić.

(Kurir.rs)