DOKLE VIŠE! NOVA UCENA: Srbi, priznajte genocid u Srebrenici ako hoćete u EU?!

Pitanje ulaska Srbije u Uniju uz ovaj uslov otvorilo se nakon poruka Olivera Varheljija i Đozepa Borelja za vikend, kada je obeleženo 26 godina od zločina

Naime, pitanje ulaska Srbije u EU otvorilo se nakon poruka funckionera Evropske unije Olivera Varheljija i Đozepa Borelja za vikend, kada je obeleženo 26 godina od zločina, da Brisel ne prihvata negiranje genocida u Srebrenici. To znači da bi država trebalo da kažnjava institucije i pojedince koji tvrde da se u Srebrenici nije dogodio genocid.

Takođe, slične konstrukcije da će se pratiti šta političari govore o stradanju Bošnjaka pojavile su se nedavno i u dokumentu Stejt departmenta o Zapadnom Balkanu, pa je imajući sve u vidu prirodno očekivati da će i ovo pitanje biti upotrebljeno za novo ucenjivanje Beograda u procesu evrointegracija.

Ovaj zahtev samo je jedan u nizu koje Unija ispostavlja Srbiji. Tako su do sada tražili "labavljenje" odnosa sa Rusijom i Kinom, postizanje sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom odnosno priznanje Kosova, isporučivanje generala Ratka Mladića Hagu, uvođenje sankcija Belorusiji, izlazak iz Evroazijske unije...

No, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović za Kurir poručuje da su uslovi za članstvo jasni i sadržani u našem pregovaračkom okviru.

- Dakle, ispunjavanje svih kriterijuma u odnosu na 6 klastera po novoj metodologiji. Pregovarački okvir Srbije na jasan i egzaktan način određuje koji su uslovi koje moramo ispuniti zarad punopravnog članstva u EU. Ukratko, napredak pregovora zavisiće od napretka koji Srbija ostvari u pripremama za članstvo, a u okviru ekonomske i socijalne konvergencije. Ovaj napredak naročito će se meriti na osnovu kriterijuma iz Kopenhagena (pogledati okvir) - kaže Joksimović.

Takođe, dodaje, uslovi određeni Procesom stabilizacije i pridruživanja, ostaju zajednički okvir za odnose sa svim državama Zapadnog Balkana do njihovog pristupanja.

- U vezi s tim Srbija čini ogroman napor u cilju očuvanja dobrosusedskih odnosa i razvoja regionalne saradnje. Poslednji u nizu dobrih primera koji ukazuje na naše iskrene namere u tom pravcu, predstavlja aktuelna pomoć koju pružamo svima u regionu u pogledu borbe protiv korona virusa - kaže ona. Joksimović napominje da će se do momenta pristupanja, od Srbije zahtevati da postupno usklađuje svoje politike prema trećim državama.

- Pristupanje, pre svega, podrazumeva prihvatanje i sprovođenje "pravnih tekovina" Unije, koje mi već uveliko sprovodimo. Predviđa se i postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Određivanje novih uslova ne bi bilo u skladu sa utvrđenim pregovaračkim okvirom na koje su pristale obe strane, tj. Srbija i EU - zaključuje ministarka.

Predsednik Republičkog parlamenta i nekadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za Kurir naglašava da pitanje priznanja genocida u Srebrenici nikada nije spominjano u razgovorima sa EU. - To nije bilo nikada spominjano, ali me ne bi iznenadilo. Dvostruki su aršini nažalost, postali pravilo - kratak je Dačić.

Ovim povodom nedavno se oglasio i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je poručio da u tom slučaju Srbija ni ne treba da ide put EU.

- Ako naš put u EU počinje lečenjem hrvatskih frustracija, nastavlja se odricanjem od svojih prijatelja a završava se napuštanjem sebe, onda je bolje da i ne idemo u EU. Ako naš put u EU vodi preko poniženja pred lažima o Srebrenici i ćutanjem pred istinom o Jasenovcu, onda je pravedno da Srbija krene svojim srpskim putem - istakao je Vulin.

Ivana Žigić/ Foto/Source:Profimedia