TEROR NAD JEDINOM SRPKINJOM U ĐAKOVICI! Plašim se, ni mom prijatelju ne daju da mi kupi hranu! JEDEM BAJAT HLEB, ALI BORIĆU SE

Ako izađem ima odmah da mi dobacuju, a policija će onda da pita zašto sam izašla ako znam šta me čeka, pa da ne bude da ja izazivam nekoga, priča nam jedina Srpkinja povratnica u Đakovicu

Predsednik je istakao da slučaj Dragice Gašić nije jedini, ali da je paradigma jer im ona smeta kao simbol povratka Srba na svoja ognjišta. - Mi na Kosovu nemamo faktičku vlast od 1999, a nemamo ništa od kad su 2008. proglasili nezavisnost, ali se borimo, isplaćujemo plate i penzije tim ljudima - naglasio je Vučić.

Dragica Gašić se, naime, 6. juna vratila u Đakovicu, na oko 70 kilometara od Prištine, kao prvi povratnik iz srpske zajednice nakon sukoba 1999. No, otkako je na Kosovu, em joj je ugrožena bezbednost, em tamošnji trgovci ne žele čak ni hleb da joj prodaju. Da živi sve ovo vreme zatvorena u stanu, uplašena za svoju bezbednost, potvrdila je i juče za Kurir. Izlazi, kako kaže, samo da bi u nečijem društvu otišla do sela Klina u kojoj ima kuću koju joj je ostavio pokojni otac.

- Ne idem ni po hranu, evo i jutros je prijatelj Vuksan Gojković otišao da mi kupi hleb, ali nisu ni njega pustili. Nije kasirka kriva, neko je odlučio da ja ne mogu hleb da kupim - odmah nam priča.

Gojković je, objašnjava, prijatelj njene sestre, preko koje ga je i upoznala, a koji živi u mestu Vidanje, 30 kilometara dalje, s ocem, majkom i bratom.

- Divan je čovek koji svima izlazi u susret i pomaže, iako ni sam nema bog zna šta. On dođe kolima po mene, odveze do Kline, vrati me nazad i dosta mi pomaže. Evo, juče kada me je vratio kući, mene trema neka uhvatila da budem sama ovde, pa sam ga zamolila i da prespava - priča nam Dragica. Ponavlja da stan ne napušta, plaši se.

- Nisam baš sigurna da bih smela da izlazim, iako je uveče jako lepo za šetnju, ali ja imam strah da ne napravim sebi problem. Oni će odmah da mi dobacuju ako izađem, a policija će onda da pita zašto sam izašla ako znam šta me čeka, pa da ne bude da ja izazivam nekoga. Izađem iz stana samo kada Vuksan dođe i odveze me u selo gde se osećam bezbednije, iako je tamo samo 5-6 porodica, tu dobijem neku hrabrost malo - priznaje nam.

Srećom, pored Vuksana, ima, kaže, još dobrih ljudi koji su se potrudili da joj obezbede koliko toliko normalne uslove za život.

- Iz opštine Goraždevac su mi doneli paket hrane, ljudi su se baš potrudili, ima tu svega - 25 kila brašna, kvasac, so, čajne kobasice, ulje, čak i jabuke i pomorandže, paštete...Pa ću da mesim sebi, sposobna sam. Eto, ne moram mesec dana da izađem iz stana. Ješću bajat hleb. Ali, dijabetičar sam pa mi i odgovara. Ceo život sam se sama borila za sebe i svoju decu, pa ću i sada - zaključuje Dragica.

Ivana Žigić/ Foto/Source:EPA/Valdrin Xhemaj, Kancelarija za KiM