FAJNENŠNEL TAJMS O ISTORIJSKOM SASTANKU U SKOPLJU: Srbija, Albanija i Severna Makedonija više neće čekati EU

Ugledni "Fajnenšnel tajms u današnjem tekstu piše da će Srbija, Albanija i Severna Makedonija pokrenuti sopstvenu zonu za putovanja i poslove bez granica, a da se to dešava zbog frustracije usled pasivnosti Brisela.

"Znamo da postoji zamor od proširenja u EU", rekao je u intervjuu predsednik Srbije Aleksandar Vučić. "Moramo da vidimo šta možemo učiniti za sebe, šta možemo učiniti za svoje ljude, kako možemo proširiti svoja tržišta."

Zoran Zaev, premijer Severne Makedonije, izrazio je frustraciju što "EU ne ispunjava svoja obećanja", dodajući: "Moramo ubrzati praktične benefite za naše građane".

Edi Rama, premijer Albanije, uporedio je rad sa Briselom sa predstavom Samjuela Beketa "Čekajući Godoa", u kojoj se dvojica muškaraca upuštaju u seriju često apsurdnih razgovora dok predviđaju dolazak nekoga ko nikada ne dođe.

Balkanska "mini-šengenska" putnička i poslovna zona po uzoru na aranžman EU o slobodnim putovanjima biće zvanično predstavljena u četvrtak.

Obuhvatiće postepeno ublažavanje ograničenja putovanja, brže "zelene trake" na granicama, skraćeno vreme čekanja na teret i lakši pristup radnim dozvolama.

List navodi da se nada da će zona, za koju je Vučić rekao da bi trebalo da nastane pre kraja godine, na kraju obuhvatiti Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a takođe ostati otvorena za sporno Kosovo.

Srpski lider rekao je da balkanski region više nije mogao čekati da ga EU ujedini, suočen sa etničkim i verskim sukobima i ekonomskim neuspehom od raspada bivše Jugoslavije nakon 1991. godine.

Zemlje moraju da postignu značajan napredak pre nego što ih EU prihvati, poput izbornih, pravosudnih i ekonomskih reformi, ali takođe smatraju da je zvanični put postao previše glomazan. Vučić je došao na vlast na pro-EU platformi, ali su, kao i njegove kolege, na blok gledali sa sve većom frustracijom, navodi list.

Cilj mini-šengenske zone bio je da izmeni narativa regiona, kako interno, kako bi se ublažile etničke tenzije, tako i spolja, apelovao na članstvo u EU i veće investicije, rekao je Vučić. "Kad ljudi imaju veće plate, oni će razmišljati o boljim životima, a ne o senkama iz prošlosti", objasnio je.

Zaevska Severna Makedonija promenila je ime uvažavajući osetljivost Grčke članice EU, ali je rekao da je Brisel "izneverio" region. Severna Makedonija je primljena u NATO prošle godine, ubrzo nakon promene imena, ali EU tek treba da otvori pregovore o pridruživanju sa tom zemljom.

"Konačni cilj je biti zemlja članica EU", rekao je Zaev. "Ali dok EU ne odluči moramo pronaći načine da nastaviti proces evropeizacije."

Rama je rekao da guraju napred bez ostalih balkanskih država "da daju primer i ne zaglave se u maloj karikaturi EU, gde za sve trebate konsenzus i svako može uložiti veto".

Evropska komisija, koja vodi proces ocenjivanja napretka ka članstvu u EU, rekla je da podržava napore da se svih šest država zapadnog Balkana integriše u zajedničko regionalno tržište, odražavajući jedinstveno tržište EU i primenjujući pravila i standarde bloka. "Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promenio", rekao je portparol komisije.

Što se tiče sporog pristupa u pridruživanju EU, komisija je rekla da poziva nacionalne vlade da krenu naprid s Albanijom i Severnom Makedonijom "što je pre moguće". Dve zemlje su trebale započeti pregovore o članstvu u EU prošle godine, ali Bugarska još uvek blokira taj korak.

Čak i ako pregovori počnu, politički apetit za proširenje EU je vrlo nizak u moćnicima bloka, posebno pošto nemačka kancelarka Angela Merkel - pristalica balkanskih integracija - odlazi nakon izbora u septembru.

Sva tri balkanska lidera napomenula su da su SAD, dok su čekale na EU, dale punu podršku njihovim naporima.

„Balkan koji imamo danas možda je najsjajniji - ako ne i jedini blistavi - primer američke spoljne politike“, rekao je Rama. „Slobode koje danas uživamo na Balkanu, to je pre svega njihov o delo ".

Analitičari su takođe upozorili da bi s vremenom - Sjverna Makedonija, a pre toga Makedonija, bila kandidat za EU ​​18 godina, Srbija devet i Albanija sedam - ​​privlačnost drugih potencijalnih partnera mogla bi rasti.

"Pored Kine i Rusije, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati takođe su aktivni u regionu", rekao je Ivan Vejvoda, saradnik iz Instituta.

(Kurir.rs)