Posle nametanja Inckove odluke o zabrani negiranja genocida u Srebrenici, Skupština RS usvojila odluku o neprimenjivanju, kao i o zatvorskom kažnjavanju svakog ko vređa ugled Srpske. Kriza može da se reši samo kompromisom, saglasni su analitičari

Jedino rešenje parališuće situacije u kojoj se našla Bosna i Hercegovina jeste kompromis, odnosno povlačenje spornih zakona koje je donela i Federacija i Republika Srpska, smatraju sagovornici Kurira.

Slovo zakona

Valentin Incko, sada već bivši visoki predstavnik u BiH, nekoliko dana pre isteka mandata nametnuo je odluku o izmenama Krivičnog zakonika koja se odnosi na zabranu negiranja genocida u Srebrenici i kaznu zatvora do pet godina, što je izazvalo reakciju političara iz Republike Srpske - odlučili su da bojkotuju rad zajedničkih institucija BiH. Pored toga, Narodna skupština RS usvojila je pre dva dana Zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika, kojim se donosi Zakon o dopuni Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine o zabrani negiranja genocida u Srebrenici.

Prema ovom zakonu, odluka visokog predstavnika se neće primenjivati u RS. Pored ovog zakona, usvojene su i izmene Krivičnog zakonika RS, čime se prvi put uvodi krivična povreda ugleda Republike Srpske i njenih naroda.

To znači da su predviđene zatvorske kazne do tri godine za sve one koji izlože poruzi, preziru ili grubom omalovažavanju simbole RS, a od šest meseci do pet godina za one koji RS ili njene narode označi genocidnim ili agresorskim. S druge strane, ukoliko službena lica i lica u institucijama vlasti koje se finansiraju iz javnog budžeta počine ova krivična dela, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Za one koji navedena krivična dela učine u nameri promene ustavnog uređenja, teritorijalne celovitosti ili nezavisnosti RS predviđena kazna je od tri do petnaest godina zatvora.

Neizvesno

Prema rečima bivšeg diplomate Zorana Milivojevića, BiH je sa ovim Inckovim zakonima ušla u najozbiljniju političku krizu, čiji je ishod neizvestan.

0202-marina-lopicic-zoran-milivojevic-licni-stav.jpg
Marina Lopičić 

- Srpska strana je nastupila jedinstveno, neće prihvatiti nametnuta rešenja i svako ko to pokuša snosi rizik za dalju destabilizaciju. Ovoga puta su RS i srpski narod došli do crvenih linija. Jedino rešenje je da se sedne za sto i nađe kompromisno rešenje - da se novi visoki predstavnik legalizuje kroz Savet bezbednosti i da se Inckovi zakoni prilagode realpolitici i situaciji u BiH, koja jedino garantuje mir i stabilnost: formula dva entiteta i tri konstitutivna naroda i njihov dogovor - kaže Milivojević, a na pitanje šta ako ipak ostane ovako, navodi:

- Onda bi BiH dodatno ušla u krizu funkcionisanja, ulazi u još veći rizik za svoju stabilnost. Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović ističe da je ovde mnogo grešaka učinjeno u odnosu na kršenje međunarodnog prava, Dejtonskog sporazuma i osnova ljudskog prava na slobodu govora i mišljenja.

screenshot-1.jpg
Kurir 

- To će proizvesti trzavice, ali će na kraju, ipak, sve morati da se vrati u legalne tokove: da se ne dira u entitete, da se ne dira u Dejton. Ta odluka o zabrani negiranja genocida je sama po sebi nemoguća, ne mogu se svi stanovnici RS zavesti pod krivičnu odgovornost ako negiraju taj takozvani genocid u Srebrenici. Ako to ne može da se postigne, onda je Inckova odluka u suštini pucanj uprazno i ona će sama po sebi morati da bude ili povučena, ili ignorisana, čak i od strane njenih autora - poručio je Jovanović.

Kurir/ Katarina Blagović

Milorad Dodik

Šmit se lažno predstavlja

Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, poručio je juče da se Kristijan Šmit lažno predstavlja kao visoki predstavnik jer on to nije.

- Ono što Šmit ovde promoviše kao svoju agendu, apsolutno nije u nadležnosti visokog predstavnika, što govori o tome da samo treba imati pojačanu sumnju i neprihvatanje takvog lika.

Vidim da se Kristijan Šmit rasipa nekim optimizimom i pokušava da nametne agendu koju samo on ima o sebi. Ono što Šmit najavljuje, to nije bila uloga visokog predstavnika u BiH ni u prošlosti - poručio je Dodik.