Slučaj od pre 15 godina najbolje ilustruje kako pojedini političari, iako su uhvaćeni s prstima u pekmezu, uspevaju da se izvuku zahvaljujući uticaju i veštim akrobacijama

Korupcija u srpskoj politici decenijama je široko rasprostranjena, a poslednji primeri privođenja funkcionera Srpske napredne stranke Aleksandra Jovičića i Dragoljuba Simonovića pokazali su da vlast nema problem da se obračuna sa ovom počasti. Ipak, ranijih godina su se u vladajućim partijama mnogi pojedinci skrivali iza svojih funkcija i u debeloj hladovini vlasti uspeli da izbegnu optuženičku klupu.

Poslednjih dvadesetak godina srpsku političku scenu potresale su velike korupcionaške afere u kojima su glavni akteri bili ni manje ni više nego lideri stranaka. Iako su neki čak i zaticani s prstima u pekmezu, oni su političkim uticajem i veštim akrobacijama zamazali oči javnosti i, kao da ništa nije bilo, nastavili svoje političke karijere.

Zamalo "spakovan"

Afera "kofer", u kojoj je 2006. zablistao lider socijalista Ivica Dačić, po svim relevantnim kriterijumima predstavlja školski primer kako funkcioniše pomenuta matrica. U njoj imamo sve elemente političkog trilera: od filmskog zapleta, preko napetog raspleta, pa sve do srpskog epiloga, koji je kao gumicom obrisao situaciju u kojoj se torba puna keša u jednom privatnom stanu muljala u rukama nekoliko državnih funkcionera.

Iako nikad nije "spakovan" za aferu "kofer", Dačića i danas, posle 15 godina, prilično često podsećaju na događaj koji se zbio 11. januara 2006. u stanu tadašnjeg viceguvernera NBS Dejana Simića. Policija je bukvalno upala i uhapsila Simića zajedno sa Vladanom Zagrađaninom, Dačićevim kumom i tadašnjim direktorom marketinga SPS, i to pod optužbom da se u torbi nađenoj pored njih nalazi mito u iznosu od 100.000 evra. U javnost je isplivao krucijalni detalj da je Dačić stan napustio samo 15 minuta ranije. Simić i Zagrađanin pravosnažno su oslobođeni optužbi za primanje mita, a Dačić se u postupku pojavio kao svedok. Pred sudom se branio da je svratio kod prijatelja na vino, a zbog poziva tadašnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova napustio je stan. Posle svega, ostala je samo kletva: dabogda ti Dačić svratio na čašu vina.

Zaštićena vrsta

Politikolog Jelena Vukoičić podseća da se karijere moćnih političara u razvijenim demokratijama završavaju i bez osuđujućih presuda.

puls-311111111111.jpg
Kurir 

- Pritisak javnosti je ključan. Možda može neko da vas jednom blati i lažno optužuje, ali kada se više puta nađete u tako sumnjivoj situaciju i aferi, to je onda signal da, u najmanju ruku, niste za tu funkciju. Kao društvo moramo još da sazremo u tom smislu i da prestanemo da doživljavamo političare kao zaštićenu vrstu. Moramo više od njih da očekujemo, jer postavlja se pitanje zašto glasamo za te ljude. Greška je to što političari u Srbiji ne plaćaju cenu za afere u kojima su uhvaćeni - naglašava ona.

Otplata duga

Zagrađanin za ćutanje dobio poluge SPS

Pošto se izvukao iz izuzetno prljave situacije, Dačić je nesmetano skakao s jedne državne funkcije na drugu, a učvrstio je pozicije i u SPS. Dačićeva zahvalnost Zagrađaninu za to što ga nije "spakovao" u "kofer" videla se tek nekoliko godina posle.

foto: Damir Dervišagić

Zagrađanin se nakon ilegale na velika vrata vratio u SPS, jer ga je Dačić ubacio u Predsedništvo stranke, a od 2017. on je zvanično glavni partijski operativac na mestu predsednika Izvršnog odbora SPS. Nezvanično, Dačićev kum važi za sivu eminenciju SPS, koja kadrira i brine o stranačkoj kasi.

Kurir.rs