"ŠTA SLAVITE, KRVOLOCI?!" Kako se to slavi silovana mater kraj preklanog deteta na pragu spaljenoga doma

"Narod koji se vazda kući na grobovima nevine krvi nije narod no zlo suštome zlu!", poručuje Mihailo Medenica u novoj kolumni koju Kurir prenosi u celosti.

Kako se to slavi silovana mater kraj preklanog deteta na pragu spaljenoga doma u kojem još dogoreva leš rasporenog đeda kraj bake iskopanih očiju, poderane kecelje, haljine, golih grudi, šaka bez prstiju, ruku bez šaka, tela bez ruku…

Imate li zdravičare, zdravice, one naročite rakije što se čuvaju za za posebne zgode, obučete svečana ruha, zorom razbudite decu da ne okasnite pred jame i zgarišta..?

Imate li svak svoju jamu, vrtaču, drvo svelo i kljunulo od užadi i klinova pobadanih u njega?

Sve što vam je od dedova ostalo stane u jame i pod nož…

Natočite one velike čaše, najveće, valja dugo nazdravljati, nije red da u sred zdravice belasne dno čaše gde se ne vidi dno jame…

Ko povede zdravicu?

Ko je najviše poklao, ko je na najviše slava i Božića odlazio, ko je prvi silovao komšijsku kćer, kome su Srbi na mobe dolazili pa je red prvi kuću da im zapali..?

Dignete čaše i zaurlate: „Nek su nam sa srećom krvave kolevke; rasporene grudi; povađene oči… Nazdravlje nam bili čobančići što smo im skotrljali glave međ poklana stada! Nek sun nam berićetne krvava pšenica, jauk kukuruza, ropac ječma i ovasa! Zlatile nam se krvave oči, veselili oteti domovi, pevalo nam sve što smo spalili i zatravili!
Domaćine, krvniče, blagodarne ti krvave ruke, đavo te se gadio!

Domaćine, zveri draga, ambari ti jamama zavideli, bunari krvavim potocima, sušare šumama blagorodnim povešanih Srba…“

Šta slavite, krvoloci, do zla u sebi?!

Šta slavite? To što su u paklu pravednici u odnosu na vas?!

To što bi i Gospoda preklali samo da vam je nebo da dohvatite?!

To što su vam od đedova ostali u zavet srbosjeci i krvavi maljevi da ih za potomke sačuvate?!

Narod koji se vazda kući na grobovima nevine krvi nije narod no zlo suštome zlu!

Slavite jer pokušavate urlicima da oterate jauke što su vam se podvukli pod temelje kuća, plač kojim vam ognjišta gore, jecaje što vam vetrovima zbore, suze što vam namesto kiša liju nad tom jamom što je državom zovete…

Što je na zlu postalo- zlo će ostati doveka!

Življi je Srbin pod zemljom negoli vi na njoj!

Slavite, kako biste inače znali da je sve u vama mrtvo i strulelo..?

Izigravajte ljude, možda se gde čovek i probudi, taman još jedno grlo sazrelo za nož…pa nek je i vaše, ne mari, samo da krvi ne zafali, samo da jecaj majke ne utihne, samo da jame ne zakukaju gladne…

Mihailo Medenica