PROTERIVANJE I STRADANJE SRBA: Danica Marinković, Miloje Pršić i Jovo Kablar u Usijanju MORAMO NAĆI UZROK TRAGEDIJA

U novijoj istoriji Srba, od devedesetih do 2000. desili su se brojni zločini u kojima je stradao nedužan srpski narod. Počevši od Krvavog Uskrsa na Plitvicama, 1991. koji se smatra prvom ozbiljnijom eskalacijom situacije u jugoslovenskim ratovima, Zadarske kristalne noći, pokolja u Kravicama na Božič 1993. stradanju Srba u okolini Srebrenice, etničkog čišćenje u oružanim akcijama "Bljesak" i "Oluja" u kojoj je sa ognjišta proterano više od 220.000 Srba i ubijeno više od 1.800, zločini su se samo nastavljali. Sukobi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovani nisu bili kraj patnji srpskog naroda i proterivanja sa zemlje i domova, nastupili su napadi na Kosovu i Metohiji, zlločinačke akcije OVK, a zatim i NATO bombardovanje.

Dokle idu srpska stradanja? Koliko su nas unazadili ratovi? Kako su ljudi doživeli bežanje u traktorskim kolonama pred napružanim neprijateljem?

Gosti Usijanja dana su Danica Marinković, sudija u slučaju Račak i Klečka, prof. Miloje Pršić, vojni istoričar i Jovo Kablar, nekadašnji predsednik opštine Knin i proteran u "Oluji"

Urednica i voditeljka emisije je Silvija Slamnig.

- Ništa se nije desilo slučajno,a treba naći urok, kako se to desilo ako smo živeli u slozi u dobro uređenoj državi, kako je došlo do takvog zla, mora se doći do korena svega ovoga, kako se desilo da 1941. eskaliraju zločini u NDH. Još 1929. ekstremni Hrvati, ne znam da li tkao da kažem jer oni danas od vrtića neguju taj "nacionalni imidž". 1929. su oni doneli program konačnog rešenja sprskog pitanja u Hrvatskoj. Mora da se prouči istorija tzv. Hrvatskog oslobodsilačkog pokreta. Ništa se ne dešava sad za sad, sve ima predistoriju, Hrvati i u okviru kominističkog i ustaškog pokreta imaju cilj stvaranje etnički čiste države, oni imaju definisan nacionalni program, jedan politički narod, jedna konfesija, jedan jezik, i oni od toga ne odstupaju, kaže Pršić.

- Mi smo posle 1945. poštovali ideologiju jedne partije koja je nanela mnogo zla srpskom narodu, kaže Pršić.

- MI smo imali oko 70 000 boraca koji su bili prepušteni sami sebi, a oni 250 000. Knin su napali sa tri strane, a nismo očekivali da će nas napasti za vreme turističke sezone. .Kad smo protrerani krenuli smo i ka Kosovu, jer tamo nije bilo Albanaca, a posle sam morao da idem i sa Kosova, kaže Kablar.

- Kao da sam juče saslušavala albanske zločince braću Mazreku, to je bilo strašno, posle toliko godina prakse nisam mogla da verujem da ima takvih monstruma, nisam mogla da verujem šta slušam, kod njega nije bilo grimase, nije pokazivao kajanje, ni danas ne mogu da zaboravim, a ti zločinci nisu kažnjeni, vodio se postupak i bula je doneta presuda od 20 godina, ali je ukinuta od strane Vrhovnog suda, a posle 5. oktobra svi Albanci su pošteni sa slobode, kao i braća Mazreku, a u Prištini su dočekani kao veliki heroji, a onda su tamo govorili da su naterani da to kažu, a sad žive na slobodi u inostranstvu, to je najstrašnije, kaže Danica Marinković.

- Hrvatski i slovenački komunisti su bili nacionalno svesni i rešavali svoje probleme, srpski komunisti su bili samo komunisti, kaže Pršić.

- Kad je bilo bombardovanje, došao sam u Beograd, kaže Kablar.

- U Račku nije bio masakr to što je Voker govorio je bila laž i prevara da se izvrši bombardovanje, ja sam sa saradnicima ušla u sleo posle 4 dana, stranci nam nisu dozvoljavali, ali sam ja ušla, na licu mesta smo videli rovove, municiju, opremu, tamo nije bio masakr seljana nedužnih civila, nego je to bila legalna antiteroristička akcija, najavljena OEBS-u, sa ciljem eliminisanja terorista jer su oni vršili ubistva. Sve što sa ja videla videli su i stranci, ali istina tada njima nije odgovarala, kaže Marinković.

- Nemam komentar na proslavu Oluje u Hrvatskoj. U selu kod Knina gde sam rođen naseljeni su Hrvati iz centralne Bosne, kaže Kablar.

(Kurir.rs)