KNINOM SE ORILO ZA DOM SPREMNI: Srba nije bilo na ulicama, njihove rane ionako bole, bez dosoljavanja...

Državni vrh Hrvatske bio je juče na proslavi akcije tokom koje je 1995. iz te zemlje proterano više od 220.000 Srba. Čuo se i jezivi ustaški poklič i poruka da je „hrvatska vojska srpskoj kobri satrla glavu“.

- „Oluja“ je najveća pobjeda u historiji hrvatskog naroda! Ona je temelj hrvatske države - ponovio je posle na stadionu Nogometnog kluba Dinara i Andrej Plenković, hrvatski premijer.

„Da se ja pitam...“

A na ulicama Knina radost. Iskonska! Historijska.

- Zovi, samo zovi, svi će sokolovi - pevali su neki branitelji noseći zastavu neke postrojbe iz vremena „Oluje“.

- Ja ne znam što bih sad - da li bih plakao ili pevao. Plakao zbog onih koji su svoje živote dali za našu Hrvatsku, a pevao zbog ovog dana, zbog toga što sam dočekao hrvatski stijeg na tvrđavi, hrvatsku državu, da smo samo svoji - pričao je egzaltirano još jedan od branitelja pošto je u 9.43 na kninskoj tvrđavi na veliki jarbol podignuta ogromna hrvatska zastava.

Pre toga, zorom, na Knin i okolinu sručilo se nevreme. Sastavilo se nebo i zemlja, naišla oluja, potop, jedno vreme ulice plivale u vodi. Pucali su gromovi, sevale munje. Svaka simbolika je isključena.

- Propade proslava - zakukali su neki branitelji ispred kafane blizu stadiona NK Dinara.

Posle, neposredno pred podizanje zastave, sinulo je sunce, neki od okupljenih u tome videli su božji znak.

- Jeste li vidili? - pitali su jedni druge.

U kombiju koji je vozio novinare i domoljube od centra Knina do tvrđave treštala je pesma o hrvatskom stegu koji se više „ne krije“, neki branitelji na prednjim sedištima pevali su neku svoju pesmu, mada, kad smo stigli do tvrđave, do uzanog prolaza koji je vodio dalje, i kad je kombi stao, jedan od branitelja doslovce je citirao onu historijsku repliku iz filma „Ko to tamo peva“: - Da se ja pitam, ja bih ovuda proterao autobus.

Majice, šalovi...

Posle je operski pevač Božo Župić pevao „Lijepa naša domovino“, na jarbol je podignuta zastava, među braniteljima i domoljubima koji su podigli zastavu bila je i Matea Jelić:

- Ovo je velika čast za mene. Ponosna sam, ali ovo nije moj dan, ovo je dan posvećen hrvatskim braniteljima - izjavila je Matea.

Na nekim prozorima u Kninu, na zgradama preko puta stadiona NK Dinara, pre nego što je počela proslava bilo je šahovnica, na nekima prašina. Prazne sobe iza.

Na glavnoj gradskoj ulici štandovi. Majica sa natpisom „Oluja“ ili nekim drugim simbolom - 80 kuna, malo više od 10 evra. Na drugom štandu šalovi „Za dom spremni“, cenu nisam saznao, prodavac je prečuo kad sam ga pitao, verovatno sam promašio akcenat.

U kafanama okolo bilo je, sudeći po natpisima na majicama, predstavnika raznih postrojbi.

Kad je za to vreme na stadionu govorio predsednik i vrhovni komandant Zoran Milanović, branitelji mu, začudo, nisu zviždali, nisu ga ni jednom prekinuli kao što su znali ranije. Valjda im se svideo govor:

- Često zaželim da hrvatska država u svojim nastojanjima, ambicijama i radovima ima tu čvrstu stegu kakvu je u „Oluji“ imala hrvatska vojska - rekao je Milanović. I još dodao da je u „Oluji“ bilo i hrabrosti i - ljubavi.

Istini u oči

Usred proslave stiže i vest da je predsednik udruge 9. bojne HOS i njen ratni komandant Marko Skejo negde u Kninu uzvikivao „Za dom spremni“. Još je u svom govoru rekao da je „hrvatska vojska srpskoj kobri satrla glavu“. Oko njega su neki vikali: „Spremni!“

- Ono što je za crkvu „Hvaljen Isus i Marija“, to je poklič „Za dom spremni“ hrvatskom narodu - ocenio je Skejo.

Oko njega su neki i dalje vikali „Spremni“, preneo nam je očevidac pošto smo mi za to vreme bili na stadionu i slušali Plenkovića.

Pošto je Gordan Jandroković, predsednik Sabora, pozvao Srbe da pogledaju istini u oči i prihvate povijesne činjenice, te odgovornost za ono što se dogodilo ‘90-ih godina, i pošto je govorio Milanović prekidan aplauzima branitelja, pevala je i neka klapa, proslava je bila gotova i narod se sa stadiona izlio na ulice. Bilo je mnogo šahovnica.

Knin su zatim nadletela dva aviona „mig 21“, dosta nisko, pucale su bubne opne pa se nisu čuli povici odobravanja branitelja.

A malo niže od Knina, ka Drnišu, u jednom seocetu kraj puta u kome su pravoslavna crkva i pravoslavno groblje bila je tišina. Ama ni zrikavac da se čuje. Ama nigde žive duše, ko da u selu nema živih.

Sklonili se verovatno, niti ko izlazi na put, niti ko ide do Knina. Ko da ide da mu tamo dosole rane, one i ovako bole, bez dosoljavanja.

A sećanja sveža, ko da je juče bilo...

Eto, tako je juče bilo u Kninu.

Zoran Šaponjić