INTERVJU NEDELJE BRANISLAV NEDIMOVIĆ: Ideje opozicije su toliko dobre da im ni spuštanje cenzusa nije pomoglo da uđu u Skupštinu

Ne može neko za čije je vlasti u poljoprivredi činjena mahom šteta da laže narod kako će mu sada biti bolje ako glasa za te iste

- Takve stvari se dešavaju svuda u svetu, pa tako i do naših granica dolaze. Međutim, za mene to nije ništa novo niti toliko bitno, koliko činjenica i upravo dokaz poslednjih dana da naš sistem bezbednosti hrane funkcioniše odlično. Koordinišemo se sa svim zemljama kroz jedinstven informacioni sistem za brzo upozoravanje i uzbunjivanje na teritoriji cele Evrope. Upravo je srpska veterinarska služba bila jedna od tih koji su prvi otkrili neke neusaglašenosti u proizvodu na granici i tako upozorili kroz taj sistem sve druge zemlje. Uvek će se u proizvodnji hrane pojaviti serije pošiljaka koje ne odgovaraju standardima kvaliteta, to se u svakom poslu dešava, ali je zato važno da postoje sistemi koji to nadziru, a zemlje brzo reaguju po njihovom otkrivanju. Iako ovde nije bilo reči o hrani od koje se mogla desiti velika šteta po zdravlje ljudi, već je reč o neznatnim odstupanjima od propisanih standarda, mi smo zaustavili svaki sporni lot i time potvrdili da građani Srbije mogu da budu mirni, da naše granične veterinarske i fitosanitarne službe rade svoj posao i stoje rame uz rame s najboljim evropskim službama.

l Otprilike smo u trenutku kad na videlo dolaze i problemi u vašem sektoru - zbog sezone poljoprivrednih radova, zamerki na otkupne cene i obuhvat subvencija, vremenskih nepogoda... Kako ste prošli ovog puta?

- Mislim da je poljoprivreda cele godine na videlu, jer ako nije setva, onda je žetva, ako nije nepogoda, onda su cene, i tako ukrug 365 dana. Ova godina je zasigurno vrlo specifična. Cene kako žitarica, tako i voća su odlične... Negde rekordne, kakve nikad ranije nisu zabeležene, poput malina, kupina, pšenice, kukuruza. S druge strane, skupe žitarice poskupljuju proizvodnju, mesa i mleka na primer. Kad stočari prodaju skupo robu, njima odgovara, ali se onda potrošači žale da je skupo meso u radnji. Teško je to pomiriti i nezahvalno ceniti strane... U svakom slučaju, moj posao kao ministra poljoprivrede je da pomognem proizvođačima. Upravo za subvencije koje pominjete izdvajamo više nego ikad, oko 400 miliona evra, plus IPARD, samo ove godine jedan konkurs je bio 60 miliona evra i još subvencije koje dajemo u saradnji sa Svetskom bankom, a koje su posebne po tome što unapred dobijete pola novca od investicije, 40 odsto kredit banke i svega 10 odsto vašeg učešća. Trudimo se da na svakom koraku nađemo nove izvore finansiranja. Da li će neko misliti da treba više, sigurno hoće, ali lično verujem da rast budžeta za skoro duplo u samo nekoliko godina nije mala stvar.

l Kako će se suša i vremenske nepogode odraziti na prinos, ali i cene koje ćemo kao građani plaćati na pijacama i u prodavnicama?

- Svakako će se odraziti na pojedine kulture u pogledu prinosa. Rod kukuruza će biti nešto manji, kod soje će prinos takođe biti manji. Kod ostalih žitarica ne očekujem veće probleme. Cene mesa u maloprodaji su u porastu, ali treba znati da su to sve prolazne faze, te da uvek vrlo brzo dođe i do stabilizacije. U svakom slučaju, tržište je to koje određuje njihovu cenu, lično ne očekujem nikakve dramatične scenarije u narednim mesecima.

l Ima li država rešenja za probleme s kojima se susreću proizvođači mleka, odnosno da li mogu da računaju na veću otkupnu cenu?

- Mi uvek držimo vrata za razgovor širom otvorena za sve sektore u agraru. Priča o mleku je ove godine specifična jer su inputi, o kojima smo pričali, u proizvodnji porasli, dok mlekare sa druge strane ne žele da povećaju otkupne cene mleka. Mi ćemo svakako izaći s nekim rešenjem i na tome intenzivno radimo s proizvođačima. Nije lako, ali država će, kao i uvek, naći izlaz i iz ove situacije.

l Opozicija nalazi povod za kritike u svakom nezadovoljstvu građana. Tako ste i vi bili na tapetu, pre svega Dragana Ðilasa i njegove stranke. Zašto su vas toliko iznervirali da ste im poručili da ništa ne znaju o agraru i da im je obraz kao đon?

- Zato što je to činjenica. Ne može neko za čije je vlasti u poljoprivredi činjena mahom šteta - od loše ispregovaranog SSP, time i ukidanjem uvoznih carina za mnoge proizvode koji sada prave štetu srpskom proizvođaču i kojim smo otvorili vrata svima, a nama samima skoro zatvorili u našoj Srbiji - da laže narod kako će mu sada biti bolje ako glasa za te iste. Ne može neko ko nije hteo ni da nezavisnu državnu laboratoriju za kontrolu kvaliteta mleka opremi i pusti u rad, kako bi se znalo ko i šta radi u tom istom stočarstvu, sada da priča kako brine za krave i PKB. Po njihovoj priči je PKB bio u najmanju ruku „bentli“ srpskog agrara, a mi ga, eto, pokvarismo. To je takva neistina i demagogija da će svako ko bude ušao u taj isti PKB moći već s vrata da zaključi samo obrnuto, jer gore od njihovog upravljanja agrarom je nemoguće postići.

l Taj deo opozicije uporno tvrdi da se radi na uništenju poljoprivrede, da su subvencije manje itd. Šta na to kažete?

- Ako mi dokažu da je 400 miliona evra nacionalnih subvencija, plus 225 miliona evra IPARD novca, manje od njihovih izdvajanja koja su imali, ja ću dati ostavku istog trenutka. Koliko su im mere podrške bile diletantske, govori to što su obećali ljudima po 40.000 dinara, jedva uspeli da isplate 20.000, a ostatak, naravno, mi i dan-danas plaćamo, kroz tužbe tih istih ljudi za neisplaćen novac, uz, naravno, sudske troškove. Eto tako oni vide bavljenje poljoprivredom. Svaka čast na idejama, ali zato i ne dobacuju cenzus, pa moramo stalno da spuštamo granicu, verujući da će bar tako ući u Skupštinu. Zasad ni to nije pomoglo.

l Slučaj ministra odbrane Nebojše Stefanovića i dalje intrigira javnost. Iz vaše stranke stižu zahtevi da se on povuče sa svih stranačkih i državnih funkcija. Odstupio je sa stranačkih pozicija, ali je ostao na ministarskoj. Vidite li opravdanje za to i šta biste uradili da ste na njegovom mestu?

- On najbolje zna kako donosi svoje odluke. Nije na meni da to cenim, niti imam vremena da se bavim time. Svakako, bez obzira na naše lične stavove, ako bude potrebe, predsednik i stranka, koji imaju pun legitimitet da o tome odlučuju, izneće stav i preporuku o sudbini njegove državne funkcije.

l Šta očekujete od predstojećeg kongresa SNS? Hoće li biti nekih krupnih promena u vrhu stranke?

- Svakako da će se teme od suštinske važnosti za budućnost stranke načeti na kongresu. Nije toliko bitno da svaki bude obeležen velikim promenama, iako će ih sasvim sigurno biti, već je mnogo važnije da se još jednom potvrdi spremnost svih za još veće reforme, da istorijske uspehe nastavimo da nižemo, da istorijski rast BDP od sedam odsto ne bude novina, već prevaziđeni rekord, a sve zarad bolje budućnosti dece u Srbiji.

Razgovarala Ivana Kljajić