Džordž Tenet, nekadašnji direktor američke tajne službe, otkrio je da operacija hapšenja bivšeg lidera RS nije bila nimalo lak zadatak, a njegove reči prenela je svojevremeno u svojoj knjizi nekadašnja portparolka Haškog tribunala Florans Artman

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) priznala je da joj je svojevremeno potraga za nekadašnjim predsednikom Republike Srpske Radovanom Karadžićem, koji se nalazio na haškoj poternici, bila najteži zadatak, pa čak i veći zalogaj od vođe terorističke organizacije Al Kaida Osame bin Ladena!

Nije koristio telefon

To je otkrio tadašnji direktor CIA Džordž Tenet, čije reči o Karadžiću citira nekadašnja portparolka Haškog tribunala Florans Artman u svojoj knjizi "Mir i kazna".Tenet je, kako prenosi Artmanova, tokom susreta sa haškom tužiteljkom Karlom del Ponte u Lengliju 26. septembra 2000. rekao: „Ja gonim takve tipove po čitavom svetu. Zašto još ne uspevamo da uhvatimo Bin Ladena? Trebalo nam je sedam dana da uhvatimo Norijegu sa 20.000 američkih vojnika, u jednoj našoj zemlji... Karadžić je moj prioritet broj jedan. On je u središtu svih naših napora. To je jedna od najtežih operacija. On nikada ne razgovara telefonom, nikada ne potpisuje dokumenta. Međutim, ako se Milošević ukloni s vlasti, svi će pacovi napustiti brod.“

Potom navodi i Tenetove reči s drugog susreta, na kojem je bilo reči o hapšenju Karadžića i isporučivanju Hagu.

- U maju 2001, prilikom novog sastanka odmah nakon američkih izbora, Džordž Tenet ponavlja: „Za Bušovu administraciju, kao i za CIA, Karadžić i Mladić spadaju u naše najveće prioritete.“ I uporno tvrdi, i ne sluteći šta će se dogoditi 11. septembra: „Karadžić je za mene važniji od Mladića i važniji od Bin Ladena“ - napisala je Artmanova svojevremeno u svojoj knjizi.

Karadžićev advokat Svetozar Vujačić

Verujem da im je bio problem

foto: Zorana Jevtic

Svetozar Vujačić, nekadašnji advokat Radovana Karadžića, kaže za Kurir da zapadne službe nisu imale apsolutno nikakve informacije gde se on nalazio dok je bio u bekstvu:

- Istina je da im je zadavao probleme. On je tada bio privilegovan u Beogradu, mnogi su znali gde je i šta je, imao je čitav odred vojnika koji su ga čuvali, išao je na utakmice i normalno se kretao, sve dok nisu zatražili njegovo hapšenje, kada je otišao u ilegalu. No, on je samo promenio izgled i to je sve, iznajmio je stan na Novom Beogradu i kretao se najnormalnije. Zapad nikada nije znao gde je on, verujem da im jeste bio veliki problem.

Ruska zaštita

Ona navodi i kako su Rusi štitili Karadžića od haške poternice i hapšenja.

- Prilikom susreta u Jelisejskoj palati 29. februara 2000, Žak Širak (tadašnji predsednik Francuske, prim. nov.) poverava glavnoj tužiteljki Karli del Ponte: „Karadžić nije uhapšen zbog protivljenja Rusa (...) Boris Jeljcin (predsednik Rusije, prim. nov.) mi je rekao: ‘Karadžić zna previše toga o Miloševiću’ (...) i upozorio me je da će poslati avion kako bi ga izvukao iz Bosne ako treba, ali da nikada neće dopustiti da Karadžić bude uhapšen“ - otkrila je Artmanova.

Navodi i podatak da krajem 1997. Karadžić beži u Belorusiju, i to vojnim avionom koji je iznajmio upravo Jeljcin.

- Karadžiću se ne dopada mnogo ovaj egzil na Lukašenkovoj teritoriji. On pakuje kofere početkom 1998. i vraća se u Bosnu - dodaje Florans Artman.

U to vreme Karadžić je optužen već tri godine. Tada kreće tajnim putevima i, čini se, počinje da se drži dogovora koji je sklopio sa strancima 1996 - da se povuče iz javnosti i politike.

Po brdima i manastirima

- Pošto mu je naloženo da postane nevidljiv, Karadžić čami u svojim brdima, daleko od svojih bližnjih. On sve češće prelazi s druge strane granice, gde ima brojne prijatelje i gde je i dalje izuzetno popularan. U Crnoj Gori, gde je rođen, gde još uvek živi njegova majka i najveći deo njegove rodbine, on još uvek uživa susretljivost vlasti. Osim toga, lokalno sveštenstvo ga veliča i uvek je spremno da ga primi u svoje nepristupačne manastire u Crnoj Gori, kao i u Srbiji. Upravo pred velikim brojem crkvenih velikodostojnika i zvanica Karadžić proslavlja krštenje svog prvog unuka, u crnogorskom manastiru Ostrog 1997 - piše u pomenutoj knjizi.

Pao kao dr Dabić

radovan-karadzic-dragan-dabic-doktor.jpg
Foto: Kurir

U Srbiji je, kako se dodaje, Karadžić tada takođe bezbedan. Zapravo, kako navodi, on „svuda može da se osloni na mrežu vernih pristalica, koja predstavlja njegovu čvrstu zaštitu, obezbeđujući njegovo kretanje“.

- Međutim, ova operacija je skupa. Naročito od kada je napustio Pale. Na stotine hiljada evra godišnje, prema zapadnim službama. Karadžić kopa po kasama Republike Srpske, srpskog entiteta u Bosni. Više miliona evra mu je tako stavljeno na raspolaganje između 1998. i 1999. Slobodan Milošević se takođe latio džepa i daje mu milion evra - otkrila je nekadašnja portparolka Haškog tribunala.

Ona navodi da Karadžić tokom svih godina bekstva nije prestao da vrši uticaj na politički i ekonomski život srpskog entiteta u Bosni.

- „Nemojte misliti da se on krije u nekakvoj rupi kao Sadam Husein. On se slobodno kreće, piše, viđa svoju porodicu“, često podseća Karla del Ponte, ne otkrivajući da on čak ima vremena da se sastaje s ljubavnicama - navodi Artmanova.

Podsetimo, Karadžić je godinama, pre hapšenja 2008, živeo u novobeogradskim blokovima kao doktor Dragan Dabić, imao je dugu sedu bradu i sedu kosu, nosio je naočare... Redovno je po Srbiji išao na predavanja i tribine, navodno se predstavljao kao istraživač u oblasti psihologije i bioenergije, te kao lekar alternativne medicine. Navodno je lečio ljude savetima, masažama, bioenergijom...

Uhapšen je u julu 2008. godine u autobusu na liniji 73, koji saobraća od Novog Beograda ka Batajnici.

Ričard Holbruk (ni)je obećao slobodu

Stanišić ekspresno helikopterom doneo papir na Pale

foto: Profimedia

Karadžić se tokom godina bekstva uporno pozivao na dogovor koji je navodno imao sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom - da neće biti izručen Hagu ako se povuče iz politike. To mu je navodno bilo obećano u vreme Dejtonskog sporazuma 1995, kao i jula 1996, kad je, nakon dugih pregovora, potpisao i određeni dokument, uz posredovanje Miloševića. Ti pregovori su, kako se vidi iz knjige Florans Artman, trajali deset sati, Holbruk i Milošević su bili u Beogradu, a Karadžić na Palama... Holbruk je tražio Karadžićevo povlačanje iz politike, ali i da ode iz Bosne. „Zašto ga ne pošaljete kod njegove majke i brata švercera u njegovo rodno selo u Crnoj Gori?“, predložio je Holbruk tokom rasprave. Karadžić, međutim, ne želi da napusti ni čelo svoje stranke ni Bosnu. Ipak, na kraju je Jovica Stanišić, šef DB, helikopterom odneo dokument na Pale da Karadžić potpiše. Holbruk je sutradan u javnosti saopštio da Karadžić više nije predsednik Republike Srpske, da prestaje sa svim političkim aktivnostima... Karadžićeva strana je pak tvrdila i da mu je garantovano da sud u Hagu za njega više ne postoji. Holbruk je to, međutim, kasnije uporno demantovao.

Tajni susreti i pregovori o predaji

Haški istražitelj imao povez preko očiju kad se sretao s Karadžićem

Artmanova je u knjizi opisala i kako su izgledali tajni susreti haškog istražitelja s Karadžićem.

- Nova i poslednja smrtonosna kampanja koju Slobodan Milošević već u leto 1998. započinje na Kosovu odvraća pažnju sa Bosne i Hercegovine. NATO se priprema da interveniše protiv Miloševićevih snaga i više se čak i ne pretvara da traga za Radovanom Karadžićem. Očajna, Luiz Arbur (tužiteljka Haškog tribunala, prim. nov.) odlučuje, tek nekoliko nedelja pošto je podigla optužnicu protiv Slobodana Miloševića, da sama pokuša da ubedi Karadžića da se preda. Ona zadužuje jednog člana svog osoblja, Amerikanca Pola Nela da stupi u kontakt sa Radovanom Karadžićem. Održano je više tajnih sastanaka, bez rezultata. Oni se odvijaju na području između Trebinja i Bileće, nedaleko od jezera, a zatim zapadnije, u jednom manastiru na putu koji vodi ka Stolcu ili pak u regionu Foča-Višegrad, u jednom hotelu u blizini Kula Banje i, najzad, u Crnoj Gori, na planini Žabljak - piše Artmanova i dodaje:

- Svaki put istražitelj ima povez preko očiju, njegovi pratioci zameću tragove i više puta prelazi iz jednog vozila u drugo. Prilikom njihovog poslednjeg susreta Radovan Karadžić ponovo govori o sporazumu sa Ričardom Holbrukom iz novembra 1995. U svom izveštaju po obavljenom zadatku Pol Nel rezimira Karadžićeve reči: „Neposredno pred Dejton, američki diplomata mu je obećao da nikada neće biti uhapšen ako se bude držao po strani.“

01-bgdpage001.jpg
Foto: Kurir

NE PROPUSTITE

SAMO U DNEVNIM NOVIMA KURIR! Danas ćete dobiti na poklon KECELJU

kurir-web-najava-silikonska--spatula-1000x670-danas.jpg
Foto: Kurir

Dnevne novine Kurir danas svakom čitaocu poklanjaju KECELJU.

Ukoliko uživate u kuvanju ili ste svakodnevno u kuhinji, ovo je idealan poklon za vas, kako bi vašu garderobu zaštitili od fleka.

Možete je koristiti i pri obavljanju kućnih poslova ili ukoliko volite da slikate kako biste sprečili boju da isprlja vašu odeću. Jedan deo prebacite preko glave, a drugi vežite oko struka i uživajte u svojim aktivnostima.

Zbog carinskih formalnosti nismo u mogucnosti plasirati poklon na teritoriji Republike Srpske.

Čitajte KURIR!

Ivana Žigić