Izašlo im se u susret i dobili su priliku da povećaju učešće u RIK, kao i da se uključe u novo nadzorno telo koje bi pratilo rad medija. No, strankama oko Đilasa i Jeremića ni to nije dovoljno

Potvrda potpunog rasula u opozicionim redovima bila je i poslednja runda međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, posle koje ne samo da nije došlo do potpisivanja sporazuma u 16 tačaka, koji su ponudili posrednici iz Evropskog parlamenta, već su evroparlamentarci, razočarani ponašanjem dela opozicije, hteli da napuste sastanak.

Šta opozicija u Srbiji hoće, pitanje je na koje nisu uspeli da odgovore ni predstavnici vlasti, ni predstavnici Evropskog parlamenta, ali, što je najčudnije, ni oni koji predstavljaju takozvanu prozapadnu opoziciju. Jer u ponuđenom dokumentu opoziciji se izašlo u susret i dobili su priliku da pojačaju svoje redove u RIK, kao i da se uključe u novo nadzorno telo koje bi pratilo rad medija, budući da su mesecima iznosili zamerke na rad REM.

Dokument evroparlamentaraca su odbili Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Narodna stranka Vuka Jeremića, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret, Demokratska stranka...

Uslovljavanje

Sociolog Vladimir Vuletić smatra da su u međustranačkom dijalogu viđeni pokušaji dela opozicije da uslovljavaju svoj izlazak na izbore nametanjem pravila koja njima u ovom trenutku odgovaraju.

licni-stav.jpg
Foto: Printscreen

- A ta pravila i zakoni postoje već više od 30 godina i primenjivali su se i kada je aktuelna vlast bila opozicija, a deo aktuelne opozicije vlast. Naravno da se svi zalažu za fer izbore, ali meni nije jasno šta traže neke stranke. Slušajući Đilasa, koji je izašao iz dijaloga, ali ne kaže da li to znači bojkot, meni to izgleda kao da on i još neki tvrde pazar. Kao, nismo zadovoljni, ali igramo se i dalje. Suštinski problem je u nerealnim zahtevima opozicije. Ne vidim ništa jasno osim pokušaja da se kroz borbu za izborne uslove nametnu pravila koja je opozicija smislila da joj sad odgovaraju. I sad imamo na delu uslovljavanje dela opozicije da će, ukoliko im se ne udovolji, bojkotovati izbore. Krajnje neobično - ocenjuje naš sagovornik.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić otkrio je da su evroparlamentarci krenuli da napuste dijalog, prvo Knut Flekenštajn, a zatim i Tanja Fajon.

dacic-news1-damir-dervisagic.jpg
Foto: Damir Dervišagić

- Hteli su da izađu iz njega razočarani ponašanjem dela opozicije, pre svega Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Njih dvojica su još ranije napustila dijalog - rekao je juče Dačić.

Lider Dveri Boško Obradović je za TV Prva ispričao da su "evroparlamentarci počeli da napuštaju dijalog u toku njegovog govora", kada je rekao da su se o sporazumu koji predlažu opoziciji dogovorili s vlastima u Srbiji.

- Zašto je u toku mog govora deo evroparlamentaraca skočio sa stolica? Rekao sam da su oni napravili dogovor sa našom vlašću, da su zaključci posledica dogovora vlasti i evroparlamentaraca - tvrdi Obradović.

Sad ni Fajonova ne valja

Odgovor mu je, međutim, stigao od potpredsednika Glavnog odbora SNS Aleksandra Šapića:

- Delu opozicije su EU parlamentarci bili jedinica mere, a od juče im ni oni ne valjaju! Kao film "Razvojni put Bore Šnajdera", tako imamo "Razvojni put Tanje Fajon" - od simbola istine i pravičnosti, ona je postala nebitna i Vučić ju je potkupio.

Zamerke na ponašanje dela opozicije iznela je i kopredsednica Stranke moderne Srbije Tatjana Macura, koja smatra da je opozicija nametnula obavezu vladajućoj većini da ispuni deo njenih zahteva:

- Opozicija po prvi put od 2019. godine, od kada objektivno traju pregovori sa vlašću uz posredovanje EP, ima dokaz da je dijalogom nešto "opipljivo" uspela da postigne, da to nešto nije malo i da će vlast od implementacije istog sigurno zaboleti glava.

Boško Jakšić

Bojkot će biti političko samoubistvo

foto: Zorana Jevtić

Novinar Boško Jakšić kaže da je najveći deo "bojkot opozicije" shvatio da je bojkot obavio svoju funkciju na prošlim izborima i da bi ponavljanje bojkota bilo političko samoubistvo. On je za Fonet rekao da se nada da opozicioni političari shvataju odgovornost koja stoji pred njima, posebno za beogradske izbore. Kako je naglasio, potrebno je koncentrisati se na evroparlamentarce, kako bi izbori bili održani u skladu sa postojećim zakonskim propisima.

Đilas bi demonstracije

Prvi sam za ulicu

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas poručio je juče da je za izlazak na ulice, odnosno demonstracije protiv vlasti.

- Ja sam prvi čovek protesta, vodio sam i studentske proteste 1992, bio 9. marta, 1996. smo svaki dan bili, Petog oktobra bio na ulici... Prvi sam za ulicu. Imate vreme korone, imate 8.000 zaraženih dnevno, imate sve to što se dešava. Moramo da razmišljamo o svim tim stvarima i šta konkretno dobijamo. Protest, demonstracije na ulici, apsolutno da - rekao je Đilas na N1.

Kurir.rs