PREMIJERKA SRBIJE U GENERALNOJ SKUPŠTINI: Priština iracionalnom demonstracijom sile rasplamsala veliku krizu, Beograd za kompromis

Ova spirala nasilja na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom primene novih pravila za registarske tablice, Priština je poslala teško naoružane specijalne jedinice na sever pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma, rekla je Brnabićeva pred liderima iz celog sveta

Predsednica Vlade istakla je da se stalno povećava broj napada na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

"Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je i dalje teritorija sa najmanjim broj povratnika (interno raseljenih Srba) od svih postkonfliktnih područja u celom svetu", naglasila je premijerka, prenele su agencije i RTS.

OVDE MOŽETE PROČITATI GOVOR PREMIJERKE U CELOSTI

Navela je nekoliko primera koji opisuju život Srba, među kojim su slučajevi napada u opštini Istok na kuću povratnika Radoja Pumpalovića, starog 81 godinu, više napada na Dragicu Gašić, prvog srpskog povratnika u Đakovicu, napad na Nikolu Perića, kao i napade na srpske srednjovekovne crkve i manastire.

"Ova spirala nasilja na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom primene novih pravila za registarske tablice, Priština je poslala teško naoružane specijalne jedinice na sever pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma. Ova iracionalna demonstracija sile je rasplamsala veliku krizu", napomenula je premijerka.

To je poremetilo snabdevanje hranom i lekovima srpske zajednice na severu pokrajine, rekla je Brnabićeva i dodala da su lokalni Srbi, koji su se mirno okupili u znak protesta protiv te mere, naišli na suzavac i policijsku brutalnost, čime je ozbiljno ugrožena lokalna i regionalna stabilnost.

Uprkos svim izazovima i svakodnevnim provokacijama, kako je istakla, Srbija ostaje snažno posvećena pronalaženju rešenja zasnovanog na kompromisu, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost.

"Dijalog i implementacija postignutih sporazuma su jedini ispravan način za rešavanje svih otvorenih pitanja", dodala je premijerka.

Međutim, podsetila je, skoro devet godina od postizanja Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština, što je okosnica tog sporazuma - još nije ni počelo.

Apelovala je na međunarodnu zajednicu i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da snažno insistiraju da privremene institucije samouprave u Prištini počnu da primenjuju sve postignute sporazume.

"Republika Srbija odbranom svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN‚ pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN‚ i vrhovni autoritet Saveta bezbednosti kada je reč o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti. Poseban značaj pridajemo aktivnostima misije UN na Kosovu i Metohiju i očekujemo da će nastaviti da sprovode svoj mandat u Pokrajini, u skladu sa ovom rezolucijom", rekla je Brnabićeva.

O pandemiji korone: Ako nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan

Kada je reč o epidemiji, Brnabićeva je istakla da se svet nalazi u odlučujućem trenutku u svojoj istoriji.

"Kovid 19 nas je uzdrmao do temelja. Istovremeno, sve više svedočimo i doživljavamo posledice klimatskih promena Vidimo značajne pomake u globalnim partnerstvima i savezima, trgovačke ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenog i slobodnog tržišta, i uopšte neizvesnost u do sada neviđenim razmerama", rekla je premijerka.

Neki od gorućih problema na Balkanu, kako je dodala, još uvek nisu rešeni. Poručila je da je Srbija posebno posvećena tome da promeni budućnost kroz zajednički rad i stvaranje saveza, kroz inicijative poput Berlinskog procesa ili Otvorenog Balkana.

"Drugi pokušavaju da poremete ove procese, i umesto da se usredsrede na budućnost, oni žele da se vrate u prošlost - bez obzira na cenu", ukazale je Brnabićeva.

Pandemija je otkrila kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja i preti da izbriše napredak koje su mnoge nacije postigle poslednjih godina. "Pandemija je dovela u pitanje neka od osnovnih načela otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka", ukazal je premijerka.

"Što se tiče Srbije, ova pandemija pretila je da potkopa sve što smo postigli u proteklih sedam godina, da poništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo započeli 2014. godine", napomenula je Brnabićeva.

Srbija je, kako je istakla, bila jaka, a reforme koje je preduzela pre epidemije učinile su je izdržljivom, više nego ikada ranije.

"Uprkos posledicama krize, Srbija je uspela da sačuva finansijsku i ekonomska stabilnost", ocenila je predsednica Vlade.

Srbija je, kako dodaje, uložila velika sredstva u zdravstvenu infrastrukturu i ojačala zdravstveni sistem kako bi odgovorila na krizu.

"Naša odluka da geopolitiku ostavimo po strani, a ljude u središte naše politike, razlog je što smo mogli da nabavimo vakcine brže od većina drugih zemalja", istakla je Brnabićeva.

Nismo razlikovali proizvođače, nije nas zanimalo da li su vakcine sa Istoka ili sa Zapada, odlučili smo da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina koje stručnjaci smatraju bezbednim", podsetila je premijerka.

Ona je napisala da je istakla činjenicu da je Srbija zemljama u okruženju donirala 230.000 vakcina i više od 1.000.000 doza državama širom sveta. "Pohvaljeni smo za pokazanu solidarnost i uverena sam da će u budućnosti saradnja Srbije i Un biti dodatno unapredjena", napisala je Brnabić.

I sa premijerom Luksemburga o evropskim integracijama

Premijerka Srbije Ana Brnabić razgovarala je u Njujorku sa premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom (Xavier Bettel) o evropskim integracijama Srbije."Razgovarali smo o našim evropskim integracijama i kao i uvek dobili podršku Luksemburga", napisala je Brnabić na svom Tviter nalogu.

Ona je dodala da su tema bili i svi izazovi koji se nalaze pred Zapadnim Balkanom na tom putu. Kako je premijerka napisala sastanak je bio prijatan.

"Srbija je ukupno donirala ili dodelila više od milion doza vakcina - od kojih 230.000 doza u regionu 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju radi vakcinacije, i dodatnih 570.000 doza zemljama Afrike i Azije", istakla je premijerka.

Ukazala je da nas je pandemija naučila jednu važnu lekciju: ako nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan.

"Tako da možemo svi zajedno da pobedimo, bez obzira na to koliko smo bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike ili Australije - ili da zajedno izgubimo", ocenila je premijerka.

I o klimatskim promenama: Srbija udvostručila napore da zemlju učini bezbednijom i čistijom

Predsednica Vlade se osvrnula i na pitanje klimatskih promena i poručila da je Srbija udvostručila napore da zemlju učini bezbednijom i čistijom za svoje građane i čineći to doprinosi borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

"Čvrsto smo posvećeni implementaciji ciljevima održivog razvoja i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjenju naše obaveze prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama", poručila je premijerka.

Namera Srbije je, kako je navela, da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 33,3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu.

"Ova ulaganja su izuzetno skupa i zahtevaju godine i decenija posvećenosti i sistemski pristup - ali mi smo jasno opredeljeni za put ove transformacije", poručila je premijerka.

Kurir.rs