SIMBOL BORBE: Srbi pred povlačenje ROSU poručuju: Nikad Jarinje neće biti granica!

Ako ništa drugo, pokazali smo zube, i Prištini i međunarodnoj zajednici, pokazali smo još jednom da ovaj narod ima snage, volje za borbu, a ovo ovde je naše, kažu nam sunarodnici koji su 12. noć proveli na barikadama

Olakšanje

- Trebaće dosta vremena da uklonimo barikade, magistrala je blokirana na najmanje šest-sedam mesta u dužini od skoro dva kilometra, u blokadi su desetine teških kamiona, šlepera, neki od njih natovareni su tonama zemlje i peska, tu su teške građevinske mašine - priča jedan od Srba iz Leška koji sa prijateljima, komšijama, kolegama već 12. dan učestvuje u blokadi magistrale od Jarinja prema Kosovskoj Mitrovici.

Kada je prekjuče po podne ovde stigla vest da je postignut dogovor u Briselu, da se ROSU povlači sa Jarinja, a da će istovremeno biti uklonjene i srpske barikade, prvi osećaj među Srbima okupljenima oko barikada bio je - olakšanje uz brigu šta će biti sa KM tablicama.

- Ako ništa drugo, pokazali smo zube, i Prištini i međunarodnoj zajednici, pokazali još jednom da ovaj narod ima snage, volje za borbu, a ovo ovde je naše, ovde smo branili naše osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na slobodu kretanja, koje postoji svuda u svetu, sem ovde, na Kosovu, za nas Srbe. Nemamo mi prava da ostavimo svoje domove - ponavljali su ovih dana Srbi na Jarinju.

- Važno je da su ostale KM table, samo da nije RKS, to bi bio naš veliki poraz i tih vesti smo se plašili da će doći iz Brisela...

- Jutros na trenutak nestade struje u Leposaviću, prvo što sam pomislila - evo, sad nam isključiše struju. Istina je, prvi osećaj kad je stigla vest iz Brisela o postignutom sporazumu bio je - olakšanje, istovremeno i briga, šta će biti dalje, šta je sledeće, kad ćemo ponovo morati na Jarinje, na barikade - kažu dve gospođe iz Leposavića koje su i juče, 12. dan zaredom, bile na Jarinju na barikadama.

Redovno stanje

Ofanzive i vanredno stanje ovde su, u stvari, redovno stanje. Blokiranom magistralom juče su čitavog dana patrolirali američki, poljski, italijanski, mađarski vojnici iz sastava Kfora, područje je nadletao jedan borbeni helikopter američkih vazdušnih snaga. Kao vojna zona...

- Pređemo u Rašku, a tamo sve normalno, ljudi šetaju, žive, uživaju, život dostojan čoveka, a mi ovde - na barikadama, malo-malo pa na barikade, malo-malo pa borba, noći u šatorima, pored logorskih vatri - kažu ove gospođe.

- Za nas je sada veoma važno što su ostale KM tablice, zahvalni smo državi Srbiji što je i ovog puta iznašla mirno rešenje - kaže Jovana Radonjić, koja je na Jarinje stigla iz Kosovske Mitrovice da pomogne sunarodnicima.

- Najvažniji rezultat ovih protesta jeste da smo sačuvali mir, da se albanski specijalci do zuba naoružani povlače iz srpskih sredina i na taj način se stvaraju uslovi da se sporazum mirno primeni na terenu, odnosno da se omogući sloboda kretanja našim građanima. Uspeli smo da omogućimo da se Kosovom slobodno, bez problema, kreću naši građani u vozilima sa registarskim oznakama koje izdaju organi države Srbije - reči su Igora Simića, potpredsednika Srpske liste.

A ofanzive na Jarinju...

- Prva je bila 2008, ako se dobro sećam, kada smo prvi put zapalili kontejnere međunarodnih snaga, boreći se za naša prava da ostanemo na ovom području... Druga 2011, kada je drugi put zapaljeno Jarinje, a bilo je tu još bezbroj protesta, bezbroj smo noćiju proveli ovde... Ovi šatori, ove logorske vatre koje noću, kad se okupimo, izgledaju kao da smo negde u zbegu, kao da postaju naša sudbina, i zna se, ako zatreba, eto nas Srba ponovo na Jarinje, da se borimo, ma koliko naše bitke bile teške, ma koliko se ponekad činilo da su izgubljene, da nemamo nikakve šanse - kažu Srbi s Jarinja dok se polako povlače uz poruku da nikada administrativni prelaz Jarinje neće zvati graničnim.

Zoran Šaponjić