Svako opiranje i rezervisanost prema zapadnom Balkanu dodatno smanjuje privlačnost Unije i podriva njen kredibilitet u regionu, upozorava Suzana Grubješić

Zapadni Balkan dobio je samo usmenu podršku i uslovno zeleno svetlo za članstvo u EU, jer je izostalo davanje vremenskog roka za završetak tog procesa.

Poslednji samit EU - zapadni Balkan na Brdu kod Kranja potvrdio je da u Uniji postoje otpori pojedinih država članica prema proširenju briselskog bloka, a izvesno je da su tri najveća skeptika po ovom pitanju i dalje Francuska, Holandija i Danska.

samit.jpg
Printscreen/Instagram/buducnostsrbijeav 

Politički razlozi

Rojters je uoči samita upozoravao da bogate severne zemlje poput Danske, Francuske i Holandije strahuju od ponavljanja hitnog pristupanja Rumunije i Bugarske 2007. i od loše upravljane migracije istočnoevropskih radnika u Britaniju, koja je mnoge Britance okrenula protiv EU.

Političke razloge pominjao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić kad je rekao da su se tri zemlje protivile agendi da do 2030. zapadni Balkan postane deo Unije, a koju je predložio slovenački premijer Janez Janša.

- Datum nisu hteli da daju, jer neki imaju izbore u svojim zemljama... Srbija je najspremnija za EU od svih sa zapadnog Balkana, ali to je sada političko pitanje - napomenuo je Vučić.

Rezervisanost

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kurir da je proširenje u nekim članicama EU nepopularno.

3444.jpg
Kurir 

- A političari moraju da vode računa o raspoloženju birača. Drugo, sama EU je u stalnom traganju za definisanjem sopstvenog položaja u svetu koji se stalno menja i u unutrašnjem prestrojavanju, pa se smatra da bi prijem novih članica dodatno zakomplikovao ionako složenu situaciju. Međutim, svako opiranje i rezervisanost prema zapadnom Balkanu dodatno smanjuje privlačnost Unije i podriva njen kredibilitet u regionu koji čeka da postane deo ujedinjene Evrope još od pada Berlinskog zida 1989. godine - naglašava naša sagovornica.

Kurir.rs