RAZLIKE: Tramp više uvažavao interese Srbije o pitanju Kosova nego Bajden, šteta što se Vašingtonski sporazum ne primenjuje

Bivši predsednik SAD poručio da istorijski dogovori Beograda i Prištine, postignuti za vreme njegovog mandata, ne smeju biti napušteni, stručnjaci ocenjuju da je pogrešno što se ne insistira na sprovođenju dogovorenog u Vašingtonu u decembru 2019. godine

- Dogovori kojima je posredovala moja administracija su istorijski i ne smeju biti napušteni, životi su u pitanju - istakao je Tramp na svom Tviter nalogu i ukazao da je ovaj region previše važan i da su ljudi predugo čekali bilo kakav napredak da bi sada sve bilo odbačeno.

Ističući da je na Kosovu bio u svojstvu građanina, Grenel je rekao da su mnogi u SAD frustrirani jer se ne primenjuje Vašingtonski sporazum.

- Mnogi iz Trampove administracije i mnogi Amerikanci su frustrirani, i to zato što smo videli istorijski dogovor - ekonomski, koji smo dogovorili za ljude Kosova i ljude Srbije - rekao je Grenel.

Komentarišući ovaj Trampov potez, stručnjaci ukazuju na to da je on oduvek imao više razumevanja za srpske interese o pitanju Kosova, ali i da Trampova administracija, kao i njegovi prethodnici, nije menjala svoju poziciju o pitanju nezavisnosti južne pokrajine.

- Tramp je preko svog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela, paralelno, u odnosu na EU, radio na postizanju dogovora dve strane, smatrajući da od strategije koju je vodila i vodi EU neće biti značajnijeg učinka. Rezultat toga bio je Vašingtonski sporazum potpisan decembra 2019. godine - podseća analitičar i novinar Milovan Jovanović i dodaje da je pogrešno što se ne insistira na njegovoj primeni.

On objašnjava i da je za Trampovu administraciju bio prihvatljiv svaki dogovor dve strane, uključujući razgraničenje, podelu ili razmenu teritorije.

- Što se tiče Bajdena i njegove administracije, još je rano govoriti, ali ono što smo imali prilike da čujemo jeste to da i oni podržavaju primenu Vašingtonskog sporazuma, da se zalažu za nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz pomoć EU sa ciljem postizanja sveobuhvatnog sporazuma, da se protive promeni granica, a da je i za njih nezavisnost Kosova gotova stvar i nepovratan proces - zaključio je.

Bivši ambasador Milisav Paić za Kurir ocenjuje da je u vreme Trampove administracija SAD počela da ima više razumevanja za srpske interese i insistirala da se rešenje postigne pre svega na osnovu dogovora dve strane.

- Rezultat toga je i bio sastanak u Vašingtonu gde su se dve strane dogovorile o ekonomskim pitanjima, ali i o jednom političkom - da Priština ne radi na novim priznanjima, a Srbija da stopira kampanju povlačenja priznanja Kosova. Naruku nam nije išao dogovor o ambasadi u Izraelu, što je na kraju krajeva izbegnuto kasnije. S druge strane, Bajdenova administracija je najavila da će rešiti pitanje, s tim da bi konačni rezultat bio međusobno priznanje, što je apsolutno neprihvatljivo za Srbiju. Razlike su zaista duboke, pre svega u prisustvu, ali ne i u pogledu konačnog rešenja, jer je konačni cilj SAD da Srbija prizna Kosovo - smatra Paić.