EU očekuje da tzv. Kosovo i Srbija u potpunosti sprovedu sporazume postignute u dijalogu Beograda i Prištine i da se konstruktivno angažuju na postizanju brzog napretka ka ukupnoj normalizaciji odnosa, izjavio je danas u Briselu šef evropske diplomatije Žozep Borel.

Sažimajući današnju raspravu šefova diplomatija članica EU o Zapadnom Balkanu, Borel je rekao da se Unija nada da će do kraja godine biti održana nova runda dijaloga na najvišem nivou, uz učešće predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Borel je dodao da je to "bar njegov cilj i poziv obojici lidera".

Ministri spoljnih poslova članica EU danas su razmotrili "Dokument za raspravu o Zapadnom Balkanu", koji je pripremila Evropska služba za spoljne poslove (EEAS), na čijem je čelu Borel.

U dokumentu, u koji je uvid imala agencija Beta, upozorava se da je politička situacija na Zapadnom Balkanu "opterećena sve većim izazovima", uz produbljivanje ozbiljne političke krize i poruke razdora u Bosni i Hercegovini, zategnutost na severu KiM i međupartijske podele u Crnoj Gori koje "uzdrmavaju i parališu politički sistem" u toj zemlji.

Navodi se i da je "atmosfera vezana za dijalog Beograda i Prištine i dalje puna izazova" i da poslednjih meseci nije bilo napretka.

Primećuje se da je "rešavanje spora (Beograda i Prištine) oko automobilskih tablica ponovo pokazalo da dijalog može dati rezultate", uz jasne poruke visokih zvaničnika EU i šire medjunarodne zajednice, uključujući tesnu saradnju sa SAD.

U dokumentu, o kojem su šefovi diplomatija EU raspravljali bez usvajanja zaključaka, središte pažnje je "na primeni otvorenih pitanja u dijalogu" u cilju normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Strane u dijalogu "moraju biti podstaknute da deluju konstruktivno i da ostvare pozitivne ciljeve, uključujući regionalne sporazume vezane za Zajedničko regionalno tržište", stoji u dokumentu.

U cilju podrške naporima Borela u dijalogu, navodi se u tekstu, potrebni su "stalna podrška i angažovanje članica EU na visokom nivou u odnosu na Beograd i Prištinu".

U Borelovoj analizi se navodi da je EU "pokazala snažno angažovanje u odnosu na Zapadni Balkan" samitom na Brdu kod Kranja u Sloveniji i drugim susretima na visokom nivou, uz političku, finansijsku i tehničku podršku.

Dodaje se, medjutim, da je te "napore prekrila senka širokog razočaranja partnera na Zapadnom Balkanu kad je reč o procesu proširivanja", i da "javna podrška integraciji u EU opada, dok jačaju nacionalističke poruke i politike identiteta".

(Kurir.rs/Beta)