RIO TINTO! LITIJUM - velika šansa I/ILI velika pretnja DETALJNA ANALIZA KURIRA

Srbiju ozbiljno trese litijumska groznica a pritom je eksploatacija litijuma samo u dalekoj i neizvesnoj najavi. Još najmanje godinu dana ćemo čekati do stručne i merodavne procene uticaja na našu životnu sredinu, što je krucijalni preduslov za bilo kakvu ekološku ili političku debatu o projektu „Jadar“.

Prvi dokument potpisala je prva vlada Vojislava Koštunice (DSS), kada je resor rudarstva vodio Radomir Naumov (DSS). To ministarstvo je 8. juna 2004. odobrilo „Rio Sava eksplorejšenu“ (ćerka firma Rio Tinta) izvođenje geoloških istraživanja.

Ista vlada stoji i iza više kasnijih dokumenta koji definišu okvire aktivnosti pomenute kompanije. Drugi dokument potpisan je 17. januara 2005. i njime se odobrava izvođenje geoloških istraživanja u okviru proširenih granica istražnog prostora. Treći je izdat 26. septembra 2005. i zapravo je dozvola države da se mogu izvoditi geološka istraživanja na teritoriji Loznice, taksativno na istražnim poljima od 1 do 11. Koštuničina prva vlada takođe stoji iza četvrtog dokumenta koji je potpisan 15. januara 2007, kada je „Rio Savi“ odobreno devet novih istražnih polja. Još devet istražnih polja kompanija dobija i u drugoj Koštuničinoj vladi, u kojoj rudarstvo vodi ministar Aleksandar Popović (DSS) i on je potpisan 4. januara 2008.

Vlada Mirka Cvetkovića (DS), u kojoj je Petar Škundrić (SPS) bio ministar rudarstva, a zatim Oliver Dulić (DS), nije mnogo čekala, već je u prva dva meseca mandata (28. avgusta 2008) odobrila nastavak izvođenja sa novim i dužim koordinatama. Takođe, Cvetkovićeva vlada potpisuje još dva dokumenta: 15. septembra 2009. odobrava još osam novih istražnih polja s potpisom tadašnjeg ministra rudarstva Petra Škundrića, a 14. aprila 2011. još sedam s potpisima Olivera Dulića, koji je posle rekonstrukcije vlade preuzeo resor rudarstva, i Bojana Ðurića, tadašnjeg državnog sekretara. Ova vlada je 18. januara 2012. donela i Strategiju za upravljanje mineralnim resursima Srbije do 2030. godine, u kojoj se govori o značaju litijuma za srpsko rudarstvo.

Suštinski pomak „Rio Sava“ je napravila kada je 1. februara 2012, na samom kraju mandata Cvetkovićeve vlade, dobila odobrenje za izvođenje radova po projektu dobijanja uzoraka rude bora i litijuma za tehnološka ispitivanja u poluindustrijskom obliku metodom bušenja bušotina na velikom prečniku Fi 500 mm iz ležišta Jadar kod Loznice.

Svi ovi dokumenti su potpisani dok je predsednik države bio Boris Tadić (u to vreme DS). Od rudarenja litijuma zvanično se nije odustalo ni u vreme dok je Tomislav Nikolić bio predsednik države. U periodu kada je na tom mestu bio Aleksandar Vučić (SNS), a Ana Brnabić (SNS) postala premijerka, Vlada Srbije, odnosno tadašnji resorni ministar Aleksandra Antić (SPS) potpisuje sa Rio Tintom Memorandum o razumevanju o projektu razvoja ležišta litijuma i borata „Jadar“ u blizini Loznice.

Uprkos optužbama, činjenica je da ovaj dokument nije obavezujući i da ova multinacionalna kompanija još nema dozvolu da gradi rudnik jadarita iz kojeg bi se dobijao litijum. Da bi ovo bilo realizovano, neophodan je ključni uslov - procena uticaja na životnu sredinu i referendumska potvrda u odnosu na tu procenu da zaista želimo pomenuti rudnik. O ovoj temi je više puta govorila i aktuelna ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović (SNS), koja je pre nekoliko dana posetila mesto gde treba da se vrše iskopavanja i razgovarala s meštanima.

VODILI RESORE RUDARSTVA, ENERGETIKE I ŽIVOTNE SREDINE POSLEDNJIH 20 GODINA

Politizacija

Zato se postavlja pitanje zašto je tek krajem 2020. godine nešto zazvonilo u Srbiji, pa je više ekoloških organizacija pokrenulo proteste u kojima se upozorava na opasnost po životnu sredinu u zapadnoj Srbiji ukoliko se otpočne sa eksploatacijom minerala jadarita. U tom talasu je i deo opozicije video šansu, pa se tek sada, u nedostatku ideja za sopstveni aktivizam, bukvalno prilepio za ekološke pokrete i tako dodatno zamaglio pogled na realne ekološke probleme Srbije. Tim pre što su mnoge opozicione perjanice bile i te kako uticajni državni funkcioneri i deo vlasti koje su krčile put Rio Tintu u Srbiji.

Potpuni interesni zaokret napravio je lider Stranke slobode i pravde Dragan Ðilas, koji je 2017. pričao hvalospeve o iskopavanju litijuma u Srbiji, da bi se sad vadio u javnosti potpuno neubedljivom pričom da je mislio na litijum dobijen zelenom tehnologijom.

- Evo, potvrđeno je da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji na te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas, zato što su one u svim mobilnim telefonima i električnim automobilima. Zar to nije šansa za Srbiju? To će da zaposli hiljade i hiljade ljudi i napravi brend od naše zemlje. Zamislite u svakom mobilnom telefonu ili u automobilu deo na kome piše „Mejd in Srbija“ - govorio je Ðilas 2017. u intervjuu za Nedeljnik.

Prekuče je pak morao da priča drugačije na N1:

- Nisam ga doveo i nemam nikakve veze s njim. Mi nećemo to... Ja sam potpuno protiv Rio Tinta. Potpisali smo i obavezu da, kada budemo vlast, nećemo dozvoliti da se litijum vadi u Srbiji na ovaj način... Litijum je potencijal i za Nemačku i za mnoge druge zemlje, ali onog dana kada bude pronađena tehnologija koja ne zagađuje životnu sredinu.

Za razliku od licemerja Ðilasa, bivši predsednik Srbije Boris Tadić obrazložio je zašto je ovaj projekat bio i ostao važan za Srbiju, ali i naglasio da profit nikad nije bio iznad ekologije.

- Rio Tinto je došao u Srbiju u vreme Koštuničine vlade, a prvi pregovori su počeli još u vreme Ðinđićeve. Naravno da taj projekat istraživanja nismo prekidali ni tokom našeg mandata, jer ima ogroman potencijal za razvoj i bilo je u interesu Srbije da se istraživanje završi i da onda procenjujemo spram rezultata tog istraživanja opravdanost daljih koraka. To, naravno, podrazumeva da nam profit nije bio iznad zaštite životne sredine i zdravlja građana - izjavio je Tadić za Danas.

Trenutni presek stanja je sledeći: da bi Rio Tinto otvorio rudnik, država mora da mu izda brojne dozvole i da odobri Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, i to za rudnik, postrojenje za preradu rude i upravljanje otpadom.

Dakle, u situaciji kada nedostaje ključni element - procena uticaja na životnu sredinu - „ko je prvi počeo“ je igra koju treba da zanemarimo i da umesto toga čuvamo svoj glas za ono što će biti dobro za Srbiju.

Rizik i benefiti

Oprez lokalnog stanovništva, čuvara prirode i, naravno, države je ovim povodom nesumnjivo opravdan, jer je reputacija Rio Tinta u svetu bila više puta ukaljana. Kompanija se u prošlosti suočila s više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava. Najdrastičniji primer je slučaj na Papui Novoj Gvineji, gde je stanovništvo podiglo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Kriza je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil, koji se vodio od 1988. do 1997. godine. Svetske agencije su maja prošle godine objavile da je Rio Tinto uništio dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji i arheološko nalazište staro 46.000 godina. Nakon pritiska australijske i svetske javnosti otpuštena su tri menadžera koja su povezana sa incidentom, a Rio Tinto je takođe najavio da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se takvi incidenti više ne bi dešavali.

S druge strane, izraženo u novcu, proračuni pokazuju da budžet Srbije može da ima velike ili astronomsko velike prilive od razvoja ovog projekta, u zavisnosti od toga hoće li ga država nastaviti i koju ulogu će za sebe odrediti. Od iskopavanja do proizvodnje električnih automobila je nesaglediv raspon koji se meri milijardama evra. Ukoliko se bude radilo samo iskopavanje litijum karbonata, onda se ostvaruje jedan odsto BDP Srbije, to jest 454 miliona evra. Sa investicijom u katode, ovaj udeo bi porastao na 2,5 odsto BDP, to jest 1,2 milijarde evra. Treći scenario bi uključivao i proizvodnju baterija, i to bi bilo 4,3 odsto BDP ili dve milijarde evra, a kada bi se ovaj niz nastavio i do pravljenja električnih automobila, brojke bi porasle na neverovatna 22,2 odsto BDP - 10,3 milijarde evra.

OBELEŽAVAMO VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE. U subotu, 4. decembra, KURIR VAM POKLANJA IKONU SA ZLATOTISKOM

Srpska pravoslavna crkva i svi njeni vernici u subotu, 4. decembra, slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci. Tim povodom, dnevne novine Kurir u subotu, 4. decembra, svim čitaocima poklanjaju ikonu sa zlatotiskom.

Taj praznik je obeležen crvenim slovom i slavi se kao uspomena na dan kad je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji. Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, koji dugo nisu imali, "predati Bogu na službu".

"Napred su išle device sa zapaljenim svećama, a za njima Presveta Deva, ukrašena carskim blagolepnim haljinama, kako priliči kćeri carevoj i nevesti Božjoj", zapisano je u "Prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.

Vavedenje je slava manastira Hilandar na Svetoj Gori, pa će bratsvo srpske carske lavre proslaviti praznik svoje zaštitnice i zaštitnice čitavog Atosa. Prema predanju, Bogorodica je jedina žena koja je stupila na tlo Svete Gore na svom misionarskom putovanju po povratku iz Svete zemlje.

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri, a u istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva - vedro nebo obećava dobru letinu.

U pojedinim takovskim selima je bio običaj da se na današnji dan nakon službe ostane kod crkve i da se tu prvi put pojave sve mlade koje su se udale te jeseni, a u selima južnog Pomoravlja sve žene koje nemaju decu odlaze u manastir Crkvicu, gde se čitavu noć mole kako bi dobile porod.

Redakcija Kurira