Predloženo da primena zakona o javnom beležništvu počne 1. marta 2013.

BEOGRAD - Skupština Srbije će u sredu, 29. avgusta početi vanrednu sednicu na čijem dnevnom redu su dopune Zakona o vanparničnom postupku i izmene Zakona o javnom beležništvu kojim se predlaže odlaganje početka primene tog zakona za mart sledeće godine.

Poslanici Srpske napredne stranke (SNS), koji su Skupštini podneli predložene dopune i izmene tih zakona, naveli su da je odlaganje početka primene Zakona o javnom beležništvu potrebno jer do septembra nije moguće obezbediti uslove za njegovu primenu.

U obrazloženju su naveli da nije imenovano prvih 100 javnih beležnika, niti formirana Javnobeležnička komora koja treba da donese neophodne podzakonske akte.

Predloženo je da primena zakona počne 1. marta 2013. godine.

Dopunama Zakona o vanparničnom postupku predložen je poseban postupak za donošenje isprave o činjenici rođenja koja bi bila osnov za upis u matičnu knjigu rođenih ljudi bez ličnih dokumenata.

U obražloženju predloženih dopuna zakona navodi se da u Srbiji postoji oko 6.500 "pravno nevidljivih lica" koji nemaju lična dokumenta, niti mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava i slobode.
Navodi se i da Zakonom o matičnim knjigama nije uređen upis u matičnu knjigu rođenih odraslih koji ne raspolažu potrebnim dokumetima i čiji su roditelji nepoznati ili nedostupni.

Njihovi zahtevi za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih, kako se navodi u obrazloženju, često se odbijaju ili se postupak prekida, a podnosioci zahteva upućuju na pokretanje parničnog postupka za utvrđivanje materinstva ili očinstva u kojima nisu u stanju da dostave dokaze na osnovu kojih se može utvrditi njihov identitet.

Grupa od 61 poslanika poslaničke grupe SNS predložila je da se postupak za sastavljanje isprave o činjenici rođenja pokreće u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za naknadni upis u matičnu kjnigu rođenih.

Predloženo je da se isprava o činjenici rođenja sastavlja na osnovu izjave podnosioca zahteva, iskaza dva punoletna svedoka čiji je identitet utvrđen javnim ispravama, kao i na osnovu drugih izvedenih dokaza.

Ako se u postupku sastavljanja isprave o činjenici rođenja ne može utvrditi dan, čas i godina rođenja smatra se da je podnosilac zahteva rođen 1. januara u 00.01, godine za koju je verovatno da je godina njegovog rođenja.

Predloženo je da se, ako se ne može utvrditi mesto njegovog rođenja, smatra da je rođen u gradu ili opštini za koju se veruje da je rođen.

Kako se navodi, ispravu o činjenici rođenja donosi sud u obliku rešenja u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga. Sednicu je zakazao predsednik parlamenta Nebojša Stefanović, na zahtev 93 poslanika.
Grupa poslanika iz poslaničke grupe SNS uputila je u skupštinsku proceduru te predloge 13. avgusta.