ŠOLAKOV MEHANIZAM ZA UNIŠTAVANJE KONKURENCIJE: Sinhronizovano šire Krikove lažne optužbe da zaštite sopstveni interes

U pokušaju da pod tepih gurne brojne dokaze da iza maske istraživačkog novinarstva zapravo deluje kao medijski deo mehanizma za zaštitu poslovnih interesa Dragana Šolaka, redakcija portal KRIK optužila je sve one koji su podneli legalne tužbe protiv tog medija da su deo zavere “prorežimskih snaga u Srbiji” koje pokušavaju da unište taj medij. Ovo je tek najnoviji u nizu napada na sve one koji nisu po volji vlasnika Junajted grupe, koji su, nakon oktrića načina delovanja Šolakovog mehanizma, postali svakodnevna opsesivna tema medija koji deluju u okviru te grupe.

U nastojanju da u drugi plan gurne neoborive dokaze da u sopstvenom delovanju sledi interesnu agendu zbog čega drastično krši pravila profesije, KRIK je izmislio fantazmagoričnu konstrukciju o navodno koordinisanom napadu, legalnim tužbama, na rad tog portal. Prema navodima iz saopštenja, iza napada stoje strukture “bliske režimu u Srbiji”, sa ciljem da onemoguće “plodotvorni” rad tog navodno istraživačkog medija, koji se u poslednje vreme sveo na plasiranje lažnih vesti i zaštitu poslovnih interesa Junajted grupe i njenog vlasnika.

Iako puno neistina, konstrukcija iz arsenala najneverovatnijih teorija zavere i teških uvreda na račun svih onih koji su se usudili da zatraže sudsku zaštitu od medijskog progona kome su izloženi, saopštenje KRIK-a promptno su preneli svi mediji pod kontrolom Dragana Šolaka, iznoseći navodnu zabrinutost za slobodu izražavanja zbog podnetih tužbi.

Pri tome, svi ovi mediji kao po komandi prećutali su neupitnu činjenicu da je po zakonima svih zemalja sveta, ali i po etičkim standardima poslovanja, tužba legalno i legitimno pravo svakoga ko se smatra oštećenim, što je i sam KRIK redovno koristio kada je tužio veliki broj drugih medija, među kojima je bio i list Kurir. Takođe, u ovom poslednjem slučaju, KRIK je prećutao da je optužbe na račun Kurira, za navodno kršenje etičkih standarda i vodeću ulogu u plasiranju lažnih vesti, izneo na osnovu lažne analize koju je taj portal radio, a koja nema nikakvo obrazloženje ni u pogledu metodologije nastanka, niti zaključaka do kojih je došla.

Zanimljivo je da se među optuženima za navodnu zaveru protiv KRIK-a našla i kompanija MINECO koja je taj portal tužila zbog teksta zbog koga je pred Savetom za štampu KRIK osuđen za kršenje etičkih standarda. Umesto da tu odluku objavi, na šta ga obavezuju pravila o samoregulaciji u radu Saveta koja je KRIK unapred prihvatio, taj portal je započeo medijsku hajku protiv tog tela.

Iz ovog konkretnog slučaja postalo je jasno da u svom radu i delovanju redakcija KRIK-a ima dvostruke standarde i da se na etiku poziva samo kad to njoj odgovara prećutkujući činjenicu da je njeno ime među prekršiocima Kodeksa novinara Srbije.

Lažne optužbe za spas lažnog ugleda

Među tužbama o čijoj će utemeljenosti konačnu reč dati domaći, ali i strani sudovi, KRIK je naveo i tužbu lista Kurir, koju je pravni tim naše kompanije podneo kao legalni i legitimni vid zaštite naših poslovnih interesa koje je KRIK ugrozio iznošenjem neistina i dezinformacija o našem radu. Na svom derivatnom portalu raskrikavanje.rs, bez ikakvih dokaza i transparentnosti u pogledu metodologije provere, KRIK je naš list optužio za objavljivanje “163 lažne, neutemeljene ili manipulativne vesti” zbog čega je pred Privrednim sudom u Beogradu protiv tog portala podneta tužba zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda.

Iako je pomenuti spor u toku i o njemu tek treba da se izjasni nadležni sud, u najnovijem tekstu KRIK je nastavio sa ponavljanjem istog dela za koje je tužen. U tekstu je Kurir ponovo paušalno i bez iznošenja ikakvih argumenata optužen da je “oruđe vlasti za obračun sa političkim neistomišljenicima ili nezavisnim novinarima”, te da se “ne libi objavljivanja lažnih i neproverenih vesti”, a pritom šta su "lažne i neproverene vesti" utvrđuju oni sami.

KRIK kao verni deo mehanizma Junajted grupe

Poslednjim saopštenjem u kome sebe predstavlja kao žrtvu zavere “ljudi bliskih režimu” koji su zbog iznetih neistina podneli tužbe protiv KRIK-a, taj portal zapravo pokušava da povrati poljuljano poverenje svojih inostranih donator, koje je poljuljano usled politizacije u njegovom radu što je redovno praćeno drastičnim kršenjem novinarskih standarda i etike. KRIK deluje kao neprofitni medij koji svoju egzistenciju ne obezbeđuje na slobodnom medijskom tržištu, već iz donacija koje se opredeljuju za razvoj nekomercijalnog i neprofitnog sektora novinarstva u šta spada istraživačko novinarstvo.

Čitav obrazac funkcioniše tako što KRIK najpre obeleži metu nekome koga smatra bliskim vlastima, onda tu metu napadne, a kad stigne odgovor u vidu tužbe ili demantija, KRIK se žali da je na meti režimskih napada. Cilj ovako izmišljene konstrukcije jeste da se rad portala predstavi otežanim, a redakcija žrtvom napada moćnika, kako bi svoje inostrane finansijere ubedili u sopstvenu ugroženost i potrebu za nastavkom i povećanjem iznosa donacija.

U mehanizmu za zaštitu poslovnih interesa Dragana Šolaka, KRIK ima ulogu tzv. zamenskog trusta, dakle medija koji nije u direktnom vlasništvu grupe, koji se navodno bavi istraživačkim novinarstvom i koji ima međunarodni ugled zbog toga, a kada zatreba spreman je bespogovorno da služi interesima Grupe i da za njen račun napada označene mete. Tekstove koje KRIK objavi, mediji u direktnom vlasništvu Junajted medije promptno i uniformno prenose predstavljajući ih nezavisnim, istraživačkim i objektivnim čime daju dodatnu snagu sadržajima koje plasiraju u cilju obračuna sa konkurencijom svog vlasnika.

Kurir.rs