Da li se pozivanje na blokade puteva i mostova zarad nečijeg političkog ćara, bez jasnog razloga i uz brutalno kršenje slobode kretanja, može uvažiti kao legitiman način političke borbe

Umesto da kao odgovorni ljudi priznaju da su zahtevi uvaženi i prihvaćeni, nekolicina suorganizatora protestnih blokada je odlučila da i ove subote zavede teror manjine nad većinom, ograniči građanima Srbije slobodu kretanja, pa čak i primeni agresiju prilikom pokušaja da se ostvari ovo Ustavom zagarantovano pravo.

Neuporedivo manje ljudi

Manjina je ovoga puta zaista bila manjina u punom smislu te reči, jer se na okupljanjima na koje je pozvao Ekološki ustanak, predvođen Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, odazvalo neuporedivo manje ljudi nego prethodne dve subote, kada su demonstranti izašli na ulice zbog jasnih i konkretnih zahteva. Vlast je nakon prva dva skupa razmotrila svoje odluke koje su se odnosile na dva zakona - o referendumu i eksproprijaciji. I baš kao što je traženo na prva dva protesta, prvi zakon je izmenjen, a drugi potpuno povučen iz procedure usvajanja. Odgovorni ljudi bi na toj pobedi građana stavili tačku i nastavili da na drugim stvarima koriguju donosioce odluka.

whatsapp-image-20211211-at-6.21.38-pm.jpg
Foto: Nikola Anđić

Međutim, blokade su nastavljene voljom novokomponovanih ekologa, koji su se naoružali političkim ambicijama, i pojedinim opozicionim vođama, koji su se zakamuflirali ekološkim zastavama. Umesto da priznaju da su iscrpljeni razlozi zbog kojih se narod poziva na blokade, ovi akteri su rešili da iscrpljuju građane, nudeći im prostor da iskale bunt radi bunta, a ne bunt zarad popravljanja konkretnih stvari. Građani su očigledno prozreli njihovu ljudsku neozbiljnost i političku nezrelost, što potvrđuje i mali broj ljudi koji se okupio na svakom punktu u Srbiji.

Da li mora ovako

Kada se sve sagleda, postavlja se pitanje da li mora ovako. Da li se pozivanje na blokade auto-puteva, saobraćajnica, mostova i raskrsnica zarad nečijeg političkog ćara, bez jasnog razloga i uz brutalno kršenje slobode kretanja, može uvažiti kao legitiman način političke borbe? Odgovor mora biti - ne, jer smo svi deo demokratski uređenog društva u kojem ničija sloboda nije bezgranična. Da bismo je svi uživali, ona mora biti omeđena slobodom drugoga, i to je vrhunski princip koji je ovde prekršen.

Na kraju je nemoguće ne postaviti i pitanje - nakon što su demonstranti na subotnjem skupu prebili jednog čoveka, šta još treba da se dogodi da se "ustanici" dozovu pameti?

Otkriven napadač na vozača

Krivična prijava za nasilnike

Proteste u subotu u Beogradu obeležio je incident u kom je grupa demonstranata napala i pretukla jednog vozača i oštetila mu automobil kod Sava centra. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, podneće krivičnu prijavu protiv tridesetjednogodišnjeg muškarca, koji je identifikovan istog dana, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilničkog ponašanja. Osumnjičeni i još jedna osoba, koja je privedena u nedelju popodne, terete se da su u subotu u blizini Sava centra napali četrdesetšestogodišnjeg muškarca, a zatim polomili stakla i oštetili branik na "reno kliju" kojim je oštećeni upravljao, saopštio je MUP. Policija u saradnji sa nadležnim tužilaštvom nastavlja rad na ovom događaju.

Kurir.rs