ZA KAFANSKIM STOLOM MATIJA BEĆKOVIĆ I PETAR BOŽOVIĆ O POLITICI, ŽENAMA I KULTURI: Kafana je najdemokratskije mesto!

Akademik Matija Bećković i glumac Petar Hadži Božović sreli su se ovih dana u čuvenoj beogradskoj kafani. Povod - proslava velike glumačke nagrade Dobričnin prsten, koju je dobio Božović. Ekipa Kurira priključila se ovoj svojevrsnoj proslavi, pa smo, uz kafu i poneku rakiju, razgovarali o kafanskom životu, umetnosti, Jugoslaviji, Kosovu, Rusiji, Crnoj Gori...

- Kafana je najdemokratskije mesto. Ima sto za svakoga. Uglavnom nema žena, što je važno - izričit je Božović.

- Petar i ja se znamo sto godina. A sto nije broj, već znak za beskonačnost - kaže Bećković, dok Božović dodaje:

- Ma znali smo se i pre nego što smo se sreli.

Bećković: Petar je moj narodni heroj

Bećković je Božoviću doneo i poklon - svoju novu knjigu pesama. S posvetom: "Petru Božoviću, mom narodnom heroju".

- Nema jače posvete - reče glumac čim je, na prvoj strani knjige, ugledao ove reči.

A uskoro iz štampe izlazi i monografija o Božoviću, koja se priređuje za svakog dobitnika Dobričinog prstena. Tekst za knjigu pisao je i Bećković, ali Božović kaže da se ne usuđuje još da pročita šta je on to napisao.

- Ne, ne usuđujem se - kaže.

Bećković nam pak otkriva deo: "Kad sam prvi put video Petra Božovića, nisam mu znao ime. Bio je uočljiv među decom kao kitni svat, lep kao glumac, kako se tada govorilo, a obučen kao japanski princ u izgnanstvu. Rekli su mi da je to siroče, bez roditelja, koje su tetke kitile i oblačile odećom kakve u Kolašinu nije bilo. Bio je lep kao glumac, kako se govorilo, jer niko nije mogao da zamisli da neko ima razloga da bude glumac ako nije lep. Nisam ni sanjao da će i Petar Božović postati glumac, a kamoli da ću za njega pisati stihove o kojima sam samo sanjao. U očekivanju da dobije još ordenja, čestitam mu Dobričin prsten, koji je odavno na njegovom prstu, a tek sada je postao vidljiv. Nekad sam za sebe pisao: 'Baš je njega briga, bar je njemu lako, sve je oživelo čega se dotako'. Sad mi se čini da sam opisao Petra Božovića."

Osvrtanje i prebiranje po životu

Božović kaže da su nagrade svakom glumcu važne.

- Odmah sam se setio svoje prve nagrade i Borislava Mihajlovića Mihiza. Ona je bila u Jagodini na Danima komedije. Igrali smo predstavu "Ranjeni orao". Nisam dobio Zlatnog ćurana, ali kasnije ću dobiti dva komada. E, tad mi je gospodin Mihiz rekao: "Radujte se ovoj nagradi, nikada se više nećete poradovati toliko nijednom drugom priznanju." Prebacio sam to na njegove stare godine i neiskustvo. Međutim, bio je pravu. Važno je kada i koju nagradu dobijate. Dobričin prsten je nagrada za celo vaše delo. Naravno, ne možete u 22. godini biti nagrađeni za životno delo. Tu nagradu pamtim kao nešto predivno. Druga je bila "Ljubiša Jovanović" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sada sam dobio Dobričin prsten, to je najveća nagrada u oblasti pozorišta, a u filmu je to "Pavle Vuisić", dobio sam i nju... Ne mogu da se požalim. Nekako, čovek kad radi, ne zna dokle je stigao i šta je uradio. Nemam običaj da se osvrćem. Ali kad dobijete nagradu, počinjete da se osvrćete i da prebirate po tom tragu - priča on.

Jedan pisao, drugi recitovao

Bećković kaže da je njegova poezija progovorila glasom Petra Božovića. A govorio je Božović mnoge Bećkovićeve stihove. Spisak je dug - "Reče mi jedan čoek", "Kad budem mlađi", "Vera Pavladoljska", "Ćeraćemo se još"... Matija i Petar - odličan spoj, mnogi se slažu.

- Svojim žarom je obasjao svako slovo i nijedno nije ostalo mrtvo slovo na papiru. Nije se to odnosilo samo na moje poeme nego i na sve ostalo, do današnjeg dana. Nije to bili jednostavno. Mislim da moju poeziju i mene niko nije preporučivao. On ju je sam izabrao, na svoju odgovornost - kaže čuveni pesnik.

Tajne fioke

Pošto su, kako i sam kaže, nagrade i povod da se osvrne iza sebe, Božovića pitamo koju ulogu bi voleo da nije odigrao, koji to lik bi voleo da ga je mimoišao:

- Ulogu u filmu "Lepa sela lepo gore". Kroz tu ulogu sam saznao da imam nekih elemenata u sebi koje sam utkao u taj lik. Glumac ide iz sebe i otkriva u sebi neke tajne fioke za koje nikad nije ni znao da ih ima. Kažu da sam uspešno odigrao tu ulogu. Iako je cela uloga bazirana na pitanju "Ondaaaa". To muklo podmuklo sve odražava.

A o nekim od najdražih uloga kaže:

- Voleo sam u Ateljeu 212 - pored "Ranjenog orla", gde su muzičari nakon pauze dolazili da slušaju taj moj monolog - i "Kamen za pod glavu". Kroz tu ulogu sam i u svojim očima postao glumac. Diplomirate sa desetkom u klasi, ali to ništa ne znači. Bio sam talentovan glumac i tokom studija. Međutim, u tom komadu sam izgovorio rečenice u kojima sam vladao svojim glasom i telom, nijedna ruka mi nije bila suvišna, a ni noga nije išla desno ili levo, disao sam s tim likom.

Reči čuvene glumice

Bećković ga pažljivo sluša i odlučuje da nam ekskluzivno otkrije šta mu je glumica Mira Furlan rekla o Božoviću.

- Meni je Mira Furlan jednom rekla: "Petar Božović je najtalentovaniji glumac bivše Jugoslavije." Ona nije da nije znala ko je glumac, a ko nije. Meni je tako rekla. Mogu da vam pokažem mesto gde je to bilo.

Božović je za Furlanovu imao samo reči hvale. "Lepota poroka" ostaje vanvremenski film koji su zajedno radili. U životu je bila, kaže gotovo emotivno, kao lane.

- Divna osoba. Izložena glupim političkim razmiricama Zagreb-Beograd. Gde si ti, kome pripadaš itd. Bila je kao jedno napušteno lane. Trpela je udare silne. Mnogo sam je voleo i poštovao - priznaje Božović.

Milo pogazio sve sveto, šta bi s tim čovekom?

Budući da su obojica vezana za Crnu Goru, neizbežna je bila priča o stanju u toj državi. Bećković je od 2018. godine imao zabranu ulaska u Crnu Goru, takvu odluku je donela vlast Mila Đukanovića, na šta Božović kaže: "Očekivao sam to i ranije." Bećković odgovara:

- Mnogi su mi zavideli i vikali: "Što meni nisu zabranili i po kojoj to protekciji su njemu zabranili?" (smeh)

- Vratio sam se skoro iz Crne Gore. Menja se polako. Nešto što se 30 godina usađivalo, ne može se tako iščupati. Komesari bi to rešili preko noći. Narod se oseća bolje - kaže Božović.

Na pitanje da li je Đukanović otišao u istoriju, Bećković kaže:

- Da, samo zavisi u koju. Ne znam kako bi se ta istorija zvala. On je prvi koji je uveo to što politička istorija dosad nije znala, a to je da se mafija bavi ideologijom, istorijom i jezikom. To je prvi slučaj u istoriji da neki ateista, čovek koji nije kršten, osniva crkvu (smeh). Ne bi me začudilo da se otkrije da je on Crnu Goru negde upisao na svoje ime kao privatnu svojinu.

Božović se nadovezuje:

- Ili bar na Blaža (Blažo Đukanović, sin Mila Đukanovića, prim. nov.). Sin ga je i pitao da li se most preko kanjona Morače zove po njemu (Most Blaža Jovanovića, prim. nov.). On ga je pitao: "Tata, je li to moj most?" To je šala mala. Ali, bože dragi, ja ga znam, znam Mila. Družili smo se i imali snove o severnoj Crnoj Gori. Slao sam i slogane odavde, poručivao - nemojte više te ružne reči, nego izvadite nešto iz Njegoša. Šta bi s tim čovekom? Ko da su dve ličnosti u njemu. Sve što je sveto je pogazio. Ko je njega mogao da natera da se promeni? Mora da je bio ucenjen posle onog procesa u Bariju, kad je Amerika rekla Italiji "stop". On je tada kazao: "Idem u biznis." Ne, ne, tvoja ruka nije za biznis, nego da potpisuješ šta treba. Doterali su do te mere, pa nije moglo dalje. Inače, sve dok nisam počeo "Gorski vijenac" da snimam, nisam znao da je jedan bezverni narod Crna Gora bila do sastanka sa Amfilohijem. Došlo je tad bilo 30 ljudi u crkvu, a 23 nije znalo da se prekrsti. Pogledajte samo s te pozicije šta je Amfilohije uradio.

Amfilohijev grob je svetinja

Prisetili su se i pokojnog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, kog su obojica poznavala. Susrete s njim i njegove poruke pamtiće doveka.

- On je samo promenio ulogu. Življi je od svih tamo koji su ostali živi. Grob njegov je jedna svetinja. Mislim da ko dođe tamo, prvo ide na njegov grob, pa tek onda na Ostrog. A Ostrog je bio mesto gde su Crnogorci ulagali svoje molbe i žalbe, a sada su dobili još jedan šalter - kaže Bećković, dok Božović dodaje:

- Ne mora se samo kod Svetog Vasilija. Amfilohije je življi sad.

Očev amanet

Politika je možda i jedina stvar koja ne privlači podjednako obojicu. Božović kaže da mu je amanet od oca da ne ulazi u politiku.

- Ostavio mi je četiri godine nemačkog logora, još nekoliko Golog otoka i, kad smo se već drugi put upoznali u životu, rekao da nikad ne idem u politiku. Bole me sve rane moga roda. Ne znam kako bih zapečaćenog uma mogao da živim i primam neku crkavicu - priča Božović.

Bećković je pak podržao Pokret obnove kraljevine Srbije (POKS), koji se zalaže za vraćanje monarhije.

- Monarhija, to je kršteno ime Srbije. Ona ne zna za drugo društveno uređenje, bila je kraljevina otkad zna za sebe i može se vratiti sebi samo ako to bude. Kraljevinu nisu ukinuli Srbi, već je ukinuta Srbima. Republika nije rođena u Srbiji, nego u Jajcu, gde kažu da nije bilo Srba. Razlog da mi budemo kraljevina jeste to što imamo kralja i što niko ne može reći da on nije kralj. A ne bismo mu ništa dali, niti mu možemo uzeti što je dobio svojim rođenjem, a to je jedno od njegovih ljudskih prava. Ni u jednoj kraljevini u Evropi nisu svi monarhisti, ali ne negiraju da imaju kralja, a kralj je taj koji štiti njihovo pravo da budu šta hoće. Nisu svi monarhisti ni u Britaniji, Švedskoj ili Danskoj, ali oni ne negiraju da imaju kralja. A kralj Srbije nije manje kralj od svih njih - navodi Bećković.

Jugonostalgija i kultura

Čuveni glumac nam pri kraju razgovora priznaje da je jugonostalgičan.

- Sva ta prijateljstva koja sam gradio odjednom su nestala. Ko da mi je neko odsekao prst. Nismo se čuli godinama. Postoji jedna vrsta kulture klaustrofobije - kaže Božović.

Jedna od njegovih novogodišnjih želja jeste i ukidanje budžeta za kulturu.

- Voleo bih da u jednu od mojih novogodišnjih želja upišete da se ukine 0,4 odsto iz državnog budžeta za kulturu i da stavimo do znanja da nas kultura uopšte ne zanima - dodaje on.

Ističe, međutim, da je vreme da se već jednom naprave zgrade opere i baleta, te da ne žive više tri podstanara u malom Narodnom pozorištu u Beogradu, koje je knez Mihailo napravio prodajući magulice Austrougrima.

Stihovi na poklon

Bećković je na kraju, umesto novogodišnjih želja i čestitki, odlučio da nam pokloni stihove koje nije objavio:

- "Podeliše se braća na dve strane, tj. na četnike i na partizane. Pola mozga su dobili podelom i ne misle više svojom glavom celom." Imate čast da objavite te stihove. U čast Petra Božovića.

Kurir.rs/ B. K. - Lj. R.

Bonus video: