Episkop mileševski prvi put za medije govori o nekadašnjim susretima i razgovorima s tadašnjim premijerom. Sretali su se sve do ubistva političara 12. marta 2003. Upoznavali su se, kaže, spontano. Poštovali su se i uvažavali. O politici nisu pričali

Dvanaestog marta 2022. godine navršiće se 19 godina od ubistva premijera Zorana Đinđića. Devetnaest godina od događaja koji je zauvek promenio put kojim je Srbija krenula nakon demokratskih promena 2000. godine... I tačno toliko godina kako, s vremena na vreme, u medijima slušamo priče raznih ljudi koji se hvale navodnim poznanstvom s ubijenim političarom.

S druge strane, oni koji su zaista i poznavali Đinđića, oni koji su s njim istinski razgovarali, provodili vreme, savetovali se itd. - uglavnom ne govore često. Jedan od takvih je i episkop mileševski Atanasije Rakita, koji ekskluzivno za Kurir prvi put za medije govori o Đinđiću, njihovim susretima i razgovorima sve do atentata 12. marta 2003.

0101-privatna-arhiva.jpg
Privatna Arhiva 

Vedrina, optimizam i energija

- Zoran Đinđić je čovek divnih ličnih osobina, zbog kojih ga se rado sećamo. To su vedrina njegovog duha, neposustali optimizam i energija. Iako je bio veoma obrazovan čovek i čovek svetskih manira, do kraja je ostao otvoren za sticanje novih znanja i želeo je da se usavršava u svemu onome čime bi mogao poslužiti narodu na funkciji koju je obavljao. Takav pragmatizam odlikovao ga je i u njegovom odnosu prema drugima, želeo je da kod drugih podstakne i podrži ono što bi po njegovom mišljenju moglo da doprinese društvu, preobražaju nabolje i napredovanju - ističe na početku razgovora Atanasije Rakita.

foto-filip-plavcicatanasije-rakita.jpg
Filip Plavčić 

Kaže da misli da su se njih dvojica uzajamno poštovali i uvažavali.

- Zorana Đinđića sam upoznavao nekako spontano, sve više i više, za šta mi se pružila prilika zahvaljujući dužnosti koju sam tada obavljao kao vikar Svjatjejšeg patrijarha Pavla. Naši susreti su se događali najviše prilikom poseta Zorana Đinđića Njegovoj svetosti, zatim na nekim zvaničnim prijemima u Skupštini grada, u školama i drugim mestima. Sećam se da sam mu nekom prilikom, u šali, rekao da, pošto je on govorio nemački, engleski ipak ima prednost, na šta se on nije ljutio - dodaje naš sagovornik.

Bez političkih tema

Otkriva da s Đinđićem nije razgovarao o političkim temama, niti je premijer, kaže, na tome insistirao.

- Rekao bih da smo obojica bili pragmatični, u pozitivnom duhovnom smislu te reči. S obzirom na to da je njegova misao bila okupirana time šta bi to moglo da bude podsticajno za napredak društva i s obzirom na to da je on po obrazovanju bio filosof, govorio sam mu o hrišćanstvu kao jednom najsavršenijem etičkom sistemu, što se njemu jako dopadalo. Naravno, hrišćanstvo je više od jednog skupa etičkih ideala i vrlina, pa čak više i od same ljubavi, dobrote i pravde, jer je etika samo jedan aspekt hrišćanstva, a hrišćanstvo je, pre svega, zajednica Boga i ljudi i sve tvari, odnosno Hristos i Njegova crkva. Ali, svojom uzvišenom etikom hrišćanstvo uvek ima šta da pruži društvu u svakom vremenu i u svima prilikama, pa čak i onda kad to društvo nije hrišćansko. Sećam se da sam mu poklonio i nekoliko knjiga iz oblasti pravoslavne teologije, koje je on rado prihvatio. Smatram da je i to moglo doprineti njegovom izuzetno pozitivnom odnosu prema veronauci kao školskom predmetu. Ostaje činjenica da je u njegovo vreme veronauka i uvedena u škole, da se on u tome najviše zalagao. Zajedno smo s patrijarhom Pavlom bili na prvom času veronauke u Osnovnoj školi "Kralj Petar". Sasvim sam uveren da bi danas veronauka bila obavezan školski predmet, a ne izborni, da je Zoran Đinđić ostao u životu - navodi Rakita.

profimedia0064398031.jpg
Profimedia 

Upisao se u istoriju

S premijerom je, dodaje episkop, razgovarao dosta i o molitvi, ličnoj i zajedničkoj, koja se odvija u hramu.

- Pošto je on bio izrazito temperamentan i, reklo bi se, vrlo brzih koraka, sećam se da je prokomentarisao da bi možda neke molitve bile efektnije ako bi bile kraće. Međutim, usaglasili smo se oko hrišćanske monaške regule "ora et labora" (molitva i rad)! Voleo je da sluša naše crkveno pojanje - priča Rakita i dodaje:

- Mislim da je Zoran Đinđić najpažljivije slušao kada sam mu pričao o svome iskustvu sa Kosova i Metohije. Osećao sam da je bio mnogo tužan zbog teškoća kroz koje smo kao narod prolazili.

Cenio je Svetog Savu

Atanasije Rakita smatra da se Đinđić zauvek upisao u istoriju.

- Zoran Đinđić nije bio samo simpatična ličnost nego i čovek koji je svojim delima sebe zauvek upisao u istoriju. Pored uvođenja veronauke u školski sistem, spomenuo bih još samo njegov ogroman doprinos u pokretanju radova na dovršenju Spomen-hrama Svetog Save na Vračaru. Svetog Savu je cenio kao vrhunskog prosvetitelja.

Da je premijer ubijen, saznao od njegove lične sekretarice

U molitvama pominjem i Đinđića, njegovu porodicu i sekretara

Biljana Stankov, nekadašnja lična sekretarica Zorana Đinđića, ispričala je 2017. godine - u jedinom intervjuu koji je dala medijima - da je premijer veoma voleo da razgovara s Rakitom. Kako je rekla, Đinđić je s Rakitom razgovarao neobično dugo. Jednom joj je, otkrila je ona, za episkopa rekao: "Mnogo je interesantan".

foto: Marina Lopičić, Profimedia

Rakita danas za Kurir kaže da je upravo od Biljane Stankov 2003. godine i saznao da je premijer ubijen.

- Ubistvo Zorana Đinđića mnogo me je rastužilo. Vest sam dočekao u Patrijaršiji, i to upravo onda kada sam se raspitivao kod njegove sekretarice Biljane da li se Zoran oporavio od povrede noge koja mu se dogodila nekoliko dana ranije. Ubistvo Zorana Đinđića je nepravedan i tragičan čin. Spomenuo bih ovde da sam upravo danas, dok razgovaramo o Zoranu Đinđiću, u manastiru Dubnici podno Javora s narodom molitveno obeležavao spomen na velikog patrijarha srpskog, Sveštenomučenika Gavrila Rajića, koga su Turci obesili u Brusi 1659. godine, pa velim - on je makar postradao od tuđih. Veliki je gubitak odlazak Zorana Đinđića. Pominjem u molitvi i njega i njegovu porodicu, kao i njegovog vernog sekretara Biljanu Stankov, koja posećuje i manastir Mileševu - kaže Rakita.

O tvrdnjama određenih krugova

Netačno je govoriti o Đinđiću kao ateisti

Na tvrdnje pojedinih krugova da je Đinđić zapravo bio ateista, Rakita kaže da nije lako govoriti o religioznosti nekog čoveka, jer religioznost, pobožnost, predstavlja lični odnos između čoveka i Boga.

foto: EPA/STRINGER

- Taj odnos najautentičnije se odvija u dubinama srca čovekovog, a spolja se pojavljuje u raznim manirima i delima, odlaskom u hram, učešćem u Svetom pričešću, delima milosrđa, a takođe i u neimarstvu... Nemamo nameru da od Zorana Đinđića pravimo sveca, ali govoriti o Zoranu Đinđiću kao ateisti je netačno i, verovatno, tendenciozno predstavljanje tog čoveka. Iz razgovora sa Zoranom Đinđićem, njegovog učešća u crkvenim obredima i iz onoga što je učinio za crkvu jasno sam video je Đinđić imao odnos sa Bogom. Međutim, treba da znamo da je to jedan odnos u kome se uzrasta. U tom odnosu sa Bogom se uzrasta i taj odnos se učvršćuje i razrasta tokom celog života - navodi Rakita. Nakon našeg podsećanja da je Đinđićeva sekretarica Biljana Stankov rekla da je premijer svojevremeno izjavio da mu je episkop "interesantan", Rakita kaže da je uveren da se to moglo odnositi upravo na "ono što sam mu govorio o Hristu, o crkvi i o hrišćanskom smislu života".

Boban Karović

Bonus video:

06:19
TAJ ZVUK NIJE BIO TREĆI METAK: Nekadašnji premijer otkrio NAJJEZIVIJI MOMENAT atentata na Đinđića  Izvor: Kurir televizija