MANDIĆ ZA KURIR O KRIZI U CG: Priča o manjinskoj vladi je ucenjivački blef, Abazović ne može da sruši vlast BEZ POSLEDICA

Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić smatra da je gotovo nemoguće da URA Dritana Abazovića i DPS Mila Đukanovića formiraju manjinsku vladu. On u razgovoru za Kurir kaže da su to nerelani planovi koji predstavljaju običan ucenjivački blef ispostavljen aktuelnoj parlamentarnoj većini kako bi se došlo do povoljnog rešenja upravo za jedan deo te većine.

- Znamo da su pojedini parapolitički krugovi veoma zainteresovani da pokušaju da u DPS urade ono što su uradili davne 1997. godine, da kroz traženje takozvanog zdravog krila u DPS, a to je tada bio Milo Đukanović, prosto obesmisle politički život, a u međuvremenu se svi oni koji su podržavali tu inicijativu do nepristojnosti obogate na račun pljačke Crne Gore. Iste te strukture okupljene oko koncerna Vijesti žele danas da uspostave jednu sličnu priču s tim što bi URA bila nekadašnja Narodna stranka Novaka Kilibarde, a u zdravom tkivu DPS tražio bi se neki novi Milo Đukanović, a u konačnom to bi sve bilo za vlastitu korist onih koji bi želeli takav projekat da realizuju. To je jedan nemoguć scenario koji građani Crne Gore sigurno ne bi mirno posmatrali. To bi otvorilo ne samo tešku političku krizu, nego i građanske proteste u Crnoj Gori, jer smo svi na izborima 2020. godine pobedili na jasnom konceptu da niko od parlamentarne većine neće praviti nikakve dilove sa DPS, niti delovima DPS. Ne može neka partija koja ima tri poslanika ucenjivati 78 poslanika skupštine Crne Gore i tražiti da se oni svi podešavaju prema njoj. Tako da je ovo samo jedan obični ucenjivački blef, koji se ispostavlja aktuelnoj parlamentarnoj većini želeći da se dođe do nekog pogodnog rešenja u okviru parlamentarne većine.

Mislite li da su protesti jedna od opcija kojom bi se zaustavio pokušaj formiranja manjinske vlade ukoliko do njega uopšte i dođe?

- Naravno. To je nemogući scenario koji očigledno ima svoju funkciju, a to je da se izvrši dodatni pritisak na parlamentarnu većinu.

Da li su vanredni parlamentarni izbori možda jedna od opcija za izlazak iz političke krize?

- Izbori su uvek rešenje ako parlamentarna većina ne može da pronađe snagu i funklcioniše na onaj način i u skladu sa demokratkim principima i standardima. Demokratski standardi podrazumevaju da se u okviru parlamentarne većine postižu određeni dogovori, da se okuplja oko konkretnog dogovora, da postoji potpisan koalicioni sporazum, da ima dogovoreno sve vezano za način funkcionisanja i to je ono što bi mi želeli i što smo želeli da se ostvari u Crnoj Gori. Nažalost, u Crnoj Gori je sa istih adresa koje danas otvaraju priču o manjinskoj vladi, tada uveden jedan opasan eksperiment sa ekspertskom vladom koji je iskompromitovan već nakon šest meseci kada je ta ekspertska vlada ostala bez podrške parlamentarne većine i ona od tada vlada Crnom Gorom ucenjujući parlamentarnu većinu. Svi pokušaji da se izvrši rekonstrukcija postojeće vlade i da se bira nova vlada nisu dali nikakve rezultate. Zato smo mi, kao DF, predložili model po kome treba razrešiti krizu, ako nema dogovora o formiranju političke vlade da je najpoštenije da se mandat vrati narodu i da se onda on ponovo izjasni na glasanju kakvu to parlamentarnu većinu želi. Takođe, da pre toga, u predizbornoj kampanji, svi učesnici navedu ko su to njihovi mogući partneri nakon izbora koji bi bili održani u Crnoj Gori. Pretpostavljam da još uvek ima kapaciteta u parlamentarnoj većini da se pronađe zajedničko rešenje i dogovorimo se da se konstituiše nova vlada. Ali ako nema te snage i mogućnosti onda je najpoštenije da se građani izjasne na izborima.

Verovatno radite istraživanja javnog mnjenja. Šta kažu rezultati, da li su, posle godinu i nešto dana od formiranja ove vlade, očekivanja i nadanja građana Crne Gore izneverena?

- Veliki broj glasača koalicije "Za budućnost Crne Gore" smatra da su ta nadanja izneverena, ali svakako i veliki broj istih tih ljudi koji to smatraju istovremeno su zadovoljni što je prvi put u Crnoj Gori nakon 1945. godine vlast smenjena na izborima. Tako da se narodno neraspoloženje kreće između te dve granične linije - zadovoljstva što je posle toliko vremna oboren komunizam u Crnoj Gori, odnosno ona vlast koja je uspostavljena 1945. godine puškama, smenjena bez ijedne kapi krvi, i ovog nezadovoljstva sa dometima izvršne vlasti i nemogućnošću da ta vlast ima podršku poarlamentarne većine.

Zašto DF, iako je u mogućnosti, ne obori vladu kako bi se išlo na vanredne parlamentane izbore?

- Nije DF jedini nezadovoljan dometima ove vlade. Mi smo dali dovoljno prostora našim partnerima iz parlamentarne većine da se pojave sa inicijativama, kao što je DF imao inicijativu da prevaziđemo političku krizu. Nažalost, naše inicijative, iako su kucale na vrata stranaka parlamentarne većine, nisu naišle na otvaranje vrata. Možda je potrebno da neko od njih bude inicijator nekog novog okupljanja parlamentarne većine i za razliku od njih mi bi se odazvali takvim pozivima da ova parlamentarna većina nastavi sa radom, ali po jasnim principima i u skladu sa vcrlo preciznim dogovorima.

B. V.