TOPLI ZEC ZA ĐILASOVE RIVALE: Kako Šolakov mehanizam disciplinuje nepodobne opozicionare!

Kako bi unutar opozicionog korpusa obezbedio primat Multikom stranke Dragana Đilasa, koja predstavlja politički deo mehanizma za zaštitu interesa Dragana Šolaka, mediji u vlasništvu ovog tajkuna i njima bliski pojedinci koji deluju na društvenim mrežama, primenjuju posebnu tehnologiju pritisaka prema nepodobnim i neposlušnim opozicionarima. Tako u Šolakovim medijima Đilas i njegova stranka imaju poseban, isključivo pozitivan i afirmativan tretman, dok se mehanizam potpuno drugačije odnosi prema svima koji se usude da deluju van kontrole Multikom stranke ili, ne daj bože, da se pojave i gostuju u medijima koji nisu pod kontrolom Junajted grupe.

Takav metod disciplinovanja “problematičnih” pripadnika opoziciono orijentisanih pojedinaca i grupa, postao je potpuno vidljiv i neskriven nakon pojave takozvanih ekoloških ustanika koji su na talasu straha dela građana izazvanog problemima životne sredine, uspeli da preuzmu inicijativu i oko sebe grupišu pretežan deo opoziciono nastrojenih birača. I dok se ekološki građanski aktivizam svodio na sporadične proteste povodom lokalnih problema, mediji Dragana Šolaka davali su im veliki prostor i publicitet gradeći tako narativ za podsticanje sveopšteg neraspoloženja prema aktuelnim vlastima.

Kada su protesti dobili šire razmere i kada su podignuti na nacionalni nivo, pa još i kada su njihovi predvodnici Savo Manojlović i Aleksandar Ćuta Jovanović najavili svoje političko angažovanje, istog trenutka oni su izloženi negativnoj kampanji na društvenim mrežama, dok im je na Šolakovim medijima značajno sužen prostor za pojavljivanje.

Etiketa “Vučićevih opozicionara” za diskvalifikaciju političke konkurencije

Tako su pojedinci bliski Đilasovoj stranci, Ćutu Jovanovića na društvenim mrežama čašćavali epitetima „Vučićev čovek“, „novi Beli Preletačević“, a plasirane su i tvrdnje da je učestvovao u osnivanju Srpske napredne stranke. Sve to se dogodilo neposredno nakon što je Jovanović najavio osnivanje pokreta koji bi mogao da učestvuje na izborima u Beogradu.

Kako bi zadržao poziciju i prostor na medijima Junajted grupe, Ćuta se baš na njima danima pravdao i iznosio bestijalne optužbe prema sadašnjoj vlasti, ujedno hvaleći Mariniku Tepić kao najvećeg i najdoslednijeg borca unutar celokupne opozicije. Nekako istovremeno, on je prihvatio i koalicioni aranžman sa prođilasovskom inicijativnom “Ne davimo Beograd” i Nebojšom Zelenovićem koji je, takođe, blizak Multikom stranci, čime je Ćutin pokret stavljen pod kontrolu mehanizma i utopljen u željeni kalup.

Na sličan način pritisku je bio izložen i lider pokreta “Kreni promeni” Savo Manojlović nakon što je stopirao dalje učešće u blokadama puteva povodom zakona o referendumu i eksproprijaciji. On se tada takođe našao na udaru ljudi bliskih Đilasovoj stranci što ga je dovelo do toga da javno obeća da se neće kandidovati na izborima. Tim povodom Manojlović je priznao da mu je lider stranke Zajedno za Srbiju, Nebojša Zelenović, tražio da se izjasni da li će se nakon aktuelnih protesta kandidovati na izborima.

“Kad smo razgovarali, Nebojša mi je rekao da postoji sumnja da ću se kandidovati na nekoj drugoj listi i ja sam mu i tada rekao i sad ponavljam da se neću kandidovati”, obećao je Manojlović očigledno procenivši da je to preduslov njegove dalje političke egzistencije i dobijanja medijskog prostora na medijima u okviru mehanizma.

Dugačak spisak žigosanih

Sličnom medijskom progonu, po istom metodu, ranije su bili izloženi i svi oni koji su tražili svoj put opozicionog delovanja van interesa i prostora koji im je dodelio Šolakov medijski kartel.

To su na svojoj koži najbolje osetili lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić i to nakon što je najavio sopstvenu kandidaturu na predsedničkim izborima, a potom i poznati aktivista iz nevladinog sektora Milan Antonijević kada se usudio da gostuje na jednoj od televizija sa nacionalnom pokrivenošću i to u emisiji zajedno sa predsednikom Srbije. Ništa bolje nisu prošle ni Bojana Maljević i Mirjana Karanović kada su preko noći, nakon gostovanja u emisiji “Hit tvit” postale omražene glumice u delu javnosti koji podržava Đilasa, uključujući i medijske delove Šolakovog mehanizma.

Posebnoj vrsti medijske odmazde bili su izloženi lideri Dveri Boško Obradović i Pokreta “Dosta je bilo” Saša Radulović kada su se odazvali zajedničkom sastanku političkih predstavnika Srbije i Republike Srpske. Optužen da se prodao Vučiću za “čašu vina”, od heroja koji je zauzeo zgradu RTS-a, Obradović je preko noći proglašen za izdajnika koji se priklonio vladajućem režimu.

Stalni pritisak na koalicione partnere

Da ovakav tretman nepodobnih nije izuzetak već deo dobro smišljene strategije, kako za obračun sa “otpadnicima”, tako i za disciplinovanje koalicionih partnera, potencijalno samostalnih igrača, svedoči i primer Vuka Jeremića i njegove Narodne partije koja se redovno nalazi na udaru svog koalicionog partnera - Đilasove Multikom stranke. Tako je Jeremić najpre bio napadnut od strane svog dotadašnjeg najbližeg saradnika Nikole Jovanovića, koji je o svom bliskom prijatelju i političkom saborcu izgovorio najgore šovinističke uvrede da bi odmah potom najavio prelazak u Đilasovu stranku.

Sledeći napad na Jeremićevu političku grupaciju usledio je nedavno kada je iz rukovodstva stranke istupio istaknuti funkcioner Zdravko Ponoš, koga su Šolakovi mediji, mimo dogovora sa Jeremićem, proglasili potencijalnim kandidatom za predsedničke izbore.

Da su merama disciplinovanja i cenzure izloženi čak i najbliži politički partneri, kada se ukaže potreba za njihovim disciplinovanjem, potvrdio je i funkcioner Jeremićeve stranke advokat Vladimir Gajić koji se na svom tviter nalogu javno požalio da je cenzurisan na TV N1 zbog stavova koji se nisu dopali njenom vlasniku.

U decembru prošle godine, Gajić je objavio da je u toku proces zabrane njegovog pojavljivanja na medijima Junajted grupe, optuživši tom prilikom Dragana Šolaka za obnavljanje cenzure u Srbiji.

Kurir.rs/ Foto/Source:Beta/Milan Obradović, screenshot