OTVORENO RADI NA FORMIRANJU VELIKE ALBANIJE: Rama za predsednika Albanije postavlja političara s Kosova?! U trci Pacoli i Hadžiu!

Albanski premijer Edi Rama nedavno je u javnost lansirao ideju da bi kandidat za šefa države mogao da bude neko van Albanije. Time je dodatno zamutio ionako već uskovitlanu situaciju u vezi sa Kosovskim problemom. Odmah su počela nagađanja ko bi mogao da bude taj kandidat. Naravno, on bi bio sa Kosova, a kao najozbiljniji kjandidati izdvojili su se bivši ministar inostranih poslova lažne države Kosovo Bedžet Pacoli i novinar i politički analitičar Baton Hadžiu. Osim što su obojica aktivni u političkom životu Kosova, oni su i veoma prisni lični prijatelji i politički istomišljenici Edija Rame. Ovaj potez, ocenjuju sagovornici Kurira, sigurno bi vodio ka stvaranju "velike Albanije", ali bi uticao i na pregovore Beograda i Prištine.

- Nisu u Albaniji oduševljeni ovom idejom. Građani su osetljivi na takve stvari. To znači da političari sa Kosova nisu baš dobrodošli i tako dobro primljeni u Albaniji kako se to pokušava predstaviti - naglašava Janjić podvlačeći da je njegov stav da niko ko bne živi na teritoriji neke države i ne plaća joj porez ne bi trebalo da obavlja značajne političke funkcije.

- Eventualno je uredu da obavlja menadžerske funkcije, ali političke, a pogotovo tako visoko rangirane, nikako - kaže Janjić ističući da je iza ovog predloga, kao i dodele državljastva po etničkom osnovu, svakako uideja o stvaranju velike Albanije.

- Međutim, to je toliko daleko od realizacije da o tome ne vredi ni raspravljati. Ceo region iz godine u godinu gubi stanovništvo, pa je svaka priča o velikom ovome ili onome potpuno deplasirana - smatra Janjić.

Sa duge strane Zoran Milivojević, diplomata u penziji, kaže da je ova ideja neobična i politički intrigantna i zasigurno bi vodila stvaranju „velike Albanije" ali i uticala na pregovore Beograda i Prištine. On smatra da bi bila sasvim druga stvar da je kandidat za predsednika neko od uglednih Albanaca iz dijaspore, koji je poreklom iz Albanije jer bi to bilo interesantno, s obzirom da Albanija ima kancelarski politički sistem gde je ključna vlada i premijer.

- U tom smislu bi predsednik bio simbol nekog odnosa sa dijasporom. Međutim, kada se u ovoj priči pojavljuju kandidati koji su politički faktori na KiM, to je sasvim druga dimenzija i ide u pravcu ne samo nacionalnog, već i političko- institucionalnog objedinjavanja. Drugim rečima, ide u prilog teze o panalbanskom projektu na ovim prostorima, odnosno, uvezivanju Kosova i Albanije, ideji koja među Albancima postoji još od 19. veka - ističe Milivojević i dodaje da izbor tih ličnosti nije nasumičan, već su to osobe koji su bile politički afirmisane u političkom životu Prištine kroz ucešće i pozicijama koje su zauzimali u prošlim vladama tzv. Kosova.

- Drugim rečima, to su ličnosti koje su u svakom smislu zastupale interese Kosova kao nezavisne države. Tako da bi njihov ulazak u institucije Tirane sigurno išao u zbližavanje sa institucijama u Prištini. Teško da bi se te dve stvari mogle odvojiti - upozorava Milivojević podvlačeći da bi to pre svega bio pokazatelj da se od ideje „velike Albanije" ne odustaje i da je to ideja koja povezuje sve albanske političke strukture na ovim prostorima, jer nema nijedne albanske strukture koja toj ideji nije privržena.