NA INICIJATIVU PREDSEDNIKA SRBIJE: Đeneralu spomenik na kruševačkoj Bagdali

Direktor BIA Bratislav Gašić saopštio nam je da je predsednikova ideja da se ocu podigne spomenik u Kruševcu. Naša porodica je neizmerno zahvalna na ukazanoj časti", kaže potpukovnikov sin Vukašin, poručnik Odreda Žandarmerije u Kraljevu

Takvu čast i povratak iz zaborava, porodica nije očekivala. Vest o inicijativi koja bi trebalo da ispravi nepravdu da je ovaj neustrašiv čovek, najzaslužniji za spasavanje desetina civila kojima su pretile otmice OVK terorista, pre deceniju sahranjen bez dostojnih državnih počasti, usledila je odmah posle vesti da će potpukovniku Radenoviću, 15. februara, predsednik posthumno dodeliti Sretenjski orden.

"Predsednik nam je lično javio za orden, bili smo zaista dirnuti time da neko posle toliko vremena pamti i ceni ono što je otac bio i radio za našu zemlju. Pre desetak dana usledio je i drugi poziv.

Direktor BIA Bratislav Gašić saopštio nam je da je predsednikova ideja da se ocu podigne spomenik u Kruševcu. Naša porodica je neizmerno zahvalna na ukazanoj časti", kaže potpukovnikov sin Vukašin, poručnik Odreda Žandarmerije u Kraljevu.

Spomenik junaku biće visok tri metra sa manjim postamentom, okružen klupama i drvećem. Figura "đenerala" biće predstavljena u prepoznatljivoj uniformi, a pored njega će stajati vuk, kao simbol neustrašivog otpora.

Izrada spomenika poverena je umetniku Tomi Komatini, a finansiraju je prijatelji Grada Kruševca.

"Priložili smo više očevih fotografija iz različitih perioda života i prema radnim verzijama koje smo imali prilike da vidimo, lik je zaista identičan", kažu Radenovićevi sin i ćerka, Bojan i Bojana, i dodaju da zahvalnost na zalaganju oko njihove porodice duguju i ministru Aleksandru Vulinu.

Potpukovnikova udovica Slavica Radenović govori da zaista nisu ni razmišljali da se njenom suprugu može odati počast kroz Sretenjski orden i spomenik.

"Već je 10 godina od njegove smrti, prošlo je mnogo vremena, a opet, setili su se našeg Veljka. Shvatili smo i da će se na ceromoniji čuti Kujundžićeva pesma 'Đenerale, đenerale', koja je opisala herojstvo mog supruga", kaže Slavica.

Sve što je radio u životu, pričaju njegovi potomci, radio je savesno, predano, neretko i kada mu to zdravlje nije dozvoljavalo. Sa insulinom u ruci, tadašnji kapetan Radenović, dugogodišnji dijabetičar, išao je u rat. Porodica i prijatelji i dalje se čude kako je rat i preživeo.

Strog, ali pravičan zaštitnik srpske države i naroda, poslednje godine službe bio je u Odredu Žandarmerije u Kraljevu i sa porodicom se trajno naselio u Kruševcu. Poslednjih godina života bio je vedar deda, otac, suprug. Nesebična davanja i šećerna bolest ozbiljno su narušile zdravlje "đenerala". Amputirana mu je noga, ali je srce nastavilo da "tuče" sve do smrti, do odlaska u nezaborav. Spomenik na Bagdali častan je dokaz da će se Veljko Radenović biti upamćen zauvek.

Kosmet

Iako je odsudne bitke bio jula 1998. kako bi strateški bila sačuvana Metohija, Veljko Radenović se od rođenja u Đakovici, odrastanja u Peći i Vučitrnu, do komandovanja u Prizrenu borio za ceo srpski narod u južnoj pokrajini. Posebnu jedinicu policije za region Kuršumlije predvodio je posle 2000, a penziju je dočekao kao pomoćnik komandanta Odreda Žandarmerije u Kraljevu, čiju uniformu danas ponosno nosi njegov sin Vukašin.

Metak iz snajpera na kapi

Dok je komandovao, potpukovnik Radenović je često sam stajao na čistini, kao da izaziva smrt.

"I dok se pucalo, nije posustajao. Srce je ostavljao na Kosmetu kao da je bio potpuno nesvestan da je mogao da izgubi glavu", govorili su saborci o neustrašivom čoveku, koji je za života odlikovan Ordenom za hrabrost.

Jednom zamalo. Po povratku u prizrenski štab, neko je sugerisao kapetanu da ima dve rupe na kapi. Kada je Radenović uzeo svoju kapu u ruke shvatio je da su to bila dva jasna traga od metka iz snajperske puške.

Kurir.rs/Novosti