NISAM HTEO DA BUDEM MALI LEGIJA! Dikić za Kurir: Kad se setim koliko je ljudi poginulo na KiM pomolim se bogu DA SE NE PONOVI

Kad se setim svega što se dešavalo na Kosovu i Metohiju i koliko je dobrih i časnih ljudi poginulo od terorista i u ratu 1999. godine, pomolim se bogu da se tako nešto više nikada ne ponovi, kaže u razgovoru za Kurir general u penziji Bratislav Dikić, nekadašnji komandant Žandarmerije MUP Srbije.

Pre svega - otkud vi u "Srbijašumama"?

- Po dolasku u našu Srbiju iz Crne Gore, gde sam bio nepravedno pritvoren i nevino optužen, a zatim i oslobođen optužbi, a zbog finansijskih troškova moje odbrane u tom političkom procesu, morao sam nešto i da radim da bih vraćao finansijske dugove. Moj prijatelj Igor Braunović, generalni direktor JP "Srbijašume", to je saznao i ponudio mi je da počnem da radim u tom preduzeću. A s obzirom na to da sam doktorirao na fakultetu, a jedna od oblasti mi je i upravljanje u kriznim i vanrednim situacijama, gde spadaju i šumski požari i druge elementarne nepogode, a takođe imam i ogromnog iskustva u suzbijanju terorizma, koji nam je još prisutan u Kopnenoj zoni bezbednosti (KZB), i suzbijanju kriminala, dobio sam mesto pomoćnika generalnog direktora za upravljanje vanrednim situacijama, suzbijanju terorizma i zaštita JP "Srbijašume" od kriminala.

U Žandarmeriji ste bili od njenog osnivanja 2001, a na njenom čelu od 2009. do 2013. Koliko su bile tačne tvrdnje da ste od Žandarmerije hteli da napravite posebnu jedinicu, neki novi JSO, čak se pisalo i da ste hteli da postanete "mali Legija"?

- Žandarmerija je organizaciona jedinica Direkcije policije MUP Srbije, što znači da ja, kao tadašnji komandant jedinice, nisam imao ovlašćenja, niti sam bio nadležan da menjam organizaciju jedinice, već samo da predlažem. S mojim predlogom se saglašava direktor policije, sve prolazi kontrolu komisije u kabinetu ministra nadležnu za normativno pravne poslove, odobrava ministar, a Vlada Srbije, nakon saglasnosti službe za normativno pravne poslove u Vladi i saglasnosti više ministarstava - a među njima i ministarstvo odbrane i BIA - usvaja organizaciju jedinice Žandarmerije i samu sistematizaciju radnih mesta. Toliko o mojoj moći da sam ja mogao bilo šta da promenim u jedinici kojom sam komandovao. A Žandarmerija je tada brojala oko 3.500 pripadnika, što je više od deset puta jače po brojnosti i naoražanju od nekadašnje jedinice JSO. Tako da je i ovo bila još jedna neistina iz iste kuhinje kabineta tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića. A što se tiče vezivanja za ličnost komandanta Legije, to je samo pokušaj kompromitacije moje ličnosti i prikazivanja građanima Srbije da sam ja spreman da uradim sve ono što je možda Legija uradio, a s ciljem da mi se naruši autoritet.

Bili ste i na Kosovu u kritično vreme, tokom 1998/99. Gde ste tačno bili? I šta vam danas prvo pada na pamet kad se setite tog vremena?

- Na Kosovu i Metohiji bio sam od 1991. do 1999, kada sam teže ranjen u jednoj protivterorističkoj akciji. To vreme proveo sam u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici (SAJ) MUP iz Prištine i bio sam tamo gde su se štitili država i građani Kosova i Metohije. Mi iz SAJ smo bili tamo gde je malo ko smeo da ode. Bili smo tamo gde smo znali da je lakše poginuti nego preživeti! Kada se setim svega što se dešavalo i koliko je dobrih i časnih ljudi, a i građana Kosova i Metohije poginulo od tih terorista i u ratu 1999. godine, pomolim se bogu da se tako nešto više nikada ne ponovi.

Radili ste na otkrivanju ratnih zločinaca Albanaca nad Srbima. Koliko je to bio težak posao?

- Da, uspeo sam da pribavim dokaze i obezbedim ključne svedoke-saradnike iz redova specijalnih jedinica Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za izvršene ratne zločine nad Srbima, drugim nealbancima, pa i Albancima od strane tzv. OVK. Vođeni su sudski postupci protiv izvršilaca i komandanata OVK, poput Ramuša Haradinaja u predmetima "Trgovina organima", "Gnjilanska grupa" itd. Taj posao jeste bio veoma težak i kompleksan, ali kada se nešto želi, ništa nije teško, a posebno smo dužni žrtvama i njihovim porodicama da otkrijemo njihove ubice. Nažalost, nije tada bilo dovoljno velike podrške rukovodstva Tužilaštva za ratne zločine i nisu ni razumeli niti želeli da razumeju koliko je teško u takvim predmetima obezbediti svedoke-saradnike iz redova terorista OVK. U toku istrage često smo bili u situaciji da imamo opstrukciju, ali ja nisam odustajao, kao ni moji saradnici, tako da smo uspeli bar i to minimalno da ostvarimo i dokažemo na sudu. Moram da napomenem da je u istrazi bilo veoma teško i emotivno slušati te monstrume iz redova OVK kada su detaljno objašnjavali kako su mučili i ubijali naše Srbe i druge na Kosovu i Metohiji. Nadam se da je sada stanje drugačije u Tužilaštvu za ratne zločine i da je podrška mnogo veća sada nego tada za takve predmete.

Vi u zakletvi Žandarmerije, koju ste svojevremeno napisali, pominjete Kosovo kao nešto bez čega "ne postoje srpski narod ni Srbija"...

- Tako je, napisao sam i zakletvu Žandarmerije i danas se ponosim time, a mislim da bi trebalo i svi mi Srbi da se zaklinjemo izgovarajući tu zakletvu. Zakletvu je suvišno objašnjavati i komentarisati, dovoljno je samo jednom je pročitati naglas i biće vam jasno koju poruku ima ta zakletva.

Da li pratite trenutna zbivanja na Kosmetu? Kako vam izgleda tamošnja bezbednosna situacija?

- Bezbednosna situacija u autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohiji je složena i kompleksna s mnogo faktora koji narušavaju bezbednost građana koji tamo žive, posebno naših Srba i drugih nealbanaca. Albanski ekstremizam je još uvek najveći i glavni faktor destabilizacije, a nakon njega je velika stopa kriminala. Od decembra 2011, kada je Borko Stefanović stavio svoj potpis i pečat Vlade Srbije na sporazum sa terorističkom OVK, ti jest tzv. vladom Kosova, naši Srbi tamo nemaju mira. Tim sporazumom smo tada sami sebi napravili granicu s našom južnom pokrajinom i uspostavili nekakve zajedničke integrisane prelaze sa carinom i policijom Kosova. Sadašnja vlast, s predsednikom Vučićem na čelu, pokušava da ta pitanja ponovo stavi za pregovarački sto s ciljem da nešto promeni u korist naših Srba koji žive na Kosovu i Metohiji. Mnogo štete je napravljeno tim sporazumom i veoma je teško to ispraviti.

Upoznali ste Slobodana Miloševića i Borisa Tadića, koji su vas zbog zasluga i hrabrosti odlikovali u vreme dok su bili predsednici Srbije. Kakav je vaš utisak o njima?

- Da, imao sam tu čast da zahvaljujući posao specijalca prilikom raznih obezbeđenja upoznam i predsednike - Slobodana Miloševića, Borisa Tadića, pa i Vojislava Koštunicu. Od svih njih sam odlikovan, i to Ordenom za hrabrost, Ordenom za zasluge u odbrani i bezbednosti države 1. stepena, Zlatnom medaljom za revnosnu službu itd. Svi navedeni predsednici su legitimno izabrani od građana Republike Srbije i tadašnje Crne Gore i bilo bi nezahvalno da kao profesionalac komentarišem svoje predsednike, ali, eto, izdvojiću nepravdu koja je učinjena prema predsedniku Slobodanu Miloševiću da bude isporučen stranom sudu, u kom je do poslednjeg dana svog života branio upravo svoju državu i građane koju su se njega odrekli i isporučili ga da bude osuđen. Mislim da mi kao narod imamo sreće da sada Srbija ima predsednika Aleksandra Vučića, koji je takođe mnogo puta dokazao koliko je sposoban državnik i kako se već 10 godina uspešno nosi i bori sa svim nasleđenim problemima države Srbije, a ipak, i pored svih tih problema, zahvaljujući njemu Srbija postaje jaka respektabilna država regiona i sveta. Nadam se da će građani Srbije nastaviti da prepoznaju vrednosti i postignute rezultate predsednika Aleksandra Vučića.

NE PROPUSTITE DANAS UZ KUPLJENO DNEVNO IZDANJE NOVINA KURIR, ČEKA VAS POKLON - IKONA SVETA TRI JERARHA SA ZLATOTISKOM I MOLITVOM

Srpska pravoslavna crkva i svi njeni vernici danas slave Sveta tri jerarha - sabor tri svetitelja: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog. Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza i hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.

Tim povodom dnevne novine Kurir svim čitaocima danas poklanjaju ikonu Sveta tri jerarha sa zlatotiskom i molitvom.

Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu.

"Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja."

Kurir.rs