SINIŠA MALI: Srbija je broj jedan u Evropi po stopi privrednog rasta! Na građane i privredu nismo prebacili teret svetske krize

Naše javne finansije su u potpunosti stabilne i imamo dovoljno novca. Na računu države u julu 2012. imali smo 8,5 milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni da se isplate jednomesečne penzije, bili smo tada pred bankrotom

Kritike su pojedinaca i da se pomoć deli zbog izbora u aprilu... Imate li kontraargumente?

- Moj kontraargument su činjenice. Pomoć države građanima i privredi je kontinuirana i od početka pandemije smo sproveli tri paketa pomoći vredna 8,7 milijardi evra, što je oko 18 odsto BDP. Sa merama pomoći smo počeli čim je nastupila pandemija, pre skoro dve godine, i iz meseca u mesec smo pomagali, kako privredu, tako i različite kategorije građana. Pa nisu valjda sve vreme bili izbori? Čak mi je i smešan taj argument da se pomoć deli zbog izbora. Ali valjda ne mogu neki bolji da smisle. Kroz pomoć privredi i građanima država im je pokazala da je tu za njih, da brine o njima i da mogu da se oslone na nju onda kada je najteže. Ja mislim da je to ispravno, jer izbegli smo najgore scenarije, nismo imali zatvaranja fabrika i gubitak radnih mesta, niti smanjenje životnog standarda građana, kao što su imale neke ekonomije koje su i jače od naše.

Kad smo kod državne pomoći, da li se planira nešto novo?

- Pripremamo novu pomoć za mlade od 16 do 29 godina, koji će ponovo dobiti po 100 evra pomoći u dinarskoj protivvrednosti. Mladi koji su već dobili po 100 evra početkom meseca, njih 1.059.411, po automatizmu će ponovo dobiti novac, dok će za one koji se tada nisu prijavili ili su u međuvremenu stekli uslov da dobiju ovu pomoć prijava biti od 16. do 31. maja. Isplate će početi već 1. juna.

Kako tačno stoji državna kasa? Čujete i vi verovatno pojedine ekonomiste koji govore da situacija sa BDP nije baš kakvom se predstavlja...

- Naše javne finansije su u potpunosti stabilne i imamo dovoljno novca. Na računu države u julu 2012. imali smo 8,5 milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni da se isplate jednomesečne penzije, a što dalje znači da smo bili pred bankrotom. Danas nam je javni dug na nivou od 51,2 odsto BDP, nezaposlenost 10,5 odsto, a privredni rast je u prošloj godini iznosio 7,4 odsto. Na sve to, od početka pandemije smo za pomoć građanima i privredi isplatili 8,7 milijardi evra. Kritike raznoraznih nazovistručnjaka se mogu svakodnevno čuti, ali to što oni govore je apsolutno neznanje i nepoznavanje osnova ekonomije. Naš BDP je u apsolutnom iznosu u 2021. iznosio oko 53 milijarde evra. Sa druge strane, 2012. bio je 33,7 milijardi. To znači da smo za nepunih 10 godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti. Ono što je važno za ovu temu jeste i iznos javnog duga, a njegova nominalna vrednost nije jedini pokazatelj da li je neka zemlja prezadužena ili ne, već se mora gledati odnos učešća javnog duga u BDP, a koji je kod nas na nivou od 51,2 odsto BDP, što je daleko ispod 60 odsto koliko je propisano Mastrihtom.

Problemi u EPS značajno su uzdrmali domaće energetsko tržište. Je li stanje definitivno stabilizovano?

- U celom svetu su uzdrmana energetska tržišta i borba za energente se vodi na sve strane, ali Srbija je uspešno odgovorila na izazove u sektoru energetike. Istina je da je bilo problema, ali oni su rešeni. Zbog dobrog poslovanja EPS, koji je u prva tri kvartala 2021. godine poslovao s dobitkom od 14 milijardi dinara, dok su 2020. godine imali 12,8 milijardi dinara dobitka, imali su novca u decembru, kada je došlo do problema da nabave potrebne energente. Naravno, ukoliko u bilo kom trenutku bude potreban dodatni novac za nabavku struje ili gasa, država je spremna da pomogne. Ono što je najvažnije to je da će građani i privreda imati i struju i grejanje, i da o tome ne treba da brinu.

Pomenuli smo izbore, pa je neizbežno pitanje gde sebe vidite u sledećoj vladi? Spekulacije su da ste viđeni za premijera...

- Rano je pričati o funkcijama i predviđati ko će biti ministri, a ko premijer. Nemam ni ambiciju, ni želju da budem premijer, jer mi posao koji sada obavljam sasvim odgovara. Školovao sam se u oblasti ekonomije i finansija, radim taj posao i apsolutno sam mu posvećen. Srećan sam što sam dobio priliku da znanje koje sam stekao u poslednjih 20 godina uložim da od Srbije napravimo bolje mesto za život i da naše javne finansije postanu u potpunosti stabilne, da imamo dovoljno novca i za nove infrastrukturne projekte i da pomognemo privredu i građane onda kada je to potrebno.

Da li će se zaista sastav Vlade značajno promeniti?

- Izbori još nisu raspisani i izborna kampanja nam tek predstoji, tako da je rano pričati o sastavu buduće vlade. Hajde da prvo vidimo rezultate izbora, pa da onda pričamo ko će biti premijer, a ko ministri. Ukoliko Srpska napredna stranka stranka pobedi na izborima, ponudićemo najbolje ljude koji će svim srcem raditi i boriti se za Srbiju i za još bolji život njenih građana.

Predsednik Vučić je najavio da posle izbora neće više biti na čelu SNS. Hoćete li ga ipak ubediti da se ne povlači?

- Smatram, kao i verovatno svi u SNS, da Aleksandar Vučić treba da bude na čelu stranke i posle izbora. On je od SNS napravio jaku političku partiju, koja radi u interesu svih građana Srbije. Dakle, nadam se da se neće povući sa čela stranke, a ako bude trebalo da ga ubeđujemo da ostane, iskoristiću sve svoje pregovaračke sposobnosti, a ja sam veoma dobar pregovarač.

Opozicija je, reklo bi se, uverena da može da dobije na beogradskim izborima. Da li smatrate da imaju šanse?

- Svi mi na izbore izlazimo sa onime što smo uradili za građane i sa onime što još možemo da im ponudimo. Građani sve odlično vide i znaju ko radi u njihovom, a ko u privatnom interesu. Beograd je, otkad gradsku vlast predvodi SNS, postao neuporedivo bolje mesto za život, centar ovog dela Evrope, atraktivna turistička i investiciona destinacija, grad kranova i dizalica, kako sam voleo da kažem kada sam bio gradonačelnik Beograda. U Beogradu se danas gradi metro, projekat „Beograd na vodi” uveliko napreduje, gradi se nova autobuska stanica, Prokop je stavljen u funkciju posle decenija čekanja, počinje izgradnja nacionalnog stadiona, prave se pešačke zone... S druge strane, vreme prethodne vlasti Beograd i njegovi građani pamte po Pionirskom gradu, koji je otet deci, po Pazl gradu i replici Terazija, po praznoj gradskoj kasi i punim džepovima tadašnjih gradskih čelnika. U neke od tih džepova je uspelo da stane i neverovatnih 619 miliona evra. Tako da ne bih nikome prognozirao šanse, građani će to najbolje uraditi, jer građani pamte.

Kurir.rs/ Ivana Žigić

Bonus video: