KRAĐE U MUZEJIMA ZAVRŠILE NA SUDU! Gojković za Kurir: Otkrili smo i zloupotrebu stana koji je muzej dobio testamentom od građana

Volela bih da i posle izbora nastavim da vodim Ministarstvo kulture i informisanja. Za godinu dana je dosta urađeno u ovom resoru, ali mislim da bih tek mogla da uradim još dosta toga. A da li ću i dalje biti na ovom mestu, zavisi od odluke Srpske napredne stranke, kaže u intervjuu za Kurir ministarka kulture i informisanja i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković.

- Ponosna sam na rezultate postignute u kratkom periodu. Izdvojila bih da smo ove godine prvi put obezbedili evropski kriterijum u izdvajanju za kulturu. U budžetu je to 1,2 odsto, što je za 16 odsto više novca nego prošle godine. To nam omogućava da nastavimo investicije u kulturi. Na primer, sredinom jula će početi prvi radovi na rekonstrukciji i adaptaciji stare zgrade Železničke stanice, gde će biti smešten Istorijski muzej Srbije, otvaranje je planirano za kraj 2023. godine. Takođe, uradili smo dosta i na decentralizaciji kulture. "Gradovi u fokusu" je odličan konkurs, prošle godine je izdvojeno 350 miliona dinara, 44 grada i opštine tako su dobile novac za obnovu galerija, domova kultura, očuvanje kulturnog nasleđa... Pokrenuli smo i dobar konkurs "Prestonica kulture Srbije", a 2023. prva prestonica kulture biće Čačak. Radimo na tome da taj grad dobije dva nova muzeja - Muzej košarke i Muzej velikog rata. Slobodno mogu da budem neskromna i da se pohvalim velikim izdvajanjima i za filmsku i audio-vizuelnu umetnost, u toj oblasti izdvojeno je čak 300 miliona dinara više nego prošle godine za domaće stvaraoce. I sami možete da vidite da imamo bum u snimanju filmova i serija... Bitno je da su oni počeli da se prodaju i u inostranstvu i da imamo prve filmove na platformi Netfliks, što je važno za ekonomski aspekt kulture. Na kraju, sve vreme radimo na jačanju ustanova kulture, kada sam izabrana za ministarku, skoro nijedna ustanova nije imala rešeno pitanje direktora, a upravni i nadzorni odbori su bili devastirani, to je sada rešeno u 98 odsto slučajeva.

Utisak je da ste više brinuli o kulturi, manje o informisanju.

- To uopšte nije tačno. Jedan krug ljudi je, iz nekih svojih razloga i ambicija, insistirao na toj tvrdnji. Prva stvar koju sam uradila nakon što sam izabrana na ovo mesto bila je usvajanje akcionog plana, odmah je osnovana grupa koja se bavi pitanjem bezbednosti i zaštite novinara, imali smo mesečne sastanke, formiran je SOS telefon da se novinari informišu o zaštiti i prijavljuju slučajeve ugrožavanja. Radili smo na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika radi bolje zaštite novinarske profesije, ali je prihvaćen stav udruženja da se to ipak završi u okviru celokupnih izmena ovog zakonika. Takođe, radna grupa vredno je radila na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i taj posao će se nastaviti nakon izbora.

Da li vas brine duboka polarizacija u društvu, pa samim tim i u medijima?

- Svako odgovorno biće to brine. Velika polarizacija, kada je reč o svim temama, postoji danas svuda u svetu, a to se rešava ozbiljnim dijalogom između ozbiljnih ljudi. Kada sam počela da se bavim politikom, kao jedan od najmlađih poslanika, posle žestokih rasprava i podeljenih mišljenja nalazili smo načine da slobodno komuniciramo - bez obzira na političku pripadnost - o svojim političkim stavovima. A dok sam bila predsednica parlamenta, dešavalo se da mi se na hodniku ne jave pojedini opozicioni političari. Ni dobar dan da kažu. To mi je bilo frapantno. To je stvar vaspitanja, a ne samo političke kulture.

Neki kažu da je za tu polarizaciju kriva vlast.

- To tako olako kažu. Ne bih se složila. Za razgovor je uvek potrebno dvoje. Sećam se dijaloga vlasti i opozicije uz posredstvo evroparlamentaraca pred prošle izbore, u kom sam učestvovala, tim sastancima stranke okupljene oko Dragana Đilasa nisu htele da prisustvuju. A toliko govore o dijalogu... Zato ne znam kako neko može da bude kriv, a da, s druge strane, doživljava najgoru i nikad viđenu političku kampanju. Mislim na predsednika Vučića. I u tu besomučnu kampanju uvučena je i njegova porodica - roditelji, deca, pa čak i nedavno preminula bivša supruga. Dakle, za atmosferu u društvu, za ovu netrpeljivost, odgovornost snose, u velikoj meri, i pripadnici određenih opozicionih stranaka. A toga ima i u pojedinim medijima, koji se žale na druge, a onda vode otvorenu kampanju i propagandu puštajući filmove koji su isključivo autorska dela mržnje nekog tima koji želi da dehumanizuje svakog ko podržava predsednika Vučića, svakog ko je u SNS i svakog ko ne razmišlja kao oni.

Da li se slažete s ocenama da je naša kultura u svetu i dalje prepoznatljivija po individualnim uspesima, a ne kolektivno?

- Tako je svuda u svetu. Pojedinci koji su veliki autori uvek dobijaju nagrade, ali je važno da se promenio odnos države prema umetnicima. Umetnici su kod ove Vlade Srbije i Ministarstva kulture i informisanja naišli na otvorena vrata i veliku podršku. Pomažemo i mobilnost umetnika. A o tome se malo zna, jer vidim da je umetnicima kojima pomognemo u okviru mobilnosti, verovatno zbog atmosfere u javnosti ili stigme koju bi odmah doživeli na društvenim mrežama, bez veze da kažu da su dobili podršku ministarstva. Drago mi je što im pomažemo i omogućavamo da budu prisutni u svetu, a oni neka ćute i dalje.

Evo, ko su vama danas najbolji predstavnici srpske kulture u svetu?

- Naša kultura je odlična "fabrika" koja dobro predstavlja Srbiju u inostranstvu. Ta "fabrika", bez obzira na teškoće, nikada nije prestajala da radi. Kada odete izvan granica Srbije, obavezno svi pitaju za reditelja Emira Kusturicu. U Italiji i Francuskoj pominju kompozitora i muzičara Gorana Bregovića. U Rusiji je neprikosnoven glumac Miloš Biković. Naši filmski stvaraoci polako otvaraju vrata u svetu. U nastavku mandata bih insistirala na tome da se ponovo pojavimo s nekim remek-delom na Kanskom i Venecijanskom festivalu i da ponovo dobijemo neku od prestižnih evropskih nagrada. Kada je reč o piscima, treba spomenuti Vladimira Pištala, čija su dela prevedena u svetu. On se vratio u Srbiju i postao upravnik Narodne biblioteke Srbije. Takođe, u oblasti muzike u svetu znaju i za Stefana Milenkovića, koji se takođe vratio u Srbiju.

Otkud odluka da vratite dodelu nacionalnih penzija?

- To naši umetnici zaslužuju. Ne znam kako je došlo do toga da imamo prekid od osam-devet godina. Kad sam razmišljala o tome zašto je neko prestao da ih dodeljuje, pomislila sam da je to iz nekog ličnog komfora da se ne bi trpele kritike, ali ministar mora da donosi odluke, ne treba da se plaši.

Ima glasova koji kažu da je upadljivo da su neki kritičari vlasti ove godine ostali bez ovog priznanja...

- Ako radite, uvek će biti kritike. Verujem komisiji koja je donela odluku o ovim priznanjima i koja je izabrala 20 najboljih za ovu godinu. Ništa im nisam sugerisala, nisam razgovarala ni sa jednim članom komisije, ali braniću njihove stavove.

Dokle se stiglo s kontrolom rada muzeja? Otkrivene su krađe u pojedinim ustanovama, najavljene su i neke smene...

- Neki sudski postupci se već vode. Sve ustanove kulture od kojih smo tražili izveštaje o nestalim delima i predmetima, uz objašnjenje kako su nestala, dostavile su nam spisak. Mi smo onda to dostavili policiji. Inače, meni je čudno da je pre nekoliko godina izvršeno otuđenje određenih dela iz Muzeja primenjene umetnosti, a da to nije saopšteno javnosti. Sada idemo na drugu vrstu kontrole. Utvrđeno je da postoje ustanove kulture koje su od građana testamentom dobijale stanove ili slične objekte širom Beograda i Srbije, ali ne postoji evidencija o tome.

Je l' i oko tih stanova ima zloupotrebe?

- U jednom slučaju smo utvrdili zloupotrebu. Uspeli smo to da sprečimo i vode se postupci protiv odgovornih lica jednog muzeja. Sada smo stan priveli nameni i tu se baš nalazi sedište muzeja da bismo sprečili dalje zloupotrebe i manipulacije. Taj stan će odsad biti otvoren za kulturna dešavanja, što je i bila poslednja želja onog ko ga je ostavio muzeju.

Formirali ste komisiju koja treba da utvrdi šta je tačno u tvrdnjama izdavačke kuće "Dosije" da je Miroslavljevo jevanđelje pogrešno uvezano... Kako ste shvatili istup dvojice ljudi iz te kuće?

- Urađen je veliki i važan posao - digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja - a onda neko vorholovski dobije pet minuta pažnje. Neka komisija, u kojoj su stručnjaci, utvrdi da li se i šta desilo pre 20 ili 30 godina, i predloži mere ako su potrebne, bez estradizacije ovog pitanja. Važno je što je posao digitalizacije završen i što će ovaj izuzetno značajan dokument biti dostupan našoj javnosti, a neće to biti pitanje skupog izdanja, kako je to bilo doskoro.

Šta se dešava sa snimanjem filma i serije "Košare"? Reditelj Balša Đogo tvrdi da hoće da mu oduzmu rad na tom projektu, te da sad sve treba da nastavi reditelj Miroslav Lekić, a čitamo u medijima i da ste zbog svega ovoga u ratu s predsednicom UO Filmskog centra Srbije (FCS) Jelenom Trivan...

- Najpre, nisam ni sa kim u ratu, niti sam ikada bila. Košare su važna istorijska tema. Vlada Srbije i predsednik Srbije insistiraju na kulturi sećanja, koja je bila potisnuta kod nas. Počeli smo da obeležavamo važne istorijske datume koji su bili skrajnuti. Snimljen je odličan film "Dara iz Jasenovca", imam informaciju da u Republici Srpskoj uskoro kreće snimanje filma "Deca sa Kozare" Lordana Zafranovića. Ubeđena sam da ćemo u ovoj godini imati i početak snimanja filma i serije o važnom delu naše novije istorije - bici s Košara. Ljudi koji su branili Srbiju tokom NATO agresije su to zaslužili. Nisu zaslužili da se neko u javnosti obračunava o tome ko, kad, šta treba da snimi. Producent koji je dobio taj film je odustao od rada, a na FCS je da uloži napor da nađe novog producenta i da snimi film s režiserom kojeg su oni odredili, mislim da je to još uvek Đogo.

Boban Karović