Državni vrh saopštiće danas stav Srbije povodom ratnih akcija na istoku Evrope, a priprema se i precizan dokument u kojem će biti definisana pozicija i politika zemlje. Predsednik Aleksandar Vučić juče je zbog dešavanja u Ukrajini predsedavao Savetu za nacionalnu bezbednost, ali je i za danas zakazao novu sednicu ovog tela, na kojoj će se ponovo razmatrati potezi države i ublažavanje posledica od događaja koji je digao planetu na noge. Predsednik će se večeras obratiti javnosti po ovom pitanju.

Gust raspored

Vučić je juče imao sastanak sa ambasadorima zemalja Kvinte i EU, ali je posle tih razgovora samo najavljeno da će sve informacije o stavovima koje su strane iznele na tom sastanku biti objavljene u narednih 36 sati.

Nakon razgovora sa ambasadorima Amerike, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Italije i šefom Delegacije EU u Srbiji, Vučić je okupio Savet za nacionalnu bezbednost, a posle toga je, na zahtev Vlade Srbije, učestvovao na vladinoj sednici koja je bila posvećena upravo ukrajinskoj krizi i regionu. Premijerka Ana Brnabić je zbog hitne sednice otkazala ranije planiranu posetu Sremskoj Mitrovici.

0608-foto-beta-milos-miskov.jpg
Foto: Beta Miloš Miškov

Takođe, predsednik je tokom čitavog jučerašnjeg dana imao konsultacije s mnogim predsednicima i premijerima širom sveta kako bi Srbija mogla da donese najbolje odluke u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesom. Očekuje se da Srbija izađe i s preciznim dokumentom, u kojem će podrobno obrazložiti svoj stav i politiku povodom aktuelnih dešavanja.

Teška situacija

Uoči obelodanjivanja stava Srbije, Vučić je u sredu, tokom posete Madridu, otkrio da se vrši veliki pritisak na Srbiju da u rusko-ukrajinskom sukobu zauzme jasnu poziciju, odnosno da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, koja je osudila potez Rusije. Srbija se, kako je rekao predsednik, nalazi u veoma teškoj situaciji i na nju se vrši veliki pritisak da se pridruži EU i osudi poteze ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini, kao i da se od naše zemlje zahteva da Rusiji uvede sankcije.

Doskorašnji predsednik parlamenta Srbije Ivica Dačić juče je poručio da se naša zemlja ne sme pridružiti raznim osudama i sankcijama Rusiji povodom situacije u Ukrajini, jer zemlje koje traže to od Srbije nisu pomogle 1999. godine kada je naša zemlja bila bombardovana.

- Jesmo li mi energetska sila, pa da sve zavisi od toga kako ćemo mi da se izjasnimo? Moramo da gledamo svoje interese. Dosta smo mi ginuli za druge. Sačuvajmo odnose sa EU i s Rusijom i Kinom, jer nas niko neće braniti ako oni, Rusija i Kina, prestanu da nas brane - izjavio je Dačić za RTS.

Vladan Živulović

Isto kao NATO bombardovanje SRJ

Predsednik Atlantskog saveta Vladan Živulović kaže da Putin jedini zna dalji rasplet akcije, koja je zasad identična NATO agresiji kakvu je Srbija doživela 1999, a čiji je cilj promena vlasti u Kijevu.

- Sve je u rukama Putina, teško je predvideti akcije ruske vojske koja je sada identična NATO agresiji kakva se nama desila. Operativni deo je identičan, gađaju trenutno isključivo vojne ciljeve, aerodrome, protivvazdušnu odbranu i stoga će očigledno biti, kako se zvalo u našem slučaju, kolateralne štete - rekao je on i podsetio na oko 3.000 srpskih žrtava tokom NATO agresije, pa dodao da je Ukrajinaca osam puta više, što bi značio da bi moglo da bude bar 25.000 „kolateralnih šteta, poput malih Milica i sličnih strahota“.

foto: Dragana Udovičić

Boris Tadić

Srbija da osudi Rusiju

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić smatra da Srbija mora da osudi napad Rusije na Ukrajinu.

- U svim okolnostima Srbija treba da gleda svoj interes, ali u pravom kontekstu. Ako Srbija ima put ka EU, treba da usaglašava svoju politiku sa politikom EU. Mada Srbija nije članica EU, pa tako ima veći manevarski prostor za politiku. Zato Srbija ima sporazume o strateškom partnerstvu sa državama koje nisu članice EU ili sporazum o slobodnoj trgovini i treba da koristi to dok god ne postane članica EU - rekao je Tadić za Kurir TV i naglasio da Srbija mora da osudi invaziju.

foto: Nemanja Nikolić

Milan Igrutinović

Neće biti mešanja treće strane

Analitičar sa Instituta za evropske studije dr Milan Igrutinović smatra da su dešavanja u Ukrajini vojni krešendo višemesečne krize koja je sad dobila obrise pravog rata, ali isključuje mogućnost da bude bilo kakvog vojnog mešanja treće strane.

- Ulazimo u fazu koja nema potpuno poznat ishod. Ratne operacije će se zaustaviti u nekom trenutku i onda ulazimo u novu eru odnosa u Evropi - rekao je on za RTS.

foto: Printscreen

Zdravko Ponoš

Imali smo ovakvo traumatično iskustvo

Predsednički kandidat Zdravko Ponoš rekao je da je vojno rešavanje ukrajinske krize neprihvatljivo zbog patnji civilnog stanovništva i zato što predstavlja narušavanje teritorijalnog integriteta države članice UN.

- Srbija je prošla kroz takvo traumatično iskustvo 1999. i 2008. godine, kada smo se suprotstavili sili kojom nam je otimano Kosovo. To nam daje moralni osnov da i danas, kao i tada, stojimo uspravno i zalažemo se za poštovanje međunarodnog prava, a ne prava jačeg u međunarodnim odnosima.

foto: Beta Milan Obradović

Miloš Jovanović

Ne mešati se u sukob ni po koju cenu

Predsednički kandidat koalicije NADA Miloš Jovanović kaže da ne razume osude ruskog napada na Ukrajinu od Zapada, koji je „na najgori mogući način kršio međunarodno pravo 1999“.

- Srbija treba spremno da dočeka nastupajuću krizu u cenama energenata, pripremi svoj budžet za subvencije građanima i da se ne meša u sukob ni po koju cenu. Niti treba da, na nagovor EU, zavodi sankcije Rusiji i osuđuje njihove poteze, niti da prizna nezavisnost Luganska i Donjecka.

foto: Nemanja Nikolić

Ivana Kljajić