UPOZORENJE: SVET ČEKA EKONOMSKI POTRES! Rusko-ukrajinski sukob podiže i vrednost novca, KAMATE na kredite će tek rasti!

Mi smo kolateralna šteta u bilo kojim poslovima međunarodne trgovine zato što kad se veliki tuku, mali nastradaju, ocenjuje Mahmud Bušatlija

Kako navode, sukob Rusije i Ukrajine će, pored ostalog, uticati i na kamate za kredite.

- Iako rusko-ukrajinska kriza nije direktno povezana s kreditima, neke veze ipak postoje jer se remeti finansijski sistem. Tako činjenica da Sjedinjene Američke Države prete da će Rusiju da izbace iz finansijskih transakcija može da dovede do nereda, a u takvim situacijama rastu kamate. A tu je i ono najvažnije - povećanje neizvesnosti, što čini svaki rat. Naime, u situaciji povećane neizvesnosti, odmah rastu i kamate na zaduživanje - kaže za Kurir ekonomista Ljubomir Madžar.

Dodaje pak da će druge sektore ova kriza ipak više pogoditi nego kredite.

- Najteže će svakako biti sa energijom i hranom - zaključio je on.

I stručnjak za ulaganja i investicije Mahmud Bušatlija smatra da će kamate na kredite porasti.

- Ne znam koliko će Ukrajina doprineti tome, ali se taj proces odvija već neko vreme. Polako rastu kamate poslednjih šest meseci jer je inflacija veća od očekivane u zapadnim zemljama pa centralne banke polako podižu kamatu. To se, naravno, odnosi i na nas. Svakako će novac biti sve skuplji jer je suviše dugo bio na niskim kamatama, bile su toliko male da je bio suviše jeftin kapital pa se nemilice trošio. A mi smo kolateralna šteta u bilo kojim poslovima međunarodne trgovine zato što kad se veliki tuku, mali nastradaju, a mi smo mala ekonomija - kaže Bušatlija za naš list.

Ekonomista Mlađen Kovačević ukazuje da je veliki znak pitanja šta će se dešavati po pitanju kamata na kredite.

- Ako se oduži kriza, moglo bi doći do ozbiljnih potresa u evrozoni. Svakako je ovo ekstremno nepovoljna i neizvesna situacija - smatra on.

NBS: Reagovaćemo ako zatreba

S druge strane, iz Narodne banke Srbije za Kurir poručuju da zasad ne vide mogućnost ispoljavanja direktnih efekata rusko-ukrajinske krize na poskupljenje kredita u Srbiji, a naročito ne očekuju, kako kažu, da u kratkom roku može doći do povećanja kamatnih stopa na kredite po ovom osnovu.

- Banke čiji akcionari potiču iz Ruske Federacije imaju učešće u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije oko četiri odsto i osnovni izvor njihovog finansiranja su depoziti privrede i građana na domaćem tržištu, tako da u uslovima povećane konkurencije u bankarskom sektoru ne treba očekivati da može doći do većeg rasta kamatnih stopa na kredite ni kod ovih banaka - kažu u NBS.

U slučaju produženog trajanje krize i promena u ekonomskim tokovima na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, dodaju, ne može se isključiti mogućnost da Evropska centralna banka poveća restriktivnost svoje monetarne politike ranije nego što se očekivalo.

- Trenutno je o tome rano govoriti, jer se ne zna ni koliko će kriza u Ukrajini potrajati i kakvi će biti njeni ekonomski efekti. Domaća privreda i finansijski sistem su znatno otporniji u odnosu na neke prethodne krize, a kreditni rejting Srbije očuvan čak i tokom dve pandemijske godine, tako da ne treba očekivati veći rast kamatnih stopa, čak i ako bi ECB povećavala restriktivnost svoje monetarne politike - kažu u NBS i zaključuju da će, kao i do sada, NBS i u slučaju aktuelne pojačane geopolitičke neizvesnosti preduzimati sve potrebne mere u cilju očuvanja monetarne i finansijske stabilnosti, a time i makroekonomske stabilnosti u celini.

Ivana Žigić/ Foto/Source:Shutterstock