ŽIVKOVIĆ OTKRIO ŠTA MU JE ĐINĐIĆ REKAO 2 DANA PRE NEGO ŠTO JE UBIJEN Posle sastanka smo ostali nasamo da mi ispriča CEO PLAN
Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije.
Nekoliko sati posle ubistva proglašeno je vanredno stanje. Kao izvršioci, odmah su osumnjičeni pripadnici zemunskog kriminalnog klana i bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija. Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003, u policijskoj akciji "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih ličnosti.
Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković ubijeni su dve nedelje posle atentata. U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, 23. maja 2007. godine proglašeni su krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena. Zašto je politička pozadina ubistva premijera ostala bez epiloga? Zašto su dolaskom nove vlasti smenjeni policijski funkcioneri koji su vodili "Sablju"? Ko je tokom procesa vršio pritisak na pravosuđe? Gost "Usijanja" koji je odgovarao na ova pitanja bio je Zoran Živković predsednik Nove stranke.
- Kada sam čuo šta je Milošević pričao na nekoj osmoj sednici CK Srbije i slušao te odvratne koje je on govorio u unutarpartijskom odnosu sa svojim kolegama, rekao sam ne dao Bog da ovaj postane nešto u državi. Politika me je uvek interesovala. Pratio sam još od osnovne škole šta se dešava u politici. Javno sam govorio da je Milošević čovek koji će da uništi Srbiju. Cepao sam jegove slike koje su lepljene na šoferšajbnama autobusa. Isterivao sam ljude sa slave, ne samo sa svoje, nego i sa tuđih kad počnu da ga hvale. Nisam isterivao fizički, nego sam se svađao sa njima. Jedan čovek je u Demokratskoj stranci bio posebno zanimljiv - Borislav Pekić. Zbog njega sam se učlanio u DS. Ja sam u šali govorio da smo njegovo "Zlato runo", samo on i ja pročitali dva puta, jer ima više od 2.700 stranica - rekao je Zoran Živković u Usijanju.
Zoran Živković setio se i funkcije koje je imao u Demokratskoj stranci, ali i poverenja koje je dr Zoran Đinđić imao u njega.
- Godine 2000. je uvedena funkcija zamenika predsednika stranke, to se biralo tako što predsednik stranke predloži svog zamenika, i bira ga glavni odbor. Ja sam dva puta biran na to mesto. Niko nikad nije bio zamenik Zoranu Đinđiću, tako da je to bila najveća privilegija koju je neko mogao da ima, a ja sam je dobio - rekao je Živković.
Živković je negirao bilo kakvu pomoć od Zapada o kojoj se priča i dodao da ih je zapad čak i odgovarao od izbora na kojima su kasnije pobedili.
- Laži su da nam je svet pomogao, da su nam dali stotine miliona dolara. Ništa nije tačno. Nas je tada ceo zapadni svet ubeđivao da bojkotujemo te izbore. Govorili su nam da nećemo moći ponovo da ga uhvatimo u kraći, da mu odlaskom na izbore dajemo legitimitet, a mi smo rekli "hvala na savetu" i POBEDILI SMO bez centa pomoći sa strane- rekao je Živković u Usijanju.
Živković je dodao da tadašnja vlast do smrti dr Zorana Đinđića nije kontrolisala vojsku.
- Mi do Zoranove smrti nismo kontrolisali vojsku - rekao je Živković.
Živković je otkrio i detalje sastanka sa tadašnjim premijerom Zorana Đinđića i otkrio da su se spremala hapšenja JSO i pripadnika Zemunskog klana.
Dva dana pre ubistva, dakle, ponedeljak 10. mart 2003. godine. imali smo sastanak kod Mićana u Saveznoj Skupštini, bili smo Zoran i ja, bili su Crnogorci, Milo i još neki i pričali smo o diplomatiji. Na kraju večeri mi je Zoran rekao kako je Čume nešto potpisao, bio je sklonjen negde u Slovačkoj, i gde je pričao šta je radio imenom i prezimenom, gde navodi ko je gde krao, pljačkao, ubijao. Imali smo apsolutno čistu situaciju. I pravno. I dogovorimo se da samo prođe ta sednica vlade i krajem meseca da krenemo da ih skupljamo (prim.aut hapse). I posle dva dana je ubijen - rekao je Živković.
Kurir.rs
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore