Neizvesnu trku za izborni prag mogu uspešno da završe dve ili najviše tri liste. Ponuda na sva tri nivoa je manja nego prethodna. U Beogradu dilema samo da li će SNS moći samostalno da formira vlast ili će morati da traži partnere

Politička ponuda na parlamentarnim, predsedničkim i beogradskim izborima 3. aprila biće manja nego na prethodnim, iako se konačan izgled glasačkih listića još ne zna. Rok za prijavu lista i kandidata je istekao, ali spisak nije zaključen, s obzirom na to da na sva tri nivoa postoji prostor da se on dopuni. U borbu za poslaničke mandate u Skupštini Srbije boriće se najmanje 16, a najviše 22 liste, jer je još šest prijavljenih lista trenutno na proveri i dopunjavanju nedostataka. Najveća razlika je na beogradskim izborima, gde je proglašeno 11 lista i jedna je na čekanju, a 2018. godine bilo ih je čak 24.

Rat zamenio ekologiju

Ovi parlamentarni izbori biće znatno neizvesniji u donjem delu tabele, gde je borba za prelazak cenzusa, dok će prva četiri mesta sasvim sigurno pripasti Srpskoj naprednoj stranci, koaliciji oko Stranke slobode i pravde, Socijalističkoj partiji Srbije i koaliciji Moramo, ocenjuju sagovornici Kurira.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar objašnjava da sva istraživanja ukazuju na to da će ove četiri liste sigurno ući u parlament, a da četiri ili pet stranaka važi za kandidate za prelazak praga od tri odsto.

0501-zorana-jevtic.jpg
Foto: Zorana Jevtić

- Gužva oko cenzusa donosi veliku neizvesnost, ali će od izlaznosti zavisiti koliko stranaka i koalicija ide preko tri odsto. Veća izlaznost smanjuje šansu da više stranaka koje levitiraju oko cenzusa pređe taj prag. Izborna ponuda u zbiru jeste manja nego prethodna, i to pokazuje da su neke stranke izvukle lekcije i prepoznale da samostalan izlazak ne donosi rezultat. Drugi razlog je važnost izbora, što bi trebalo da podigne izlaznost. Rat u Ukrajini je dramatično promenio teme kampanja i utisak je da se učesnici izbora tek navikavaju na novo okruženje i verovatno menjaju plan za ove tri nedelje, koliko je ostalo do izbora - ocenjuje naš sagovornik.

Manje rasutih glasova

I urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović ima slične procene za prva četiri mesta, uz opasku da koalicija Moramo u poslednje vreme beleži opadanje zbog ratnih zbivanja i pomeranja ekoloških tema u drugi plan.

vukadinovic.jpg
Foto: Kurir TV

- Manje lista i smanjen cenzus sugerišu da će biti manje rasutih glasova. Očigledno je da imamo apsolutnog favorita na svim nivoima i nešto neizvesniju borbu u Beogradu. Tu opozicija polaže nade, sa izvesnim razlogom, ali je dilema samo da li će koalicija oko SNS moći sama da formira vlast ili će im trebati SPS ili neki drugi partneri za to. Na parlamentarnim izborima je nepoznanica ko će preći cenzus, jer se najmanje šest lista meri na procenat ispod ili iznad cenzusa. U toj grupi su Zavetnici, NADA, Dveri, Suverenisti, radikali i SDS Borisa Tadića. Realno je da u parlament uđu dve, najviše tri liste - kaže Vukadinović.

Izlaznost i cenzus

Prag za parlament možda čak 114.000 glasova

Procena i računica ukazuju na to da bi ovako objedinjeni izbori mogli da izvuku izuzetno veliki broj birača, čak veći od svih koji su održani posle 2012. godine. Klačar kaže da bi uz izlaznost od 3,8 miliona birača, što je oko 58 odsto, za prelazak cenzusa bilo potrebno najmanje 114.000 glasova.

foto: Filip Plavčić/Ilustracija

- To bi bila ozbiljna izlaznost za prilike u Srbiji, jer je ona ostvarena poslednji put pre deset godina, kada je izašlo 3,9 miliona birača. Veća od četiri miliona bila je samo 2007. i 2008, dok je 2003. bila 3,8 miliona - navodi on.

Predsednički izbori

Analitičari: Vučić pobeđuje u prvom krugu

Na predsedničkim izborima biraćemo najverovatnije između osam kandidata. Zasad su proglašene kandidature Aleksandra Vučića (SNS), Zdravka Ponoša (Ujedinjena Srbija), Biljane Stojković (Moramo), Miloša Jovanovića (NADA), Boška Obradovića (Dveri) i Milice Đurđević Stamenkovski (Zavetnici). Očekuje se da će u narednim danima biti proglašene i kandidature Branke Stamenković u ime Suverenista i Miše Vacića kao kandidata Srpske desnice. Srđan Škoro i Dragoslav Šumarac (SDS) odustali su. Iako je i ovde uočljivo ukrupnjavanje, naši sagovornici su saglasni da je Vučić apsolutni favorit, i to za pobedu već u prvom krugu.

foto: Zorana Jevtić

- Drugi krug je samo teorijski moguć. S obzirom na to da su neki potencijalno dobri kandidati odustali od trke, otvara se široko polje za Vučićevu pobedu u prvom krugu. Gotovo je isključeno da će zbir koji osvoje ostali kandidati biti dovoljan da ga oteraju u drugi krug - smatra Vukadinović.

Klačar podseća da je 2017. bilo 11 kandidata, a ove verovatno samo osam.

- Veliki broj stranaka stao je iza jednog kandidata, što je slučaj s Vučićem i Ponošem, na primer. Takođe, od predsedničke trke su odustali Šešelj i Tadić, od kojih se očekivalo da učestvuju. Vučić je favorit, i kao ukupni pobednik izbora i kao onaj koji može do pobede u prvom krugu. Za to mu je potrebno potrebno 50 odsto plus jedan - napominje naš sagovornik.

ULAZE U PARLAMENT

SNS

Ujedinjena opozicija

SPS

Moramo

BORE SE ZA CENZUS

Zavetnici

NADA

Dveri

Suverenisti

SRS

SDS

I. K/ Kurir.rs