MORALNO-POLITIČKA GIMNASTIKA JELENE OBUĆINE Za ono što je Đilas uradio svakog drugog bi razapela, ali njega predstavlja kao mesiju

Iznenadna odluka Dragana Đilasa da zatraži dijalog sa čovekom koga je do juče svakodnevno kriminalizovao preko medija i političkih aktivista pod svojom kontrolom, do kraja je razobličila licemerje medijske mašinerije koja radi u interesu vlasnika Multikoma i njegovog vrhovnog šefa Dragana Šolaka. I dok su vernici u paralelnu realnost, koju im godinama unazad nameću mediji koji čine Šolakovo mehanizam, potpuno zbunjeni novonastalom situacijom, ti isti mediji sada pokušavaju da ih ubede da sve ono što su ranije drugima spočitavali, u Đilasovom slučaju predstavlja deo velikog proviđenja i političke mudrosti.

Tako je nedavno Obućini pripao zadatak da u svojoj emisiji javno medijski "strelja" Vuka Jeremića nakon što je doveo u pitanje Đilasovu jednostranu odluku da za predsedničkog kandidata imenuje Zdravka Ponoša, člana Jeremićeve stranke koji je bio u sukobu sa vrhom svoje partije. Iako je tada Jeremića javno ukorila za iskakanje i narušavanje opozicionog jedinstva, danas kada je lider SSP bez konsultacija sa svojim koalicionim partnerima i na njihovo neskriveno iznenađenje i zaprepašćenje odlučio da napravi zaokret, Obućina ima sasvim drugačije argumente.

Slično Jeremiću, u njenim uvodnicima i emisijama prolazili su i Boris Tadić, Nenad Čanak pa čak i Đilasov kum Mlađan Đorđević i to samo zato što su se usudili da se pojave na tv kanalima koje mediji iz Šolakovog mehanizma prokazuju kao prorežimske i neprofesionalne. Tako je bivšem predsedniku Republike zamerila što je “pravio aviončiće” na TV Pink gde je za „potpuni cirkus falio samo trapez“.

Čanku i Đorđeviću je zamereno što su kao “dva pola nebitnosti” gostovali na “prorežimskom” kablu, gde su „verglali očekivano i popunjavali prazninu“. Uz pohvalu Đorđeviću što je na kraju ipak izbačen iz studija.

Oštricu komentara Đilasove glasnogovornice nisu osetili jedino Boško Obradović i Saša Radulović zbog čuvene čaše vina ispijenog u Bokeljki, ali ne zato što je Obućina to odobravala, već zbog okolnosti da se sve dogodilo početkom avgusta kada je borcima za „bolju Srbiji“ sunčanje na egzotičnim plažama mnogo bitnije od sudbine države i njenih građana nad kojom redovno liju krokodilske suze. Zbog toga su se pomenutim dvojcem pozabavili ostali mediji iz Šolakovog mehanizma koji su se, doduše u senci prve Đilasove udarnice, bavili i držanjem moralnih i političkih lekcija svim opozicionarima koji nisu bili na liniji Đilasovih smernica.

Kako je Boškovo otrovno političko vino postalo najslađi Đilasov napitak

Da svako ko nije na interesno-političkoj liniji Šolakovog mehanizma mora da prođe kroz medijskog toplog zeca potvrdio je i slučaj Boška Obradovića i Saše Radulovića koji su se u avgustu 2021. odazvali pozivu da prisustvuju zajedničkom sastanku političkih predstavnika partija iz Srbije i Republike Srpske. Njihovo pojavljivanje na sastanku i zajednička fotografija sa ostalim učesnicima sastanka postala je predmet orkestriranih optužbi za izdaju opozicioniog jedinstva, šurovanje sa režimom i prodaju građana Srbije. Ovaj napad je bio izveden po ustaljenom obrascu po kome je svako ko se usudi da komunicira sa kriminalizovanom vlašću ili medijima koji su prorežimski, redovno osuđivan kao lažna Vučićeva opozicija.

Takvim osudama su bili izloženi i Boris Tadić kada je najavio svoju kandidaturu na predsedničkim izborima i kada se pojavljivao na medijima sa nacionalnom frekvencijom, ali i Srđan Škoro čija je najava predsedničke kandidature podmuklo ismejavana na medijima iz Šolakovog mehanizma, baš kao što je nipodaštavana potencijalna kandidatura Mikija Aleksića iz Jeremićeve Narodne stanke.

Međutim, danas kada je Đilas video svoj politički interes u tome da razgovora sa svojim političkim protivnicima, taj njegov potez Šolakova medijska mašinerija podigla je na pijedastal političke mudrosti i promišljenosti koju ostali opozicionari, uključujući i neobaveštene i zatečene Đilasove koalicione partnere, eventualno mogu da ne razumeju, ali ne i da sumnjaju u Đilasovu dalekovidost i najbolje namere.

Jer lider SSP je napokon priznat od onih koji su ga koliko do juče kriminalizovali (iako se kriminalizacijom političkih protivnika bavio upravo on), on je sada pobednik a nije više lopov (iako ni sam ne može da ospori da su njegove firme prihodovale 619 miliona evra u vreme dok je bio na vlasti), stub nacionalne odgovorne politike, vizionar, jedini stvarni predvodnik opozicije….

U tom smislu simptomatično je bilo pisanje Đilasovog jurišničkog portala direktnro.rs koji je povodom Obradovićevog i Radulovićevog prisustva sastanku u Bokeljki doslovce objavio:

„Ovim potezom Obradović je ‘udario šamar’ svim iskrenim opozicionarima, koji se bore za istinsku promenu sistema, što je bilo i Obradovićevo deklarativno zalaganje. Piti vino sa osobom koju ste do juče optuživali za najgore oblike kriminala, a u ime spasenja države ništa ne može da opravda.”

U slučaju Đilasovog boravka u zgradi Predsedništva, taj isti portal nije se usudio da daje svoje tumačenje, već je prostor isključivo dat Đilasu lično koji je za objašnjavanje svojih ciljeva i motiva na raspolaganje dobio sav mogući prostor na medijima koji pripadaju Šolakovom mehanizmu.

Šta je Šolakov mehanizam

Mehanizam za zaštitu interesa i obračun sa konkurencijom Dragana Šolaka čine političari, mediji i nevladine organiazcije koji se nalaze pod kontrolom ovog kontroverznog srpskog milijardera. Cilj formiranja tog mehanizma čije je delovanje Kurir otkrio jeste da se Šolaku ukloni sa puta svako ko predstavlja smetnju njegovim kompanijama u ostvarivanju ekstraprofita, za šta se koriste sredstva pritisaka i satanizacije od strane medija koji pripadaju ovoj grupi.

Kurir.rs

Bonus video: