MRTVO SLOVO: Priština i devet godina posle potpisivanja Briselskog sporazuma odbija da ispuni najvažniji deo - formiranje ZSO!
Dokument je načelno dobar i mogao je da bude početni korak u normalizaciji odnosa, ali je prištinska strana od početka sabotirala njegovu primenu, kažu analitičari
Prošlo je devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, a čini se da je on danas samo mrtvo slovo na papiru, jer Priština uporno izbegava da ispuni ono na šta se obavezala! Naime, posle početnih uspeha u realizaciji normalizacije odnosa Beograda i Prištine i postizanja određenih dogovora koji su vodili ka tome, dolazi do delimičnog, a onda i do potpunog zastoja u realizaciji i primeni ovog sporazuma.
Prema rečima Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog Odbora za KiM, najveći problem od potpisivanja Briselskog sporazuma predstavlja tačka o formiranju Zajednice srpskih opština, koja do dana današnjeg, i devet godina od potpisivanja, nije ni započeta, a kamoli realizovana.
Ignorisanje
- Priština od početka odbija da ispuni najvažniji deo Briselskog sporazuma, to jest da formira ZSO. Da stvar bude gora, odbija da do kraja realizuje i ostale odredbe poput one u vezi sa energetikom, policijom i druge - ističe Drecun, dodajući da je sam sporazum kao sporazum jako dobar i da je mogao da bude početni korak u normalizaciji odnosa.
- Međutim, albanska strana od početka sabotira njegovu primenu. Osim nekih stvari koje su urađene na samom početku, neposredno po potpisivanju, s realizacijom i primenom onog što je potpisano se stalo jako brzo. Već u vreme kada je premijer bio Ramuš Haradinaj, počelo je to sabotiranje i potpuno ignorisanje Briselskog sporazuma od strane Albanaca, koji se ponašaju kao da on ne postoji. To je, na kraju krajeva, sadašnji premijer lažne države Kosovo Aljbin Kurti i izjavio. On je doslovce rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji - naglašava Drecun, podvlačeći da Priština negira svaku tačku iz sporazuma koja može da znači nešto dobro za Srbe.
- Njihov cilj je jasan, a to je da se s Briselskog sporazuma prebace na razgovor o međusobnom priznanju. To je Kurti u više navrata izjavio - ističe Drecun.
Ozbiljan zastoj
S druge strane, analitičar Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da je Briselski sporazum prvi okvirni sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
- On je došao nakon postizanja nekoliko tehničkih sporazuma, to jest sporazuma o tehničkim pitanjima i predstavlja školski primer dobrog okvirnog sporazuma - kaže Janjić, podsećajući da je Briselski sporazum, odnosno njegova implementacija povukla zaključivanje još oko 40 sporazuma poput dogovora o diplomama, carini, integraciji Srba u policijske snage i drugo i oko 100 raznih uredbi, deklaracija, zapisnika...
- Ono što je problem jeste činjenica da je taj posao urađen u prve dve godine od potpisivanja sporazuma. Posle dolazi do blokade. Od 2016. godine zastoj postaje još ozbiljniji. Od 2017. rešavanje praktičnih pitanja je potpuno zanemareno i ceo dijalog počinje da se svodi na pitanje statusa. Albanci traže da se pregovara o međusobnom priznanju i formiranje ZSO uslovljavaju priznanjem. S druge strane, Srbija počinje da eksperimentiše s razgraničenjem. Od 2019. sve češće imamo bezbednosne rizike. Više niko na odnos Beograd i Prištine ne gleda kao na pitanje razvoja, normalizacije, demokratije, već sve češće kao na bezbednosni rizik - objašnjava Janjić i šaljivo dodaje da ne veruje da i Lajčak zna u kojoj fioci mu je Briselski sporazum.
- Nisu samo dve strane doprinele da se zapadne u ovakvu situaciju, već je u velikoj meri odgovorna i međunarodna zajednica - naglašava Janjić, podsećajući da je Briselski sporazum pokrenuo važan proces i usmerio ga u dobrom pravcu.
- Ekonomska razmena je bila 700 miliona evra. Onda su političari zaustavili taj proces, Haradinaj taksama, a Kurti uvođenjem reciprociteta - zaključuje Janjić.
Boško Vukčević
VUČIĆ SE SASTAO SA NOVIM AMBASADOROM GANE: "Ponosni na tradicionalne veze, vidimo vas kao prijatelja i pouzdanog partnera"