DAN SEĆANJA NA JASENOVAČKE ŽRTVE Vučić u Donjoj Gradini: Svi smo mi deca nevinih žrtava! Moramo da sačuvamo život Srbije i Srpske

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje danas obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina-genocida NDH u koncentracionom logoru Jasenovac i njegovom najvećem stratištu u Donjoj Gradini.

- Teraju nas da se izvinjavamo i za ono što nismo krivi. Jeste li čuli jedno malo izvini? Izvinite Srbi zbog ovoga što smo uradili, samo jedno malo izvini? Mislite da smo dobili? Nismo. Niko nije rekao izvinite jer kada govorite o Srbima i kada govorite protiv Srba onda je sve dozvoljeno. Budućnost našeg naroda će biti mnogo teža od sadašnjice i živimo mnogo bolje nego što želimo da priznamo. Čeka nas ne laka budućnost jer sve što je drugima dozvoljeno Srbima je zabranjeno i sve što je Srbima dozvoljeno drugima je zabranjeno. Kako govore o teritorijalnom integritetu država, kako je strašno kada gazite teritorijalni integritet osim ako je ta država Srbija. Kada ste ubijali srpsku decu, njih 82, oni nisu bili deca, oni su bili greška, kolateralna šteta. Kada se negde nešto tako dešava to je strašno, a kada su to srpska deca onda je to bogougodno. Moramo da sačuvamo život i Srbije i Srpske.

Predsednik Vučić je poručio da "moramo da sačuvamo mir, decu i narod od daljih sukoba".

- Moramo da sačuvamo život Srbije i Srpske. Naš najveći interes je da sačuvamo mir i da imamo dece, koji će da znaju da mi nemamo nikog drugog. Imamo jedni druge. Vi u Srpskoj nemate nikog, samo Srbiju i srpski narod. Mi u Srbiji imamo samo naš narod, vas u Srpskoj, ljude koji žive u drugim državama i naše je da, ne ugrožavajući bilo čije teritorijalne integritete, čuvamo svoj rod. Da više nikome nikada ne dozvolimo da nam zabrani da se dičimo svojim prezimena, od onih ličkih i hercegovakih, do onih iz Istočne Srbije. Ista, a različita. Da ne dozvolimo nikom da nam otme našu crkvu, da sačuvamo našu ćirilicu - naglasio je predsednik Vučić pa nastavio:

- Oni koji su ovde ubijani, ubijani su samo zato što su Srbi, Romi i Jevreji. Nisu birali društvo, odvajali su decu od majki, braću od sestara...sada biraju društvo da polože cvet. Ovde je smrt bila lakša od života. Zašto su ubijali hiljade dece i zašto i danas o tome ne može da se govori. Zato što su ubijali srpsku decu, i ma koliko se mi trudili da pokažemo dobru volju, nikada srpski narod neće biti mali i slab koliko bi to drugi želeli. Nikada Srbija nije dovoljno slaba, da nije preterano naoružana i suviše militarizovana.

Kako kaže, ovo je jedinstven logor, a najteži zločin genocida koji je ovde izvršen je nešto što nikada ne smemo da zaboravimo i nešto o čemu naša deca moraju da uče.

- Mi moramo da govorimo o Jasenovcu jer će drugi da ćute o tome, jer su u Jasenovcu najviše stradali Srbi, a Srbi nisu narod do koga im je stalo i koga treba preterano žaliti.

Kako je kazao predsednik Srbije, moramo da sačuvamo naš narod, jer ako to ne učinimo sutra neće imati ko da priča o zločinima i licemerju koje je počinjeno.

- Pokušaćemo da budemo normalni uprkos ludilu u koje je svet zapao, da osudimo svako nasilje i upotrebu silu. Da se bavimo sobom, ne ugrožavajući druge, i da tražimo mir za sebe i sve oko nas. Želimo da dobra volja i ono što je najvažnije, mir preovladaju na ovim prostorima. Zahvalan sam što, po ko zna koji put, zajednički obeležavamo i praznike i dane stradanja, kao i svetovne i duhovne blagdane i što zajedno gledamo kako da pronađemo način da opstanemo.

- Podsetiću vas na jednu priču: Kad je oslobođen Jasenovac, Skender se obraća pa kaže: "Radili smo dan i noć. Rekli su da moraju da napišu šta se sve zbivalo u Jasenovcu. Tako su i krenuli dvojica pisaca da skupljaju sve. Radili smo dan i noć ali knjigu nam opet ozgo zabraniše. Jasenovac i njegove jame najveći su srpski grad posle Beograda, i zato je naša obaveza da u njemu znamo sve i da o njemu objavimo sve. Naše pravo i naše moranje, ako zaboravimo naše žrtve… Nema čojstva bez pamćenja" - citirao je predsednik Vučić i time zaključio govor.

Dodik: Jedini smo se borili za slobodu

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da "bol, patnja, očaj, muka, stradanje, smrt nisu dovoljne reči da objasne ovo podneblje, ovo drveće koje nosi krike".

- Nastavićemo da se sećamo i pamtimo, ali naš narod koji je stajao najjače u tim epohama odvaja se po time što se oduvek borio za slobodu. Zato je nastala Republika Srpska, zato smo ponosni kada vidimo Srbiju koja je postala centar mira i razvoja. Jednako koliko imam gađenje prema zločinu koji su ustaše počinile.

- Danas sam odrastao čovek i nemam strah od načina na koji su me ovde u mom Potkozarju plašili. Pobili ste nas zato što smo bili bolji ljudi od vas. Ostaje istina da je saučesnik u zločinu Titova vlast koja nije dopuštala da nam se oslobode naši ljudi, ali i nakon rata da se ovde napravi istraživanje i utvrdi ko su ubice a ko žrtve. Ovde su ubijani naši ljudi, koji su bili spremni da žrtvuju život, a ne promene uverenje. Zato je naš patriotizam reći kom tom narodu mi pripadamo, zašto ne možemo da imamo Dejtonski sporazum garantovam od moćnim zemlja, i zašto hoćete da uništite Republiku Srpsku - rekao je Dodik.

Obraćanje Željke Cvijanović

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović rekla je da ne postoje reči kojima bi se opisali zločini počinjeni na ovim prostorima.

- Donja Gradina je mesto na kojem je najteže govoriti, ništa u bližoj i daljoj istoriji nije poredivo sa onim što se u mračnom periodu NDH ovde dogodilo. Niko nije mogao da računa na samilost, ubijanje nije bio industrijsko, već sadističko i divljačko. Svaka žrtva bila je suočena sa patološkom mržnjom svoga krvnika. Činjenica da su jedino u NDH postojali logori za decu dovoljno govori o izopačenosti tog sistema - rekla je Cvijanović.

Pismo predsednika Izraela

Predsednik Izraela Isak Hercog naveo je u pismu da su nacisti i njihovi saradnici počinili stravične zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima u logoru Jasenovac.

On je naveo da mu je dužnost kao predsednika dužnost da osveži pamćenje na one koji su ubijani tokom Holokausta, te istakao važnost da se sačuva sećanje na ubijene.

On je zahvalio što se ulaže da se ovaj zločin ne zaboravi, kao i prilici koja nam se pruža da uspostavimo partnerstvo u obrazovanju.

Duboko sam vam zahvalan na podršci i solidarnosti, naveo je Hercog.

12.00 - Počeo parastos

Služi se parastos stradalima na grobnom polju "Hrastovi".

Pomen srpskim žrtvama služio je Njegovo preosveštenstvo episkop banjalučki Jefrem i sveštenici Srpske pravoslavne crkve.

Nakon pomena srpskim žrtava pročitana je jevrejska i romska molitva.

11.15 - Počela komemorativna ceremonija, Vučić odao poštu

Polaganjem venaca uz prisustvo velikog broja državnika počela je državna ceremonija. Poštu su stradalima - Srbima, Romima i Jevrejima, odali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, ministar odbrane Aleksandar Vulin i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić.

Venac i cveće su položili i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, premijer Republike Srpske Radovan Višković i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.

Poštu stradalima odaju i predstavnici udruženja preživelih logoraša i njihovi potomci, predstavnici romske i jevrejske zajednice, kao i ambasada Srbije, Rusije i Mađarske u BiH.

Nakon polaganja venaca, parastos stradalima na grobnom polju "Hrastovi" služiće patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, a potom su predviđena obraćanja zvaničnika.

Na komenorativnom skupu biće pročitano pismo predsednika Izraela Isaka Hercoga povodom obekežavanja Dana sećanja.

Za 13 sati je planirano obraćanje zvaničnika, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije. Donja Gradina je najveće stratište u sistemu koncentracionih logora "Jasenovac" koji je formiran u avgustu 1941. godine, neposredno nakon proglašenja Nezavisne Države Hrvatske.

Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati u Jasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Jevreja. Među stradalima za 1.337 dana postojanja logora Jasenovac bilo je skoro 20.000 dece.

(Kurir.rs)