IVAN STAMBOLIĆ BI PREŽIVEO, ALI DŽELATI NISU DOČEKALI NJEGOV ODGOVOR Ljuba Šiptar: Šetali smo noć pred OTMICU, OTKRIO MI JE TAJNU

Tri godine trajala je jedna od najvećih misterija Srbije, a završila se tragično tokom akcije "Sablja" u martu 2003. godine. Tada su pripadnici "zemunskog klana" otkrili mesto na kom je zakopano telo Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika predsedništva SR Srbije.

Upravo su najave da bi Stambolić mogao da se kandiduje za predsednika Srbije, kako se smatra, pojedini članovi porodice Milošević videli kao pretnju i veliki povratak čoveka kog su 14 godina ranije politički uklonili.

Sada, ekskluzivno za Kurir, tajnu ubistva Stambolića otkriva Ljubomir Mihajlović, čuveni Ljuba Šiptar, bivši direktor Komercijalne banke. Sudeći po njegovom svedočenju, Stambolić bi izbegao atentat da su njegovi dželati znali šta planira da odgovori liderima DOS-a.

* Zanimljivo je da ste bili bliski i sa Ivanom Stambolićem, Miloševićevim najpre dobrim prijateljem, a potom i protivnikom. Bili ste poslednji čovek koji je pričao sa Stambolićem pre nego što će ga oteti i ubiti...

- Bili smo više nego braća. Zaposlio sam mu ćerku iako me je molio da to ne radim, jer ga, govorio mi je, službe prate, pa ću imati posledice od Miloševića. Nije me bilo briga, uradio sam to iz poštovanja prema njemu. I s velikim zadovoljstvom. Stambolić je, tvrdim vam, bio bolji političar od Miloševića, bio je vizionar. Imao je odlične odnose sa Albancima.

Vi tvrdite da bi Kosovo danas bilo srpsko samo da je Stambolić ostao na vlasti, da ga Milošević nije smenio krajem osamdesetih?

- Sto posto bi bilo u okviru Srbije.

Mislite da bi Stambolić 2000. godine pobedio Miloševića da se kandidovao na izborima, odnosno da pre toga nije kidnapovan?

- U subotu je kidnapovan, a mi smo Košutnjakom šetali u petak uveče. Šetali smo do jedanaest uveče, na rastanku mi je rekao: "Ljubo, sutra imam važan sastanak, DOS s Latinkom Perović hoće da me kandiduje da, umesto Vojislava Koštunice, budem protivkandidat Miloševiću na predsedničkim izborima. Spremam se da im sutra u 11 časova saopštim da to neću da prihvatim. Jedna ćerka mi je navodno stradala u saobraćajnoj nesreći u Budvi, ali pouzdano znam da ju je ubio režim, hoću da mi druga ćerka i sin ostanu živi i zdravi." Sutradan je kidnapovan. Plakao sam kao dete kad sam čuo. A da se kandidovao za predsednika - pobedio bi Miloševića. Ivana su voleli ljudi - otkriva Ljuba Mihajlović.

Paranoičan strah od povratka Stambolića bio je očigledno okidač da se naredi ubistvo čoveka koji se ničim nije ogrešio, ni o državu, niti o narod i zakone.

Podsetimo, presudom Specijalnog suda, za ubistvo Stambolića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije, kao i pojedini čelnici Resora Državne bezbednosti Srbije. Utvrđeno je da su pripadnici JSO oteli Stambolića oko 10 sati ujutru, na Košutnjaku dok je trčao. Ubacili su ga u kombi, prelepili mu usta lepljivom trakom, stavili džak na glavu, odvezli na Frušku goru i oborili na kolena ispred već unapred iskopane jame. Onda mu je Branko Berček, prišao s leđa i ispalio dva hica u glavu.

Stambolić je ubijen 25. avgusta 2000, a još tada se verovalo da je motiv njegove otmice i ubistva, navodno, strah Miloševića da bi mu on mogao biti ozbiljan politički protivnik. Njih dvojica bili su osamdesetih najbliži politički saradnici i lični prijatelji. Do razlaza je, međutim, došlo na Osmoj sednici CK Saveza komunista Srbije 1987. godine.

Stambolića su, petorica pripadnika JSO, odvezli na Frušku goru. Ubijen je, a telo je bačeno u jamu sa živim krečom. Stambolićevo telo pronađeno je tek 2003. tokom akcije "Sablja", a posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, za šta su osuđeni pripadnici JSO i kriminalnog "zemunskog klana". Zločin je otkriven tako što je policiju do mesta ubistva doveo Nenad Šare, nekadašnji pripadnik Jedinice, koji je dobio status svedoka saradnika.

- Dobili smo naređenje od Legije da otmemo i ubijemo Ivana Stambolića, a na Fruškoj gori u njega je pucao Berček - izjavio je Šare na suđenju, koje je tokom njegovog svedočenja bilo zatvoreno za javnost.

- Mesec dana smo pratili Stambolića. Koristili smo vozila JSO, "jugo", "pasat", kao i beli i plavi kombi. Ovaj beli kombi nam je u toku praćenja Stambolića ukraden, a u njemu su bili kreč i 20 litara vode. Posle smo dobili drugi beli kombi i nastavili praćenje. Legijina naređenja morali smo da izvršavamo, jer bi u suprotnom završili kao Stambolić.

Svedok saradnik priznao je da je tog 25. avgusta 2000, zajedno sa Berčekom oteo Ivana Stambolića u Košutnjaku.

- Stambolić je lagano trčao prema našem belom kombiju i tada sam stao pored njega sa "zbrojevkom" u ruci. Pokazao sam službenu legitimaciju i viknuo: "Policija, morate poći sa nama!" Kada je pitao zašto, odgovorio sam da ide na informativni razgovor. Ugurali smo ga u kombi, a on nije pružao otpor - kazao je Šare.

Zatim je rekao da su sa ostatkom ekipe iz JSO krenuli na Frušku goru na unapred određeno mesto za likvidaciju.

- On je ležao na podu kombija, ruke su mu bile vezane lisicama, a preko očiju i usta mu je bio zalepljen selotejp. Istom trakom su bila vezana kolena i zglobovi. Čuvao sam stražu na 40 metara od mesta na kojem je Stambolić likvidiran. Čuo sam dva hica iz "berete", ali nisam video trenutak ubistva. Kasnije mi je Berček rekao da nikada neće priznati da je pucao u Stambolića - ispričao je Šare.

Suđenje za ubistvo Stambolića bilo je objedinjeno sa postupkom za atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Prvostepena odluka doneta je 2005. i to je bila prva presuda na maksimalnih 40 godina zatvora za počinioce zločina. Nakon toga ulagane su silne žalbe obe strane stranaka u postupku, naložena ponavljanja suđenja...

Konačno, 2007. godine, za ubistvo Stambolića, odlukom sedmočlanog sudskog veća Vrhovnog suda Srbije, trećestepenom presudom, pravosnažno su osuđeni najviši funkcioneri Državne bezbednosti i pripadnici JSO.

Tako je prvi čovek tadašnjeg RDB Radomir Marković osuđen na 15 godina zatvora, Milorad Ulemek Legija i Branko Berček po 40, Nenad Bujošević - 35, Leonid Milivojević i Duško Maričić po 30, Nenad Ilić 15, a Milorad Bracanović na dve godine. Niko od njih nije priznao da je učestvovao u otmici, odnosno likvidaciji Ivana Stambolića.

(Kurir.rs/Boban Karović)